Tuesday, October 31, 2006

dve reci...


body shop! sto bi reko jordan :) kupila sam masku za lice sa aloe vera i sad sam je stavila pa dok cekam tih 10 minuta aj kao da napisem blog ;) danas je cuveni halloween, jos jedan praznik koji su japanci "prihvatili", cisto da bi prodali jos nesto... videla sam danas devojku obucenu kao hello kitty sa plasticnom bundevom sa licem, u kojoj je bilo gomila slatkisa. u svakoj prodavnici prodaju nesto sa bundevom, npr saksija sa cvecem u koju je zaboden stapic na cijem vrhu stoji mala vestica.. ludilo.. osim haloween-a, noci vestica, japanci vole da slave St Valentine`s day. samo su odlucili da tada zene muskarcima poklanjaju cokoladu, kao neka vrsta izjave ljubavi, ali samo zene poklanjaju.. posle mesec dana, 14 marta, muskarci treba da poklone belu cokoladu zenama, tzv White day, sto bi predstavljalo neki odgovor na prethodnu izjavu ljubavi... izmedju februara i marta se ostvari skoro 80% celokupne prodaje cokolade u japanu.. pa ti vidi :)
nemaju neke velike odmore, kao raspust od tri meseca, ali zato imaju dan macaka, dan slobode, dan baba i deda, dan ovoga dan onoga. za skoro svaki dan su izmislili nesto da bi nesto bar prodali :) hahhaha
ne znam dal sam se vec hvalila, ali su prihvatili moj layout za plakat za lakove za nokte! jeeeeej iz prve su ga prihvatili, kao svidja im se jer je sveze i drugacije... vec se pojavio neki debeli masnikosa koji je poceo da se buni, jer sam ja dala novi predlog dok se on kvarcovao na tajlandu na odmoru.. samo je ljubomoran, debil. nesto me sve vreme pecka, al ne zna s kim ima posla... ja kad odlepim pricam jakuza nacin govora, to sam istrenirala u svadjama sa rodjenim bratom... svadjam se ko musko. imaju neke specificne izraze koje sam pokupila iz filmova, i nekako izlecu iz mojih usta kad se iznerviram... cak i u beogradu kad se iznerviram prvo mi te reci padnu na pamet.. haha.
proslo je 10 minuta... sad cu da skinem masku..

Saturday, October 28, 2006

2016 ?!?!?!

u jee kako sam se istripovala, jes da je ovde 25. vek jer je sve nekako hi-tech, ali ovo bi bilo previse. na tokyo tower-u je pisalo 2016. i na trenutak sam pomislila da su pogresili... kad ono, to je godina olimpijade, oce opet da se kandiduju... taj broj zvuci kao nesto iz SF filmova starih, ono ljudi u srebrnom u ludilo vozilima, svi hladni, blablabla... tokyo tower je inace crvena verzija ajfelove kule, cak je i vise za 3m, i svetli u raznim bojama... tokio nocu je stvarno ludilo. svaka zgrada koja je bar malo visoka ima crvene tackice koje blinkuju, valjda da ne bi avion udario u njih... i to blinka onako sve pomereno, izgleda kao da grad pulsira.. jezivo je malo kad vidis prvi put.. baba zivi na 9. spratu, pa sam se popela na potkrovlje zgrade, to mu dodje 11.sprat i kad sam to videla najezila sam se.. kao gomila hladnih insekata. yokohama je mozda najlepsa nocu, sachiko zivi u yokohami, i najvise volim da s njom sedim na terasi... mnogo me opusta.kisa opet pada, malisha gleda film dole, kupio je projektor i veliko belo platno pa nam je ko u bioskopu.. skinemo film sa neta i gledamo. sinoc smo gledali black dahlia, ali nije mi nesto lego, iako je skarlet bila zanosna kao i uvek. i tako...
necu da duzim, pocela sam da skidam muziku za ipod, sve sam preslusala po milion puta, prevoz ujutru lakse prezivim kad imam svoj soundtrack. to je jana lepo rekla da se osecas kao u filmu dok koracas i slusas muziku, kao da si u filmu, i krece muzika. ima nekih pesama koje savrseno legnu uz moj korak pa nekako sve lepse izgleda :) npr pesma singsingsing verve remixed album
odoh. :*

Thursday, October 26, 2006

nedelja prva

navikavam se, ali ne stizem da pisem...
sve me nesto mrzi ;)

vidim povecao se odjednom broj ljudi koji ovo cita sad me blam da pisem jebote

sve je pocelo tako sto me mrzelo da pisem svima iste mejlove, i da na MSN pricam svima isto, pa sam pocela blog da skratim pricu, al sad ispade mnogi me citaju a nisam ni to znala, hah.


naucila sam sve sitnice, sva njihova mala pravila... bila sam i na prvom sastanku sa klijentom, treba da radim neku maskotu za tv stanicu... imamo gomilu sala za sastanke, koje rezervises preko neta, imas aplikaciju de ukucas broj sale, ime, i kakav je sastanak, pa vidis na svakom kompu sta je kad zauzeto.. ludillo. prvo znaci udjes, vadis svoju kutijicu sa vizitkama, i krenes od jednog do drugog... pravilo je da stanes ispred njega, drzis vizitku okrenutu ka njemu sa obe ruke, poklonis se i kazes drago mi je ja sam taj i taj, i onda dok jednom rukom drzis svoju, drugom uzimas vizitku tog drugog, u isto vreme... hahaha mnogo smesno ali sad sam se izvezbala :)

najsmesnije je na sastancima sto su svi toliko nesigurni i stidljivi da prvo sede i cute, i samo gledaju dole. poneko kaze HM ili kaslje... onda kad jedan pocne neku pricu, onda se kao raspricaju..
bila ja pre neki dan na sastanku, radili neki poster za neku sminku, i sad kao produkcija (u prevodu - mali dizajneri koji odradjuju ono sto mi art direktori smislimo) izlozi postere koje su radili... i svi cute. i gledaju u postere. niko da kaze ni rec. ni dizajneri, ni kreativni direktor, ni art direktori. i ja cutim. kao gledam sta ce se desiti. i dalje svi cute. ja vec pocinjem da se znojim, jer je kao ona tisina u liftu. gledam u postere, ima 5 predloga. svidja mi se naravno moja ideja. haha. i kazem meni je ovaj dobar. svi dignu glave i kazu e jeste. i krenu da pricaju. raspricale se i dizajnerke. i kopirajteri. kopirajterka vadi svoje COPY-je iz fascikle i redja ih pored plakata. mnogo je smesno. sve odjednom krece. razmisljam posle toga, jebote, da ja nisam rekla nesto, koliko li bi trajala ova lift-tisina. verovatno bi neko nesto morao da kaze. ovo je ono o cemu mi je Malisha pricao: da japanci umeju da imaju sastanke od po 3-4 sata na kojima se nista ne odluci. jos uvek mi nije jasno kako uspeju da naprave super projekte na taj nacin... valjda cu vremenom shvatiti kako tacno funkcionisu. za sad mi dobro ide da ih pokrenem :)


ove slike koje sam okacila sam slikala sa prozora gde je zona za pusace. ko nasa terasa u firmi u bg. na svakom spratu ima po dve na istocnoj i zapadnoj strani. pepeljare, biljke, stolichice, a iza je automat sa kafom, gaziranim picem, vodom, energetskim picima... pogled su zgrade, zgrade, zgrade, neki isti prozori, dole mrvi od ljudi koji trce stalno negde, neko zelenilo, oblaci... nisam navikla uopste :) nema vise marakane prekoputa i male dece koji vec imaju one crne trake na glavi ko pravi fudbaleri :P i sto kaze kolega Dejo, vec hodaju sporo preko terena, kurce se ko pravi iako su mali.

sprijateljila sam se jednom sekretaricom, cudno je mnogo kad odes na drugi kraj sveta i vidjas slicne tipove ljudi. ova je bre ista emilija :) hahah. s svima je super, slicno i hodaju, mada je ravna ko daska... i isto prica. i kikoce se. ima i neki isti bojan. mada je nizi. kao da srecem japanske verzije nekih srba. dodje mi da ih upoznam :D sekretarica se zove Masami, vodila me danas na rucak, a sprijateljile smo se na picu pre neko vece, zvali me kreativni direktori i dve sekretarice, pa su se napili i raspricali pa sam ukratko shvatila neke fore i pravila, samo sam ih pitala, a oni se raspricali :) vec su mi smislili nadimak, Fudjiko, to je neki lik iz crtanog filma, Lupin the 3rd, moj omiljeni. ne znam zasto im licim na nju, al kao ona je neka zavodnica - svidja mi se to :) hahahha ostali su dodavali cuveno -IC na svoje japansko prezime, jer im je vecita misterija sto se svi u srbiji prezivaju na IC. stojkovic. milenkovic. tako je kolega Iwagami sebe prozvao Iwagamivic. zabavni su kad se napiju, a lako se napiju. al onda ih sledeci dan bude blam sto su se raspricali pa su kao kul, i svi se uctivo javljaju kao prave se ludi. a kad im pomenem neku foru od juce, onda se stidljivo kikocu i gledaju me u fazonu pst bre smesno je al nemoj pred svima....

sutra idem u kanebo. to ti dodje ko shiseido, samo rival. kanebo je trebalo da dodje u srbiju jos ranije, secam se jos... kad sam prevodila, bilo je to pre par godina.. neki uvoz-izvoz ljudi iz srbije su zvali kanebo koji je dosao sa ponudom nekih senki za oci, karmina blabla... naravno u zamenu za novac. ali nasi to nisu hteli ni da cuju. doneli su tursiju na sto i rekli slusajte, nasa tursija je najbolja. japanac me pita ej bre jel si im prevela lepo. ja kazem jesam bre, al oce da vam uvale tursiju. i nista od kaneboa. haha. anivej, radimo taj plakat za kanebo, prihvatili su dve moje ideje, neko ludilo za plakate, kad bude realizovano slikacu i okacicu... jelte, moram da cuvam poslvne tajne.... to sam potpisala na pocetku :) imaju super sminku, nadam se da cemo dobiti neke sample-ove da se mazem ovih dana...

hranim se uglavnom zdravo.. ali ponekad zgresim. privlaci me KFC vec danima, to je bila moja omiljena hrana kad sam bila mala. Kentucky Fried Chicken, ozloglaseni, prica se da gaje pilice sa 6 bataka bez glave... jezivo :) ali taj ukus me i dalje privlaci. pred odlazak u japan videla sam u novinama konkurs za radnike u kfc... valjda ce uskoro biti i u bg... uvek me privlacilo sto je pisalo da ima 11 zacina, hot wings su vrh.. evo i slicice.. mmmmmmm

odoh sad, price sa posla bice jos uskoro, idem polako na spavanje, sutra idem rano na sastanak...

za sam kraj, svetleca retro reklama u robnoj kuci za foto-studio. totalno LOL.




p.s.


useful japanese:

MUKATSUKU - joj sto sam se iznerviralaaaa - koristiti kad vas neko mnogo nervira. kad kaze nesto mnogo glupo, reci glasno MKACKKKK *gutaju se samoglasnici

kad vas neko mnogo nervira staviti rec CHO (ćo) na pocetak.

CHO MUKATSUKU - izgovoriti: ćo mkackkkk

rec ćo se moze staviti na sve - jer je to trendi superlativ.

CHO-OISHII - mnogo je ukusno

CHO-genki - mnogo sam dobro

CHO-BAKA - mnogo glup

Sunday, October 22, 2006

priroda, zelenilo, voda.. na 2 sata od mravinjaka

most preko koga trcim ide preko reke Tamagawa, a danas sam isla do mesta gde izvire ta reka, Okutama sto bi znacilo OKU-zavuceno, znaci zavucena tama reka :) (kawa je reka pa se k menja u g... da sad ne duzim haha)

cesto ljudi misle da u blizini tokija nema nikakve prirode, da je sve okolo beton beton beton.. ali vrlo lako se pobegne od sivila...

bilo je super, nesto mi se ne pise, tako da cu samo slike okaciti... pada kisa, bas. padace tri dana.




to je sve za danas. ( * _ * ) / bye bye!

Saturday, October 21, 2006

internet tv

na sajtu http://www.gyao.jp/ stalno gledam tv. imam obican tv u sobi ali me mrzi da ga prikljucim, treba da pravim onaj prikljucak i to... desilo mi se par puta da odgledam neki film koji je okej, ali mi ne ide uz trenutno raspolozenje, danas sam odgledala dva, bas zenska :) koja su mi bas onako legla.

prvi je francuski, obozavam francuske filmove (mina tanenbaum, apartman, amelie p.).. Vénus beauté (institut)
drugi je americki, inventing the abbotts, igra moj sve vise omiljeni glumac, phoenix-sa-oziljkom-na-usni. obozavam oziljke odavno, ne znam zasto :) i svoje i tudje. nekako imaju svoju pricu pa je zanimljivo. ja imam onu od saobracajke, i onu kad je ana ispustila vreli figaro i obelezila mi ruku. i jos poneke.. u filmu se pominje unconditional love, jebote, uvek me je to kopkalo, da li je to stvarno moguce.
ceo dan mi se trcalo, valjda zato sto sam na ipod-u napravila running-playlist.. a mozda mi je trebalo neko preznojavanje... pa sam krenula posle ta dva filma. isla sam na Maruko-bashi most koji prelazi preko Tamagawa reke, super je osvetljen pa ne moram da pazim na manijake. mada uvek mislim koliko su niski i sitni, da bi ladno mogla da ih bacim preko mosta i da me napadnu.. al ko zna :) pustila sam playlist koji sadrzi sve neke trchljive pesme (opet izmisljam reci) i nesto se zamislila. obozavam da tako mastam dok trcim, rukama stvaram sebi ritam koji me smiri skroz i potpuno se izgubim ali i smirim. i tako sam pretrcala 6 puta tamo-vamo... crkoh. nasla sam super putic gde isto trcim, ima neka voda sve usput, i one sarane crvene zlatne i crno-bele, ne znam da li su sarani ali lice. na kraju puta obicno spavaju neke macke pa se raznezim...

i tako. odoh da sushim kosu.

Friday, October 20, 2006

d e n t s u

kao sto se moglo videti u proslom postu, napila sam se ko kreten, izasla u Roppongi, deo tokija u kojem najmanje ima japanaca, isli smo u neki klub gde dolaze neke manekenke strane i djuskaju kao da privuku goste - LOL. ja pila kaipirinju, djus votke, i razne shotove kojima pamtim samo pink boje raznih nijansi... uzas. djuskala sam ko kreten i bilo mi je bas dobro. ladno prilazim nekoj ribi (ne znam zasto al prilazim devojkama kad se napijem hahhahha) i djuskam s njom i ona me pita honey, where are you from. ja kazem belgrade... a ona krene da place i skace po meni. kao eeeeeeej pa ja sam izbeglica sa kosova! i upoznaje me sa barmenom makedoncem i kelnericom iz novog sada. ludilo. SFRJ u sred tokija.
nego - joj boze, prvi dan na novom poslu! :9 imala sam tremu sinoc priznajem, nisam je imala do sad, al sam se malo uznemirila pred spavanje kao joj sta cu reci joj sta kako joj jojo jojojojoj
gospodjica Oka, mala nesigurna japanka, u sivom neupadljivom odelu me je cekala u holu tacno u 9:15am. dala mi je moju IC card, tzv smart card koju moras da skeniras na ulazu da bi usao uopste u zgradu. tu su cuvari na svakom cosku, i high-speed liftovi koji idu samo na spratove sa halama za sastanke.. to su oni providni gde vidis ceo grad kad odes do 45 sprata. i idu toliko brzo da ti se stomak onako digne ko dzeriju u crtacu tom i dzeri.. ona epizoda kad dzeri ide u NYC. dobila sam i moje divne fuscia-pink vizitke, sijaju u mraku divne su ;)
popele smo se na 19. u CD-1 (creative directory #1) gde je IT manager povezivao skener.. dobila sam mali pc koji koristis za mrezu, za internet, i logovanje da bi se upisivao kad si dosao i kad si otisao, i mejl. pored njega stoji MAC na kojem radis. odma sam instalirala drajver za tablet i olovku jer sam se potpuno odvikla od misha, stavila gomilu svojih sarenih sitnica da bi se osecala bolje ;) i krenula da cackam po kompu.


u 10 su me pozvali na cuveni sastanak svih kreativaca koji se desava jednom mesecno, u meeting room na 14 spratu gde je bilo skroz smesno, objavili su rezultate u proteklih mesec dana, koja grupa kreativaca je koliko zaradila, koliko je osvojila nagrada i koliko je brend koji oni rade zaradio... onda su kreativni direktori napravili show-cards na kojima su odstampali svoje ciljeve za sledecih 6 meseci... jedan lik se seli u indiju da tamo radi advertajzing pa je pricao kako uci hindu i tako.. a onda su rekli evo dosla nam je i jedna mala iz srbije, pa sam izasla sa sve mikrofonom da se predstavim i ukratko ispiricam o sebi.. ono, mama mi je japanka, tata srbin, zivela sam do sad tamo, bila sam u japanu 4 godine od 1992-1995, blablabla, radila u komunisu itd. trema se izgubila cim sam stala tamo ispred pa mi je bilo ok. na kraju su pustili kratak film - sprdnju. kao one nase matrix, gospodari prstenova rimejkovi, kad na neki postojeci film ubace drugi ton :) film je bio neki japanski ratni, gde neki glavni baja prica vojnicima nesto, a oni su ubacili tekst tipa dragi moji borci, morate se odmarati, nije sve u radu... i onda su prikazivali redom sve kreativce kako se oni relaksiraju.. neki kuvaju, neki igraju golf, neki jogu... ima ih 150 jebote, ko ce da im zapamti imena....

vratili smo se na 19 sprat, zgrada ima ukupno 70 liftova. uzas. vise o tome na cuvenoj vikipediji: http://en.wikipedia.org/wiki/Dentsu_Building na stolu me sacekala planina debelih strucnih knjiga i post-it poruka od mog kreativnog direktora u koznim pantalonama, mnogo je smesan, kao neki roker. kao: evo ti da se malo upoznas sa japanom. knjige su bile o japanskom advertajzingu, promotivnom materijalu i slicno. divno. odusevila sam se.

vec je bilo vreme rucku, ladno je ZVONILO ko u skoli... nisam odavno cula zvono jebote! zbunila sam se skroz. sef mog odseka i sekretarica su me pozvali na sushi pa smo se popeli na 47 sprat.. bilo je malo oblacno ali se videlo da smo mnooogo visoko. posle toga su mi pokazali sve glavne delove zgrade, restoran ko onaj na b92 (sto sam isla sa igorom na rucak dok sam radila na nbg - haha) samo sto ima japanska/kineska/internacionalna kuhinja i sve kosta oko 250-300 dinara ceo komplet. super. ima i kari :) mmm na 4 spratu je massage room, joga room, teretana, fitness soba, psihijatar, apoteka, bolnica... na 5 spratu je arhiva. ceo sprat je arhiva. to je bilo nevidjeno. znaci arhiva u kompu, svih novina i casopisa i vesti, a plus biblioteka SVIH novina koje su ikada izasle i casopisa, i recnika i strucnih knjiga... zavrtelo mi se u glavi jebote. zamisli da radis tu i slazes sve to. joj. bilo je spratova sa filmskim studijom mini ako zatreba, foto studio, spratovi sa salama za sastanke sa klijentima, ... ludilo. moram da slikam jednom iznutra zgradu, izgleda kao zgrada mission impossible, ono tom kruz ludilo, trci spusta se ovo ono :)

izgleda da cu raditi kanebo za pocetak, poster za lakove za nokte neki, a u ponedeljak idemo na sastanak sa klijentom, smislja se neka maskota :) joj, uzbudjena sam! danas sam ostala malo duze da bi bila na nekom sastanku neke dizajnerke i art diretkora i kreativnog onog mog rokera, uradila je neke skice za kanebo... onako su, dala sam neke predloge, art direktor debeli neki se pravio da ne cuje moj predlog i posle 3 minuta to predlozio kao svoj. skot. okej, moram da otvorim 10 ociju sto mi rece jordan.... kad su zavrsili mozganje oko plakata za prolece leto 2007 (da, ne radi se ovde ZA JUCE) otisla sam do svog PC-ja da napisem kad sam otisla kuci. ti podaci idu sefu odseka koji posle uporedi to sa zapisima za IC card. kad sam pritisnula ENTER, na keranu je izaslo ostali ste 1 sat i 25 minuta duze nego sto je predvidjeno. ladno se to sve zapisuje, koliko ostajes duze, toliko dobijes BONUS :) hahah divno!

srecom petak je, ne moram da ustajem i sutra, krenula sam kuci, sve mi je nekako kao neki film, (sta meni nije kao film - lol), ali su samo pojacane boje... stavila sam shal danas, vec mirise na jesen, lisce crveni (ne zuti). nikako da poverujem da sam ovde. sanjam jos uvek.

sto moje komsinice u firmi - dizajnerka.. voli privatnost, i barbike naopake..

dentsu mravi idu kuci :P

za kraj, nova sminka, nove boje za fresh new start :)

Wednesday, October 18, 2006

djuskalica


bolje da nista ne pisem.
pijana sam.
malo mi je muka. :) trenutno: 4:22am. sutra je health check za firmu, fuck~!




muzika trenutna: curtis mayfield SUPERFLY

Tuesday, October 17, 2006

vreme leti

jinxyminx - ilustracija. btw, ja sam pozirala. i stvarno sam jela supu. kinesku onu finu maotao.



bila sam u dentsu danas. dobicu MAC. jej.

mrzi me da pisem detalje o tome. upoznala sam gomilu ljudi. treba u petak pred njih 150 da kazem ko sam sta sam odakle sam. hehe.

gledala sam danas svoj odraz u staklu metroa. drzim se za ono sto visi belo ko za gimnastiku. slusam ipod, zebra torba pod miskom, kuckam e-mail na mobu. jebote. ko je to?

nekako vreme leti, i sve se previse brzo razvija. kao da leti a moj mozak jos vari ono staro. a opet prati sta se desava i radi kako treba. ko da sve ide bez mene. ja se jos osecam kao da imam 21. lazem, 17. ko juce mi deluje ono pakleno vece kad sam sedela sa mirnom na klupici i plakala, mrzela sebe i svet i sve, i nisam imala predstavu sta cu sutra a kamoli za godinu dana. tad sam imala 18 valjda. pa ono u osnovnoj, kad sam htela samo da se sklupcam i pevusim da prodje vreme. tek sad osecam koliko me je to hranilo, jachalo. zahvalna sam svakom teskom momentu koji me je izgradio. ozbiljno. tek sad shvatam takve situacije kao dobre. sve. i pismo. i suze. i ona pesma koja je bila na repeat. i vetar na mostu dok sam gledala u daljinu i razmisljala ko sam uopste. alien. cuveni. serem. al je stvarno tako. srecna sam.

promenila sam liniju na stanici nakameguro. to je ona stanica gde je usao toyoda ubica i posuo sarin. jebeni AUM jos postoji pod drugim imenom. i dalje mi se vraca ta scena kad se vozim hibiya linijom... sela sam i pustila moju omiljenu 80s remix stvar, gloria estefan, dr beat haha. u tom trenutku deovjka ispred mene koja mi je blokirala vidik se pomerila. covek ispred je pomerao glavu onako u krug, kao one vezbe za zagrejavanje pred fizicko. osecala sam se kao u spotu nekom trash, znate ono kad su svi nekako netalentovani za ples al odigraju koreaografiju. kao grupa OK GO na onim threadmillovima. izgledalo je kao da je covek cuo pesmu i krenuo da djuska glavom. kezila sam se ko idiot. :) hahahha i poslala jordanu poruku, on kapira te stvari :) jebena amelija pulen. rekoh mu tad da je nama sanjarima stvarno zabavnije. od sitnice glupe dozivim cistu srecu :) dobro je to. kao sto je dobro sto izgledam mladje, tek sad to cenim. svi stare, a ja sam mlada :) hahaha. mnogo sam pocela da volim sebe. jel to znaci da sam odrasla? mnogo mi prijam. pomirila sam se sa sobom.

danas mnogo brbljam. al ponekad mi dodje.


lezim i slusam verve remixed. billie i n.simone al nekako freaky. moram da spavam.

Monday, October 16, 2006

jos malo

...pa posao. u petak u 9:15 treba da se nacrtam u onom mission impossible shooting location-like mestu. sta da obucem? hahahaha nemam pojma.

pre toga imam zdravstveni pregled, pregled urina, da vide dal sam narkos, kazu prosle godine bio neki navuko se pa su ga sutnuli, krv, srce, oci, usi, refleksi ovo ono... i to ima svake godine! fak! najvise me ubija detaljchic: nemojte jesti nista 6 sati pre pregleda.

nesto me mrzi da pisem, u stvari, nikako da provalim kako da skinem fotke sa moba kako treba, a mama je uzela aparat da slike cvece pa kao aj necu da pisem bez ilustracije, jer ja ne mogu bez ilustracije. cak i kad je bukavlno prenos teksta, moram to da imam. vizuelno.

u medjuvremenu sam bila na jezeru, mesto je Jamanakako, vidi se strava planina Fudji (znaci ne FUDZI - jer japanci nemaju slovo DZ vec DJ, to vazi i za rec Nindja). Bila sam sa Sachiko + muzem, oni su se uclanili u taj lanac hotela, odmaralista i imas neki ogroman popust za ekstra mesta. hrana je bila vrhunska, sto je meni bilo bitno, kineska hrana, ali ja nikada nisam jela tako finu kinesku klopu.
To nije isto kao ona brza hrana na koju sam navikla, cak nije ni isto kao kineska klopa u japanu... ovo je kao francuska kuhinja ali kineska ;) onako sve maljusne porcije neverovatnih ukusa, malo blaze zacinjenih, mada sam ja navikla na krvnicki zacinjenu klopu ubice me to ako se ne odviknem...

na bazenu sam plivala ko luda - btw, na ulazu u bazenu je bio natips na engleskom koji bi odma stavila na www.engrish.com (ko nije bio neka poseti) koji bi trebao da kaze da bazen nije kupatilo i da se sapunjamo tu - LOL, i poruka je prilicno debilna... ali su napisali nesto tipa

Please this is it is not a bath big, do not bathing please in pool it.

pa sam im rekla da ne valja i odma su skinuli i onako se klanjali i izvinjavali. usput sam videla jos par gresaka u natpisima kupajte se sa kapicom na glavi i slicno ali me mrzelo...

anivej :) napravila sam sebi program bazen - sauna - jacuzzi - bazen - sauna .... dok nisam pala u nesvest.. nadam se da je detox uspeo jer sam se napila vode i sve izbacila kroz znoj u sauni haha definitvno mi je trebala masaza ali to neki drugi put.

inace na poslu je cudno iako posao nije ni poceo, kolege su me vec zvale na rucak / veceru. onaj takahashi sto me ispljuvo prvi dan u dentsu me zvao sav friendly da pita da li je sve ok, kad pocinjem blabla. kasnije sam saznala da je hteo da me zaplasi jer hoce fajtere u svojoj firmi. idiot. al dobro je sto se nisam dala, rece mi da sam borac i da veruje da cu sigurno uspeti i da kad budem otvarala jednom svoju firmu da ce mi rado dati savet kako sta gde, ako bude ziv. hahah. matori. ima cudnu pricu, zaradjuje svoju prvu veliku lovu na faksu, tako sto njegov drug dobija pravo da uveze prve klime iz amerike, dok su se japanci bedno hladili ventiloatorima... i posto se drug usro od velikog posla, dao je sve takahashiju. on je otvorio svoju firmu i uzimao 50% u svoj dzep. a tada su klime kostale ko kola da kupis. srecom imao je bogate prijatelje preko svog tate, pa dok je svakom od njih uvalio po klimu vec je bio pun ko brod. al kaze nije stedeo, pare su da se trose, trosio je na ribe u Ginza kafanama i kurcio se. kaze da mu je toliko dobro islo da je na njegova vrata pokucao Jakuza boss iz jedne poznate jakuza porodice i rekao da li zeli da saradjuju. smesno je sto je u tom trenutku dobio i ponudu u dentsu, pa je birao izmedju pozicije u dentsu i jakuza mafije. ko zna sta bi tad bilo haha. on kaze bio bi sigurno boss, ali mislim da malko sere i voli da se hvali kao i hvaki japanac koji je nesto uspeo u zivotu. u svakom slucaju, super je sto takav lik kaze da imam muda :) hahahaha

ema mi rece da je nesto primetila u mom blogu. uf. uvek se trgnem kad krene neka kritika, osetim se ko dete pred nastavnicom :) kaze da uvek opisem nesto pa kazem ovo nije kao kod nas ili ovo je onako ovako kod nas. kaze: pa sta bre kod nas, ti nisi samo srpkinja ti si i japanka. hehe. ja kad pisem na srpskom ili pricam na srpskom, onda i razmisljam na srpskom, pa sam srpkinja. kad pricam na japanskom, promeni mi se glas, i pocnem da razmisljam kao japanka. cudno je to. a kad pricam engleski, osetim se ponovo kao skoli, ISSH u tokiju. tamo je bas bilo dobro, jedino moje zanimljivo skolovanje. sve ostalo je bilo pakao. osim faksa mozda.

ilustracije u ovom postu su nastale u msn - orgijici sa jordanom i slavisom. to tako jordan zove kad nekog dodam u chat. uuu, trojchica. hahahha. poceo je da redja svoje ostre izraze, a ja sam to bukvalno prevodila ilustracijom. kao kad sam u londonu mrtva pijana pevala glatki operatorrrrrrr kao srpska shade, pa me je igorova devojka hrvatica opominjala sa joj molim te nemoj prevodit! a ja cuveni inadzija, prevela sam sve moguce hitove. obozavam bukvalne prevode, mnogo je smesno. eto raspricah se ja opet.

u sledecem postu bice vise fotki, obecavam.


japanese trend report:

polujapanke su u modi :)

ima raznih, moj favorit je Jessica Michibata, manekenka i voditeljka japanskog MTV

tata je spanac/italijanac mama japanka

lol. mister dzastin timberlejk specijalni gost u mom blogu. :P

Wednesday, October 11, 2006

kasnim...


kasnim sa postovima, nesto mi se ne kucka...
za prosli vikend sam bila u YOKOHAMI, kod sachiko i njenog muza, to su oni sto imaju 5 chivava umesto dece a toshiyuki njen muz obozava automobile i sakuplja mercedese ... ima jednog kao kombi, jedan cabrio, prodao je jedan klasicni za jaguara koji ni ne vozi nego samo glanca... ja ne kapiram to uopste, umesto da joj je pravio decu, glancao je kola... al dobro.




yokohama je bila prepuna. uvek ima stranaca sad je bilo svega i svacega.. u cuvenom yamashita parku se odrzavao WORLD FOOD FESTIVAL. znaci idealno. kao stvoreno za mene i moj zeludac. mmmmmmmmmmm. kad sam ushetala u park i shvatila o cemu se radi, da tu mogu d aprobam svu hranu iz raznih delova sveta, da je to kao neki PUT OKO SVETA u parkicu... pa ja sam o-dle-pi-la!




odma sam se odvojila od sachiko koja me je jurila na mobilni kasnije jer sam bila svuda po shtandovima :) haha ko dete u candystore... ili ko irena na food festu... vietnamese soup... spring rolls, turski shishkebab, indijski kari sa melvenim mesom, japanske fore za strance, kineske supice, rolnice, jiao zi, americki hamburgeri, nemacke kobaje, pivo, tortilje... ma sve! osim nase hrane naravno haha al dobro, od toa i moram malo da se odmorim.



posle toga sam bila u hramu gde se odrzavalo vencanje, prvi put sam to videla u hramu... ubacila sam novcic u kutiju i pomolila se, a svi su me pgoledali. ups. mozda je trebalo da iskuliram zahvaljivanje budi i ostalima, on je zauzet vencavanjem... sori. kupila sam horoskop-listic, OMIKUDJI za 100 yen i pisalo je:


SRECA...(postoji nesreca, mala sreca, sreca, velika sreca)
ljubav - onako, covek koga cekate - docice ali kasni, posao - odlicno, zdravlje - super...

procitala sam sve i vezala papiric na stub gde svi vezuju da bi im se zelja ostvarila, i zazelela zelju. sachiko i njen muz su vec bili izasli iz hrama i popeli na brdasce sa kojeg se vidi planina FUDJI.. uvek volim kad dodjem kod sachiko, ona je tako puna zivota, iako mozda moze da mi bude keva... slatka je i vesela i voli lepe stvari i njihov stan mi je uvek bio neki ideal... kad god sam gledala mtv cribs setim se njih, to je taj miris opustenog zivota. glupo poredjenje, ali kao kuca jessice simpson, ko je gledao newlyweds makar malo, zna za taj miris. miris stana de svega ima vise nego za jednu nedelju, hrane previse, wc papira za 3 odine, visak peskira, visak svega, a opet se to nista ne vidi, nego je sve tako eto normalno. normalna je muzika instalirana u svaki zid kuce, ostala tehnika, cisti tepisi, podno grejanje... i kad sam bila mala, osecala sam taj miris i zelela da i meni to jednom bude normalno.. i bice, znam :) necu ni primetiti.. heh kako je ovde mirno, a opet se svasta desava, ljudi su navikli da imaju.. znaci tuzan covek ovde ima vise nego u bg, ali je oept tuzan... polako se navikavam valjda.
sutra idem na jezero yamanaka. pise na sajtu jezera da se vidi super planina fudji, i da postoji muzej jukia mishime. ponecu i patike pa cu trcati..
p.s. malisha je priveo neku ribu, protrchala je kao u sobu da je j ne vidim al ja uvek sve vidim sta ne treba hahhaha.. pustili su muziku, LOL. ja slusam parole, parole.. mmmm alen delon i spremam se za sutra....
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...