TOKYO!

nisam duuugo bila u shibuyi. ali film TOKYO! koji sam zelela da gledam se davao e bas ovde.
izbegavam shibuyu, (ko procita After Dark od Murakamija, znace tu neku sick nocnu atmosferu..), ali danas, je nekako delovala atraktivno. atraktivnije nego inace.

TOKYO! je triptih.
M. Gondry
L. Carax
J. Bong
svako prica svoju pricu o tokiju.
Gondri je ispao "obicniji" nego sto inace ume da bude, al je bio prilicno zanimljiv.njegova prica Interior design je prica o devojci koja sa svojim deckom dolazi u tokio. dok on ima jasnu sliku o tome da zeli da postane filmski reditelj, ona jos uvek nije pronasla nesto, sto bi je u potpunosti ispunilo. dok njen decko radi, ona luta tokiom i trazi idealan stan, i jednog dana shvati da se polako pretvara u drvo...
Carax je bio sick. ali shockatno sick od prve scene. onako da zavibrira bioskop.totalno ludacka prica o ridjobradom coveku u zelenom odelu, koji zivi u kanalizaciji tokija i povremeno izlazi u ginzu. jede samo cvece i novcanice, i jedno oko mu je skroz belo. njime i gleda. moj omiljeni glumac iz spota u.n.c.l.e, onaj ludak sto ide po tunelu..
Koreanac bong je bio dirljiv. malo drugaciji. ali je opisao japan, onakav kakav je. samo je robot u jednoj sceni bio suvisan, sve je ostalo bilo divno. svetlo je bilo divno, imala sam osecaj da osecam to sunce.



evo i trejlera, samo na japanskom.

cudno je videti kako izlgeda grad u kome zivis, nekom ko ne zivi ovde.
nesto sto sam i ja videla kad sam dosla, a sad vise ne vidim, jer sam preblizu.

posebno me zanima, sta je carax zaista zeleo da kaze.
covek koji zivi u kanalizaciji govori cudnim jezikom, koji razume samo troje na planeti.
kaze da njega bog posalje uvek u neko mesto gde bi najteze opstao, i to je njegov zadatak. da tu opstane. ali on mrzi ljude. posebno mrzi japance.
tezak vazduh u bioskopu u toj sceni gde on to govori.
uh. al mene bas zanima. cega je on simbol tacno. ja imam neku svoju interpretaciju, ali bas me zanima caraxova.

povratak kuci posle filma, je bio nekako drugaciji. obozavam onaj osecaj posle filma, kad jos nisi u stvarnosti, jos si u nekom filmu. sve deluje zanimjivije, boje su jarke, zvuci drugaciji, tvoj odsjaj na prozoru voza je nekako filmski. shibuya je bila drugacija. zelela sam da setam celu noc i docekam jutro.

ali evo me kuci. obukla sam svoju ovih dana najomiljeniju garderobu. plavi romper. kao neka bebeca stvar. ali toliko udobna, da bih volela da budem u njoj non stop svaki dan po ceo dan. navucem sorts, i ovo oko vrata i gotovo.
kuckam mejlove, kuckam na chatu, pisem blog.

jutros sam mnogo rano ustala, i videla reno4. u japanu je to retkost! moj omiljeni auto. sa sedistem ko klupa.

i jos jedna slika. gum busters :) kamion sa cikicama koji cisti zvake sa plocnika. :)
jutros, u azabu jyuban.

sutra je cetvrtak. jos dva dana.
idem da skinem sminku. da istegnem ove noge umorne od trcanja po kisi pa da sanjam.
od kad sam pink posteljinu promenila u belu, mnogo lepse spavam.

:*