izbegavam shibuyu, (ko procita After Dark od Murakamija, znace tu neku sick nocnu atmosferu..), ali danas, je nekako delovala atraktivno. atraktivnije nego inace.
TOKYO! je triptih.
M. Gondry
L. Carax
J. Bong
svako prica svoju pricu o tokiju.
Gondri je ispao "obicniji" nego sto inace ume da bude, al je bio prilicno zanimljiv.

Carax je bio sick. ali shockatno sick od prve scene. onako da zavibrira bioskop.

Koreanac bong je bio dirljiv. malo drugaciji.

evo i trejlera, samo na japanskom.
cudno je videti kako izlgeda grad u kome zivis, nekom ko ne zivi ovde.
nesto sto sam i ja videla kad sam dosla, a sad vise ne vidim, jer sam preblizu.
posebno me zanima, sta je carax zaista zeleo da kaze.
covek koji zivi u kanalizaciji govori cudnim jezikom, koji razume samo troje na planeti.
kaze da njega bog posalje uvek u neko mesto gde bi najteze opstao, i to je njegov zadatak. da tu opstane. ali on mrzi ljude. posebno mrzi japance.
tezak vazduh u bioskopu u toj sceni gde on to govori.
uh. al mene bas zanima. cega je on simbol tacno. ja imam neku svoju interpretaciju, ali bas me zanima caraxova.
povratak kuci posle filma, je bio nekako drugaciji. obozavam onaj osecaj posle filma, kad jos nisi u stvarnosti, jos si u nekom filmu. sve deluje zanimjivije, boje su jarke, zvuci drugaciji, tvoj odsjaj na prozoru voza je nekako filmski. shibuya je bila drugacija. zelela sam da setam celu noc i docekam jutro.
ali evo me kuci. obukla sam svoju ovih dana najomiljeniju garderobu. plavi romper.

kuckam mejlove, kuckam na chatu, pisem blog.
jutros sam mnogo rano ustala, i videla reno4. u japanu je to retkost! moj omiljeni auto. sa sedistem ko klupa.
i jos jedna slika. gum busters :) kamion sa cikicama koji cisti zvake sa plocnika. :)
jutros, u azabu jyuban.
sutra je cetvrtak. jos dva dana.
idem da skinem sminku. da istegnem ove noge umorne od trcanja po kisi pa da sanjam.
od kad sam pink posteljinu promenila u belu, mnogo lepse spavam.
:*