2016 ?!?!?!

u jee kako sam se istripovala, jes da je ovde 25. vek jer je sve nekako hi-tech, ali ovo bi bilo previse. na tokyo tower-u je pisalo 2016. i na trenutak sam pomislila da su pogresili... kad ono, to je godina olimpijade, oce opet da se kandiduju... taj broj zvuci kao nesto iz SF filmova starih, ono ljudi u srebrnom u ludilo vozilima, svi hladni, blablabla... tokyo tower je inace crvena verzija ajfelove kule, cak je i vise za 3m, i svetli u raznim bojama... tokio nocu je stvarno ludilo. svaka zgrada koja je bar malo visoka ima crvene tackice koje blinkuju, valjda da ne bi avion udario u njih... i to blinka onako sve pomereno, izgleda kao da grad pulsira.. jezivo je malo kad vidis prvi put.. baba zivi na 9. spratu, pa sam se popela na potkrovlje zgrade, to mu dodje 11.sprat i kad sam to videla najezila sam se.. kao gomila hladnih insekata. yokohama je mozda najlepsa nocu, sachiko zivi u yokohami, i najvise volim da s njom sedim na terasi... mnogo me opusta.kisa opet pada, malisha gleda film dole, kupio je projektor i veliko belo platno pa nam je ko u bioskopu.. skinemo film sa neta i gledamo. sinoc smo gledali black dahlia, ali nije mi nesto lego, iako je skarlet bila zanosna kao i uvek. i tako...

necu da duzim, pocela sam da skidam muziku za ipod, sve sam preslusala po milion puta, prevoz ujutru lakse prezivim kad imam svoj soundtrack. to je jana lepo rekla da se osecas kao u filmu dok koracas i slusas muziku, kao da si u filmu, i krece muzika. ima nekih pesama koje savrseno legnu uz moj korak pa nekako sve lepse izgleda :) npr pesma singsingsing verve remixed album

odoh. :*