ciscenje pred novu godinu

ciscenje stana, odlazak kod lekara, bacanje nepotrebnih stvari, zaboravljanje suvisnih ljudi... a u negde dodje i nova frizura :)

kod lekara sam bila, sve je za sad dobro, stan... sredicemo, samo sto se malisa nesto zaljubio pa ga nema, a mene nema, eto... jer me nema, skitam vise nego ikad, svi misle da sam non stop na msn, ali dok se u srbiji spava ja non sto negde jurcam upijam...

znam da se ponavljam, ali mnogo mi prija ovde.. ima jedan casopis "metropolis", caspois za strance ovde, ima negde i na sajtu ali je sajt bas budjav... prosto ne verujem da neko dozivljava tokio tako.. kao sto neki tu pisu.. a pisu svi stranci, i uvek je prisutan onaj ton - "dooobro, tokio je grozan, tokio je drugaciji, svi su ludi, mi smo navikli na nase australije amerike i engleske, ali eto drzimo se zajedno, pljujmo ih ovde pa ce biti sve ok", mislim dobro, priznajem da preterujem, jeste pricaju oni sta sve ima sta je zabavno, ali oseca se ta neka nezadovoljnost...

ovih dana sam se primila na vijentamsku klopu, jana bi o-dle-pi-la, onako je blaga i ljuta, Pho supa sa piletinom, sa neprzenim prolecnim rolnicama sa rachicima...mmmmm i piletina u lemon grass-u...

evo divnih recepata ..google it..nisam ni ja nasla favorit

moji favoriti su Pho Ga - supa sa piletinom i rezancima, Ga Xao Xa Ot - piletina u lemon grass i chiliju, i spring rolls ali zive... kao upakovana salata.. i gomila gomila korijandera..

ah gladna sam a vec je pola 2... odoh!

sedi jedan

da, znam da nisam pisala, nije da nemam o cemu, nego nekako ne stizem :)

za vikend sam bila sa asami na moru, blizu njene kuce, isle smo njenim golfom po usamljenim jesenjim plazama.. volim more zimi na neki drugi nacin.. videle smo coveka-pandu koji oce da prepesaci ceo japan.. zlatno zutu zmiju... spavale smo jedan dan kod njenih, drugi dan u nekom hotelu u spansko japanskom stilu LOL.

zahladnelo je...

pisacu. za vikend.

bele ruzeeeee

upravo sam se vratila sa snimanja kanebo-a, plakat za lak za nokte!
art direktor - ja :) hehe i moja ideja, da se manekenka naginje nad vodom kao narcis i da lete latice.... ovoga puta tema su gradation nailpolish, nokti sa ferlaufom, bela je osnova sa obojenim vrhovima... oni inace vole da imaju 3d nokte da mackaju sve sto imaju od lakova da bude ludilo...
ove nervozne tete sto puse su kanebo tete... snimanje je u studiju blizu moje kuce, smesno je bilo sto je bilo gomila free drinka i hrane i chipsa i kolaca i malih pirincanih kuglica koje kao da je neka mama mesila rano ujutru pre nego sto su svi dosli.. ima taj neki ukus mamine hrane...
kad se zavrsilo snimanje-podesavanje sa nekom devojkom koja je iste visine kao manekenka-glumica za kanebo, dosla je i super star (koju vidjam na pantene reklami al nisam imala pojma ko je, neka mlada 1982), nije visoka, tako ko ja, oko 165, al ima 35 kg i mislila sam da ce je oduvati vetar.. imala je srebrne sandale one ko grubin i odma su na nju skocili stilista i sminker kao da joj srede ono malo sto se sjebalo iz svlacionice do studija ;)

evo i kamermana, koji btw izgleda kao freak, uopste ne gleda u oci, izgleda kao velika kornjaca, glasno dise na nos i govori manekenki NAJS NAJS kad napravi finu pozu :) ima samo 25 godina i sad je kao hit

asami i lik iz studija gledaju fotke
mali gej hair&makeup artist sredjuje kosu, uvija, panichi, namesta pramen po pramen...
hair&makeup kaze da figaro za uvijanje nije dovoljno vruc, prehladjeni stilista sa maskom kaze da mora da stavi stipaljku na ledja jer je previse mrsava pa joj haljina visi ;) mali stilista je stavio masku da se zvezda slucajno ne prehladi jer on ima kijavicu
kamerman u akciji... inace nosi 38 ali namerno kupuje 42 cipele da ne bi izgledao smesno hahhahha snima digitalcem, a pored njega je njegov licni RETOUCH-artist koji dok ovaj slika odma sredjuje slike i salje na print da se odobri.. totalni genije, napravi nekih hiljadu layera u photoshopu i kucka neverovatnom brzinom shortcut-ove i vrti wacom tablom svoju digitalnu olovchicu...
ekipa sredjuje divu... bazen su napravili par dana pred snimanje

probamo i sa laticama... koje ce inace da se ubace kasnije, kad je zvezda otisla kuci, nastavilo se snimanje latica u letu..
cvece koje je ostalo od snimanja :) kakva divna vaza! ja zastala da slikam vazu i dobri cika koji je bojio vrhove latica u zlatno mi je dao sve ruze :D jeeeeeeeeeeeej

podelila sam koleginicama pa su sve otisle srecne kuci hhehe mene su svi gledali na ulici, sigurno misle da imam nekog sumanutog obozavatelja koji mi salje 10kg ruza hahahha kad sam dosla kuci, dala sam i komisinici i meni je ostao jedan mali ali lep buket...

sad videh na netu:

White roses have several meanings: “You’re heavenly,” reverence and humility, innocence and purity, “I’m worthy of you,” and secrecy and silence.

ovaj desno cika koji se mrstio sve vreme se nasmesio i dao mi cvece :)

hehehe

asami je presrecna ;)

snimanje je zavrseno..

koleginica kopirajterka je krenula sa mnom do stanice... al mi rece da je danas neki poseban dan po japanskom horoskopu i da danas ako kupis neku amajliju, bices bogat i srecan :) hehe naravno da smo obe krenule do obliznjeg hrama gde je bio bukvalno vasar, sve je mirisalo na tu hranu, gomila ljudi - pa cak i firme kompletno koje su dosle da kupe ogromne amajlije da bi im krenuo poso :)


cika biznismen koji je kupio amajliju :) i dize je ponosno.. kad god neko kupi amajliju oni mu tapsu, otpevaju neku pesmicu da bi mu krenulo :)

moje omiljene TAKOYAKI - kuglice od testa punjene povrcem i hobotnicommmmmm....

bele ruze @--->

nesto mi se ni danas nije pisalo... primecujem da mi se gube recenice jer sve vreme pricam na japanskom pa mi se srpski malo sjebe hahahha pricam kao retard :)

pozivamo vas na...

moju welcome zurku :)

mice male googlale i nasli su srpske pare i napravili mi pozivnicu! lik na novcanici je moj kreativni direktor... slucajno su izbrisali NA pa pise RODNA BANKA SRBIJE ahahhaha

;) znaci 17, nije 178... creative dir: Mr Kanokogi, Art dir: Mr Sato, Copy: Miss Iizuka

brrrrrrrrrrrrrrr

da, znam da dugo nisam pisala... nije da nisam stizala, mada je ovih dana frka oko snimanja one reklame za lakove za nokte.. 16. a do tad treba naci haljinu, cvece, smisliti kako to sve treba izgledati........ nego me nesto mrzelo da pisem, bas zato sto mi se previse stvari desavalo.
vikend - produzeni je bio super, petak je bio slobodan, isla sam u Daikanyama - fashion spot super, ima gomila radnjica, cene su okej, bila sam sa Emilijinim japanskim klonom, sekretaricom vrckalicom Masami.. ona je cudna japanka, kao da nije japanka, sa svima se odma sprijatelji, odma smo se skapirale tako da sa njom uglavnom idem na rucak i brbljamo trista na sat dok ove mirne oko nas pokusavaju da smisle neku recenicu. mnogo su stidljivi, ne znam kako uspeju od sve te stidljivosti da urade nesto... kupila sam crveni duks od kashmira sa kapom umesto kapuljace i dzepom koji se plazi (plezi? uvek zaboravim kako se kaze). zaljubila sam se u duks, mozda mi nesto i nije trebao, ali ga je dizajnirao moj omiljeni ilustrator ed tsuwaki... nisam mogla da odolim.

u subotu sam bila sa Yuko. ona je opet cudna, ali na drugi nacin. kao nekoliko osoba u jednoj.
upoznala sam je u sopstvenoj kuci, nikad ne znas de ces upoznati ljude :) mzda sam vec pricala, malishin drug je snimao neki film u nasoj kuci jer je fazon kill bill sve starinski japanski i doveo je Yuko da glumi nekog ubicu. glumila je u cipkastom korsetu i suknjici (prvo sam se zabrinula dal snimaju pornic) i videla se njena trad. japanska tetovaza koja mi se mnogo svidela. cim se zavrsilo snimanje prisla sam joj i dogovorile smo se da me vodi kod tattoo majstora. ha. mozda je to samo bio izgovor za dejt hahahahha. salim se, mnogo je zanimljiva, to se odma videlo, a ja mrzim da propustam prilike da upoznajem takve ljude jer su svi uglavnom dosadni. na sajtu pingmag-a ima i tekst o filmu - i making of :) (klik na link!)
ona je multipraktik, ne znam kako postize - predaje karate klincima, ima neki pojas ne znam koj... bavi se hipnoza terapijom, peva u gothic bendu, blabla
krenule smo na tokyo designer`s week i nismo tamo ni stigle jer nam je sve ostalo bilo zanimljivo.. jele smo u nekom slatkom restoranu, svratili u jednu cudnu radnju... koju drzi englez, gosodin Nemeth koji je pravio valjda odela, ono serlok-holmovski, pa je doso u japan i odlepio :) pa sad pravi totalno cudne krojeve koje nose ljudi koji se pojavljuju u cuvenom casopisu FRUITS koji ima i kod nas u IPS-u, luda moda skroz, bila je njegova zena u radnji pa nam je dala da sve probamo, napravile smo haos :) ja izgledam kao neki decko dzeparos iz londona... aahhahaa...
sreli smo takashija, koji radi sa uleshkom koja pise za pingmag i zvali su nas u superdeluxe na neki art performans al smo setkale shibuyom, isle po nekim zanimljivim radnjicama (ko zna - zna:)) pa smo posle otisle kod nje, ima dve macke, stan je majusan. i tu sam dozivela svoju prvu hipnozu. jebote. nisam ni verovala da to moze. kad sam legla na krevet, i kad je njena macka legla na moj stomak i krenula da prede, nisam verovala da ce se to stvarno desiti.. mislila sam da se ljudi foliraju. bilo je neverovatno skroz,　tri puta sam se rasplakala. vodila me je kroz prosle zivote. prvo sam bila neka holandjanka, cudo jedno, slike ti same isplivavaju kao da sanjas a opet znas da si u sobi a ne mozes da se pomeris i osecas mirise i vetar i tako te sitnice i sve vidis blurry. drugi put sam bila neki muskarac.. nekome sam silne pare uzela pa su me ubili u podrumu. zabolela su me kolena jer sam klechala i osetila sam miris krvi. jezivo. trajalo je ceo sat, a imala sam osecaj kao da sam tri dana bila negde... totalno nevervatno i opustajuce. ali je jezivo. a njena soba je nekako magicna, sva u nekim pink sivim tonovima, ko neka mala vestica hahaha.
u nedelju sam otisla kod sachiko u yokohamu - ipak obozavam yokohamu. isli smo na all-you-can-eat restoran hahahha italijanska hrana, razbili smo se..
onda je pocela radna nedelja.... vec sam se navikla, ko da sam vec 6 meseci ovde... danas je bilo nesto kao reklamozderi, bila je to injekcija reklama za 2-3 sata koliko sam bila, mnogo zabavno, reklame su im efektne i opicene. sa mnom je bila ona kopirajterka koja je zaspala. lol. oni uvek svuda spavaju. mada i ja ponekad zaspim u prevozu, srecom ima onaj glasni announcement na japanskom pa na engleskom... koji mi se vec urezao u mozak.. we will soon make a brief stop at Daikanyama.
joj kako me mrzi da pisem, bolje da ne nastavim... slike govore same :P

p.s. bice jos slika ovih dana.. mrzi me da uploadujem...

strawberry kitkat

to je bilo danas za uzinu! mnogo dobra fora, postoji odredjena suma novca koja se odvaja za office, za pribor papire blabla, i jedan deo toga ide za uzinu! :) u 12 je rucak, i svi idu u okolne restorane gde za 1000 yena imas rucak-komplet - pice, salata, glavno jelo, dezert. znaci za oko 6 evra? ne znam tacno kurs. a u 15h je vreme uzine inace i u skoli i na poslu :) pa sekretarica stavi chips, cokoladice, bombone u korpice koje stoje svuda po office-u pa ti onako kao trcis u guzvi si al gricnes nesto lepo!

danas sam na posao isla malo kasnije jer sam sredjivala neke papire u opstini, pa sam posle toga svratila na spagete uz koje je isao super ajs ti i puding koji stoji na pink novinama nekim stranim... a na casi je print crven nesto na francuskom... sve je nekako ovde lepo sredjeno, za svaku sitnicu se trude da lepo aranziraju, to mi mnogo mnogo prija...

hehe, danas su mi javili da ce organizovati welcome party za mene! to uvek rade kad dodje neko nov, kao da se lakse sprijateljimo.. suuuper.. jedva cekam da svoje kolege vidim u nekom drugacijem svetlu jer ih stalno vidjam u biznis fazonu haha. na slici dole su dve koleginice, levo je mala kopirajterka, moje godiste, a desno je isto art direktorka, `82. godiste, sva je ko neki mali pufnasti zec i mnogo su fine i stalno se smeskaju.. danas su me vodile na veceru posle posla, jeli smo kineske noodle, naravno palo je ogovaranje nekih kolega, trachevi, i price ko im se svidja ko ne.... klasika :)

ovakav mi je pogled - ogromni prozori i zgrade zgrade zgrade...

ovo dole crveno na zgradi koja se gradi su neki kranovi, ja ih zovem ZIRAFE.. mnogo super izgleda nocu, kao crvena svetleca stvorenja iz SF filma koje zive u velikom gradu...hladno a opet nekako lepo..

sutra opet idemo u onu kozmeticku kucu za koju trenutno radimo poster i bilbord, imamo neke lude ideje pa me bas zanima koju ce prihvatiti... u toj firmi rade skoro samo zene, opet ce se pojaviti onako kao klonovi, sa istom trendi sminkom za tu sezonu... cim prihvate, pocinje frka oko snimanja, u pitanju su lakovi za nokte, neki gradation nail - to je sad hit, nokti sa ferlaufom sto bi reko moj profesor jugoslav vlahovic... "znas onaj ferlauf sto vi kazete gradijent tul (gradient tool)" ali na noktima..

za kraj, mali gif neke polujapanke na koju se svi tripuju da licim, ali ja mislim da ne licim, samo je isto mesavina evrope i japana, samo sto je njoj tata italijan. Kato Rosa :P LOL

dve reci...

body shop! sto bi reko jordan :) kupila sam masku za lice sa aloe vera i sad sam je stavila pa dok cekam tih 10 minuta aj kao da napisem blog ;) danas je cuveni halloween, jos jedan praznik koji su japanci "prihvatili", cisto da bi prodali jos nesto... videla sam danas devojku obucenu kao hello kitty sa plasticnom bundevom sa licem, u kojoj je bilo gomila slatkisa. u svakoj prodavnici prodaju nesto sa bundevom, npr saksija sa cvecem u koju je zaboden stapic na cijem vrhu stoji mala vestica.. ludilo.. osim haloween-a, noci vestica, japanci vole da slave St Valentine`s day. samo su odlucili da tada zene muskarcima poklanjaju cokoladu, kao neka vrsta izjave ljubavi, ali samo zene poklanjaju.. posle mesec dana, 14 marta, muskarci treba da poklone belu cokoladu zenama, tzv White day, sto bi predstavljalo neki odgovor na prethodnu izjavu ljubavi... izmedju februara i marta se ostvari skoro 80% celokupne prodaje cokolade u japanu.. pa ti vidi :)
nemaju neke velike odmore, kao raspust od tri meseca, ali zato imaju dan macaka, dan slobode, dan baba i deda, dan ovoga dan onoga. za skoro svaki dan su izmislili nesto da bi nesto bar prodali :) hahhaha
ne znam dal sam se vec hvalila, ali su prihvatili moj layout za plakat za lakove za nokte! jeeeeej iz prve su ga prihvatili, kao svidja im se jer je sveze i drugacije... vec se pojavio neki debeli masnikosa koji je poceo da se buni, jer sam ja dala novi predlog dok se on kvarcovao na tajlandu na odmoru.. samo je ljubomoran, debil. nesto me sve vreme pecka, al ne zna s kim ima posla... ja kad odlepim pricam jakuza nacin govora, to sam istrenirala u svadjama sa rodjenim bratom... svadjam se ko musko. imaju neke specificne izraze koje sam pokupila iz filmova, i nekako izlecu iz mojih usta kad se iznerviram... cak i u beogradu kad se iznerviram prvo mi te reci padnu na pamet.. haha.
proslo je 10 minuta... sad cu da skinem masku..

2016 ?!?!?!

u jee kako sam se istripovala, jes da je ovde 25. vek jer je sve nekako hi-tech, ali ovo bi bilo previse. na tokyo tower-u je pisalo 2016. i na trenutak sam pomislila da su pogresili... kad ono, to je godina olimpijade, oce opet da se kandiduju... taj broj zvuci kao nesto iz SF filmova starih, ono ljudi u srebrnom u ludilo vozilima, svi hladni, blablabla... tokyo tower je inace crvena verzija ajfelove kule, cak je i vise za 3m, i svetli u raznim bojama... tokio nocu je stvarno ludilo. svaka zgrada koja je bar malo visoka ima crvene tackice koje blinkuju, valjda da ne bi avion udario u njih... i to blinka onako sve pomereno, izgleda kao da grad pulsira.. jezivo je malo kad vidis prvi put.. baba zivi na 9. spratu, pa sam se popela na potkrovlje zgrade, to mu dodje 11.sprat i kad sam to videla najezila sam se.. kao gomila hladnih insekata. yokohama je mozda najlepsa nocu, sachiko zivi u yokohami, i najvise volim da s njom sedim na terasi... mnogo me opusta.kisa opet pada, malisha gleda film dole, kupio je projektor i veliko belo platno pa nam je ko u bioskopu.. skinemo film sa neta i gledamo. sinoc smo gledali black dahlia, ali nije mi nesto lego, iako je skarlet bila zanosna kao i uvek. i tako...

necu da duzim, pocela sam da skidam muziku za ipod, sve sam preslusala po milion puta, prevoz ujutru lakse prezivim kad imam svoj soundtrack. to je jana lepo rekla da se osecas kao u filmu dok koracas i slusas muziku, kao da si u filmu, i krece muzika. ima nekih pesama koje savrseno legnu uz moj korak pa nekako sve lepse izgleda :) npr pesma singsingsing verve remixed album

odoh. :*

nedelja prva

navikavam se, ali ne stizem da pisem...

sve me nesto mrzi ;)

vidim povecao se odjednom broj ljudi koji ovo cita sad me blam da pisem jebote

sve je pocelo tako sto me mrzelo da pisem svima iste mejlove, i da na MSN pricam svima isto, pa sam pocela blog da skratim pricu, al sad ispade mnogi me citaju a nisam ni to znala, hah.

naucila sam sve sitnice, sva njihova mala pravila... bila sam i na prvom sastanku sa klijentom, treba da radim neku maskotu za tv stanicu... imamo gomilu sala za sastanke, koje rezervises preko neta, imas aplikaciju de ukucas broj sale, ime, i kakav je sastanak, pa vidis na svakom kompu sta je kad zauzeto.. ludillo. prvo znaci udjes, vadis svoju kutijicu sa vizitkama, i krenes od jednog do drugog... pravilo je da stanes ispred njega, drzis vizitku okrenutu ka njemu sa obe ruke, poklonis se i kazes drago mi je ja sam taj i taj, i onda dok jednom rukom drzis svoju, drugom uzimas vizitku tog drugog, u isto vreme... hahaha mnogo smesno ali sad sam se izvezbala :)

najsmesnije je na sastancima sto su svi toliko nesigurni i stidljivi da prvo sede i cute, i samo gledaju dole. poneko kaze HM ili kaslje... onda kad jedan pocne neku pricu, onda se kao raspricaju..

bila ja pre neki dan na sastanku, radili neki poster za neku sminku, i sad kao produkcija (u prevodu - mali dizajneri koji odradjuju ono sto mi art direktori smislimo) izlozi postere koje su radili... i svi cute. i gledaju u postere. niko da kaze ni rec. ni dizajneri, ni kreativni direktor, ni art direktori. i ja cutim. kao gledam sta ce se desiti. i dalje svi cute. ja vec pocinjem da se znojim, jer je kao ona tisina u liftu. gledam u postere, ima 5 predloga. svidja mi se naravno moja ideja. haha. i kazem meni je ovaj dobar. svi dignu glave i kazu e jeste. i krenu da pricaju. raspricale se i dizajnerke. i kopirajteri. kopirajterka vadi svoje COPY-je iz fascikle i redja ih pored plakata. mnogo je smesno. sve odjednom krece. razmisljam posle toga, jebote, da ja nisam rekla nesto, koliko li bi trajala ova lift-tisina. verovatno bi neko nesto morao da kaze. ovo je ono o cemu mi je Malisha pricao: da japanci umeju da imaju sastanke od po 3-4 sata na kojima se nista ne odluci. jos uvek mi nije jasno kako uspeju da naprave super projekte na taj nacin... valjda cu vremenom shvatiti kako tacno funkcionisu. za sad mi dobro ide da ih pokrenem :)

ove slike koje sam okacila sam slikala sa prozora gde je zona za pusace. ko nasa terasa u firmi u bg. na svakom spratu ima po dve na istocnoj i zapadnoj strani. pepeljare, biljke, stolichice, a iza je automat sa kafom, gaziranim picem, vodom, energetskim picima... pogled su zgrade, zgrade, zgrade, neki isti prozori, dole mrvi od ljudi koji trce stalno negde, neko zelenilo, oblaci... nisam navikla uopste :) nema vise marakane prekoputa i male dece koji vec imaju one crne trake na glavi ko pravi fudbaleri :P i sto kaze kolega Dejo, vec hodaju sporo preko terena, kurce se ko pravi iako su mali.

sprijateljila sam se jednom sekretaricom, cudno je mnogo kad odes na drugi kraj sveta i vidjas slicne tipove ljudi. ova je bre ista emilija :) hahah. s svima je super, slicno i hodaju, mada je ravna ko daska... i isto prica. i kikoce se. ima i neki isti bojan. mada je nizi. kao da srecem japanske verzije nekih srba. dodje mi da ih upoznam :D sekretarica se zove Masami, vodila me danas na rucak, a sprijateljile smo se na picu pre neko vece, zvali me kreativni direktori i dve sekretarice, pa su se napili i raspricali pa sam ukratko shvatila neke fore i pravila, samo sam ih pitala, a oni se raspricali :) vec su mi smislili nadimak, Fudjiko, to je neki lik iz crtanog filma, Lupin the 3rd, moj omiljeni. ne znam zasto im licim na nju, al kao ona je neka zavodnica - svidja mi se to :) hahahha ostali su dodavali cuveno -IC na svoje japansko prezime, jer im je vecita misterija sto se svi u srbiji prezivaju na IC. stojkovic. milenkovic. tako je kolega Iwagami sebe prozvao Iwagamivic. zabavni su kad se napiju, a lako se napiju. al onda ih sledeci dan bude blam sto su se raspricali pa su kao kul, i svi se uctivo javljaju kao prave se ludi. a kad im pomenem neku foru od juce, onda se stidljivo kikocu i gledaju me u fazonu pst bre smesno je al nemoj pred svima....

sutra idem u kanebo. to ti dodje ko shiseido, samo rival. kanebo je trebalo da dodje u srbiju jos ranije, secam se jos... kad sam prevodila, bilo je to pre par godina.. neki uvoz-izvoz ljudi iz srbije su zvali kanebo koji je dosao sa ponudom nekih senki za oci, karmina blabla... naravno u zamenu za novac. ali nasi to nisu hteli ni da cuju. doneli su tursiju na sto i rekli slusajte, nasa tursija je najbolja. japanac me pita ej bre jel si im prevela lepo. ja kazem jesam bre, al oce da vam uvale tursiju. i nista od kaneboa. haha. anivej, radimo taj plakat za kanebo, prihvatili su dve moje ideje, neko ludilo za plakate, kad bude realizovano slikacu i okacicu... jelte, moram da cuvam poslvne tajne.... to sam potpisala na pocetku :) imaju super sminku, nadam se da cemo dobiti neke sample-ove da se mazem ovih dana...

hranim se uglavnom zdravo.. ali ponekad zgresim. privlaci me KFC vec danima, to je bila moja omiljena hrana kad sam bila mala. Kentucky Fried Chicken, ozloglaseni, prica se da gaje pilice sa 6 bataka bez glave... jezivo :) ali taj ukus me i dalje privlaci. pred odlazak u japan videla sam u novinama konkurs za radnike u kfc... valjda ce uskoro biti i u bg... uvek me privlacilo sto je pisalo da ima 11 zacina, hot wings su vrh.. evo i slicice.. mmmmmmm

odoh sad, price sa posla bice jos uskoro, idem polako na spavanje, sutra idem rano na sastanak...

za sam kraj, svetleca retro reklama u robnoj kuci za foto-studio. totalno LOL.

p.s.

useful japanese:

MUKATSUKU - joj sto sam se iznerviralaaaa - koristiti kad vas neko mnogo nervira. kad kaze nesto mnogo glupo, reci glasno MKACKKKK *gutaju se samoglasnici

kad vas neko mnogo nervira staviti rec CHO (ćo) na pocetak.

CHO MUKATSUKU - izgovoriti: ćo mkackkkk

rec ćo se moze staviti na sve - jer je to trendi superlativ.

CHO-OISHII - mnogo je ukusno

CHO-genki - mnogo sam dobro

CHO-BAKA - mnogo glup