apciha! / hakushon!

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!


prehladila sam se, budala. sad se kljukam hemijom, djumbirom, limunom, cajevima, bombonama za grlo.

dosadno je. sutra se selim kod malishe, vec je proslo skoro 2 nedelje, mama se navikava na mene, a samim tim i zeli opet da mi rezira zivot... iskusno cu pobeci pre nego sto postane ozbiljno! tako cemo ostati u dobrim odnosima.

sad je 17h, cuje se ona cuvena melodija... ovde je pravilo da mala deca idu kuci na veceru u 5 popodne i pustaju na nekom zvucniku pesmu "ajde vec je sati, i vrane i macke su otisle kuci kod mame, ajde mama te ceka na veceri, vrati se pre nego sto te pojede mrak"

haha jezivo je malo. svi trce kuci u ovo vreme. mislim klinci.
juce smo bili u IKEA malisha i ja, kupila sam posteljinu, sarenu onako crvenkasto bordo narandzstu, i neku kockastu lampu...

ogromna je ikea i bas je jeftina, na spratova gomiletina stvari koje ti i ne trebaju ali posto svega ima na svakom cosku, kupis i ono sto ti ne treba ;) ko u merkatoru kad tako kupim sarenu ambalazu samo zato sto mi je zanimljiva... ali nisam se dala, iskusno sam kupila sam potrebne stvari... jeli smo cak i swedish meatballs u nekom smesnom sosu, dobila sam i svedsku zastavu zabodenu u jednu lopticu. hahahha. hrana je tako, bez ukusa bila, kao i njihov namestaj.. tako, jednostavan. ali blizu je malishine kuce de se selim pa cu moci da idem kad god mi treba neka sitnica posto tamo stvarno ima od igle do lokomotive. zanimljivo je sto su sve napravili 80% velicine - jer su mali i skraceni pa su im kreveti preveliki... ali se i dalje zale da je sve veliko.

pada kisa... ne ide mi nigde dok ne ozdravim, sutra minja, sanjina sestra ide nazad u beograd pa cemo ici kod maje na pice u njen BAR gde je mandzer. sanja uci japanski i radi ovde ali je vata homesickness, a minja je dosla na kratko da je vidi, pokupovala je juce gomilu tipicnih japanskih suvenira za strance (majice sa sumo rvacima, kokeshi lutke od drveta, privesci, kompleti za caj, blabla) i sve vreme je zevala jer se nije uopste navikla na vreme... sutra znaci selidba kad se malisha vrati sa posla, pa posle na pice sa serbian chicks"

mama sve vreme prica telefonom, preko interneta gleda berzu, bas prica drugarici kako nije nasla bogatog muza pa sad mora da ovako zaradjuje. hahah. izgleda da su joj drugarice sve sponzoruse... stalno je nesto kritikuju jer su fensi a meni uvek dodje da ih napusim jer samo sede kuci, gledaju TV cak ni ne kuvaju i samo trose muzevljeve pare na botoxe i odecu iako im se po vratu vidi da su matorke i to prazne jer samo trose vreme na kafama i ruckovima sa ostalim fensi drugaricama. zato i mama oce da ja nadjem nekog sa jahtom, da bi mogla sve 4 uvis i da blejim... al ja to necu. mozda je glupo ali necu. ali ovde je izgleda normalno i dalje da zena ne radi, da se slihta muzu i zali drugaricama kako je smara sex i kako je on napaljena zivotinja, ali mora da trpi jer je to njen muz koji joj je dao karticu. boze. ko kurve neke. ali neeee one su fine gospodze..... cudno je ovo njihovo shvatanje seksa, zene kao da ne uzivaju, vec trpe napaljenost muskaraca koja je normalna... a one se samo prave napaljene da bi njima ugodile.. kako li se to desilo.. zato u pornicima onako deluju kao da ih neko muci govnjivom motkom. ili mozda moraju da glume da osecaju nesto iako muskarci imaju minijaturni.........

mrmfff drma me temperatura, odo jos malo da odmorim dok jos nesto glupo nisam napisala!

cao.

za kraj... swedish meatballs :P

45.sprat!

uf. i to se zavrsilo.. upoznala sam Haruki Takahashi-ja, pise mu da je managing director member of the board firme DENTSU. jbt. to je zgrada od 45 spratova - cela njihova. moj rodjak, kuraya, je krenuo sa mnom, cak se i on usro. gomila sredjenih poslovnih ljudi koji idu u svim pravcima. zgrada je siva spolja i iznutra je sve belo. kao neki sf film. u sredini su sajber sekretarice kojima kazes sta ces tu i one ti daju neku karticu koju prislonis uz neki sken bilo gde da udjes. prvo smo prosli kroz jedan gejt kao na aerodromu.. a onda nas je sajber sekretarica uvela u drugi deo, u koji se ulazi isto skeniranjem kartice. to je bio direktorov lift. hahahhaha. tu nas je na je pritisnula broj 45 i duboko se poklonila. kuraya kaze u jeeee idemo na 45. idemo na vrh. sta sad.

lift je jurio kao lud i stigao za par sekundi do 45. sprata gde je pogled kao sa neke planine. imala sam onaj grozan pritisak u usima pa sam zevnula. na izlazu nas je sacekalo obezbedjenje sa sve pistoljem koji se klanjao, a onda nas je druga sekretarica uvela u neku salu za sastanke sa nekom ruznom slikom i rekla da sacekamo. direktor je kasnio 5 minuta. haha. ja sam sve vreme gledala u sliku ispred sebe, ulje, neki konji i neko zuto lisce, grozna slika. ne svidja mi se japanski pokusaj zapadnjacke uljane slike.... i tu udje mali zalizani japanac, da to je taj lik sa slike, vec sam proverila na google koga cu upoznati. usao je kao da je donald trump. i onako seo bezveze na stolicu. razmenili su vizitke i poceli pricu o meni. imao je stav "sta ces ti mala ovde znas da su japanci vrh u advertajzingu, a ti jadna iz srbije". al skapirala sam da je to test. japanke su iskreno receno picke i cim im kazes "ti nista ne valjas, bolje odustani" one poslusno odustanu i postanu domacice. ko moja mama. eto i dalje zali sto nije upisala umetnost. kod mene je izgleda isplivala srpska kurcevitost i prihvatila sam ovaj fajt. kad je reko "japanci su vrh i osvajaju nagrade, ali ja ime tvoje zemlje nisam cuo na tim dodelama..." rekla sam da je nasa zemlja menjala ime mnogo puta i smo bili jugoslavija pa srbija i crna gora a sad srbija i krenula da serem o istoriji. ha. gledao me onako cudno. kao aha ok. i spremao novi udarac. onda je rekao da od kreativaca zavisi sudbina firme i da ne moze nikoga da zaposli a da ne zna kakav je, i da postoji test na koji se od 20000 prijavljenih prodje 100 a od tih 100 njih 10 udje u kreativu. u jeee. i kaze "ti bolje ni da ne probas, mnogo je tezak test" a ja kazem: a jel taj test u martu ako se ne varam, probacu." opet me gleda onako cudno. opet sprema udarac. u jeeeee. osecam se kao u street fightu. kaze da je video moje radove i cv. rodjak mi je rekao da je rekao da sam talentovana... a ponasa se kao da sam djubre. ali valjda me namerno pecka da vidi dal sam picka.

izgleda da je shvatio da sam odlucila da grizem. i objasnio mi je da dentsu radi outsourcing i da je mnogo zanimljivije da se radi u tim firmicama koje rade u okviru dentsu. dentsu samo potpisuje radove.... jej. rekao je da mogu 3 meseca da dodjem na probno,　i ako ne valjam, sutnuce me, ako valjam, bicu tu za stalno :D kaze takahashi: ako ne uspes, mozes da budes prevodilac ivici osimu. hahah. dosta mi je prevodjenja. rekla sam mu da zelim da se bavim dizajnom.

u tom trenutku je usla sekretarica i rekla da su gosti vec stigli. gotovo je. ispratio je nas do lifta i rekao da mu dam broj mobilnog cim bude stigao u subotu popodne. da mi javi sta gde kako. joj. opustila sam se. ogladnela sam. to je valjda dobro. prosla sam psiho test. :)

ispred supermarketa u komsiluku ovo kuce je cekalo svog gazdu. morala sam da ga slikam. izgleda tako tuzno u toj suknjici. hahahhahahha. onako mrmlja nesto. idem da jedem. cao!

sutra!

sutra je intervju.

odelo i kosulja vise tamo i gledaju me onako ozbiljno. cipelice su u hodniku.. mama je u frci, a ja jos nisam kao svesna. iako pricam da mi je frka. isla sam do hrama bacila novchice i zamolila bogove da mi pomognu hahahha. mnogo se bolje osecam u hramu nego u crkvi. bas cudno. ovde se nekako ne plasim, a u crkvi se sva preplasim... mozda sam ipak budista :)


sutra idem u taj dentsu. imaju sajt za kreativce, kao ona SIMS igrica, super im je sajt. udjes u njihov office i tamo sede svi zaposleni i kad kliknes na monitor vidis njihov profil. a na pocetku izaberes AVATAR i nick pa setas po firmi. ludilo. uf!

http://www.dentsu.co.jp/designtank/

idem sad da sredim nokte, ti japanci gledaju svakakve sitnice od cistoce kose do noktiju do toga kako si usao u prostoriju... mozda je najbolje da ne razmisljam i budem JA.

ne mogu puno da pisem danas. pisacu.. sutra? sad je renato reko da pece paprike... mmm bas mi se jedu te debele crvene paprike sa puno belog luka mmmmm :) aj odo. drzite mi palcheve ;)

IRENA INUMARU!!!

da to mi je sad ime. tacnije inumaru mirenkobichi irena

milenkovic se pretvara u MIRENKOBICHI jer nemaju slova L i V. znaci ja sam na japanskom BITCH. zanimljivo :)

prijavila sam se u opstini da sam dosla i da sada zivim ovde. popunila sam gomiletinu nekih papira na japanskom, malo sam zaboravila da pisem ali sve se vise navikavam... dobila sam zdravstveno i upisali su tamo da sad zivim u Denenchofu, Tokyo. Denenchofu je od ranije bio fensi kraj, nesto kao Senjak kod nas, i uvek kad kazem da zivim u denenchofu svi kazu wow, ali to je smesno jer smo mi skroz na kraju ovog fensi kraja, u staroj kuci hehehe. ali dobro, zvuci dobro :) posle opstine smo svrnuli kod malishe, mog brata od tetke, 1973, koji mi je uvek bio omiljen, cak sam bila zaljubljena u njega u obdanistu dok me nisu uputili da to tako ne ide :) njegova mama je mojoj mami sestra rodjena. znaci od tri male Inumaru japanke, 2 su otisle u beograd tih ludih sedamdesetih. jadna baba. nije ni bila u srbiji nikad, nikad joj nije ni bilo jasno sta im u tim srbima pa njene cerke lete tako daleko i radjaju mesanu dechicu sa polukosim ocima :) hahaha secam se da sam posle skoligrice na vracaru svracala kod njih kuci u vasinoj, da bi gledala njega i njegove velike drugare kako igraju komodor 64. mnogo smesno... malisa je u kolicima ali skoro da to zaboravim jer se ponasa sasvim normalno. ide svuda, vozi kola, ide niz stepenice, izlazi u klubove.. mnogo je pozitivan. kad smo usli jurio je po kuci i spremao se za cas. predaje engleski u jednoj berlitz skoli za jezike. kaze da je lako, samo uce konverzaciju valjda, a japancima jezici idu katastrofa... kazu da nemaju sluha i da je tako. plus kolicina glasova koji se koristi u japanskom jeziku je ogranicen, pa im se glasne zice formiraju drugacije i prosto je fizicki nemoguce da izgovore neke glasove.

sutra idem u ambasadu nasu, na Shinagawi. to je neki hotelski kraj, a nasa ambasada je uvek bila slabo osvetljena i izgledala onako malo jadno. nadam se da su sad bar sredili ta svetla. idem da mi overe prevedenu diplomu da nosim japancima na razgovor. frka mi je. uf!

danas sam pored svog omiljenog coca-cola automata gde kupujem fanta grape videla unapredjeni automat za kirin pivo. gore ima dodatak gde ubacis svoju ID karticu ili vozacku da bi dokazao da si punoletan (znaci vise od 20god) pa tek onda moze pivo :) hahahha zamisli koji smor. ali bas su se setili. sta sve nece smisliti...

moram da svratim do IKEA-e ili francfranc radnje sa dzidzabidzama za kucu, danas sam sredjivala svoju sobu. malisha zivi dole a ja cu gore. imam i ogromnu terasu koju cu napuniti cvecem i tu je divno da doruckujes. nasla sam cak i onu ... kako se to bese zove, lezaljku pletenu pa mogu i da dremm na terasi mmmm. imamo i neki mini rostilj, bice to zabavno :) malishini drugovi ryo i uleshka, japanac polunemac/italijan i nemica su mi dali veliki dusek 2m sa 120cm pa cu tu spavati, a preko dana cu da stavim neki cover i jastuke pa ce mi sluziti kao dvosed. malisha ne voli tv pa imam cak i ogroman jedan, samo sto cu morati da ga teglim uz stepenice ali vredece truda :). danas smo pobacali neke stare stvari, dedina pisma, odecu, babine skice neke. uvek je zanimljivo citati tudja pisma. posebno kad naidjes na neki deo tipa. "izvini za svadju od sinoc, ja sam bio kriv... volim te do neba, oprosti mi." hehehhe. sacuvala sam jednu maminu sliku gde je mlada i mnogo lepa. i deluje onako nezno. i jednu svoju gde sam u sivom outfitu i preskacem neku ogradu. uvek sam bila budala :D hahaha. odoh da perem kosu. ljub :*****

100 yen shop i IKEA

obukla sam se ko kreten, doslo mi. bela majichica onako cudno iskrivljena ona sto ju je nosila ema pa je rekla da joj fale sise :P ahhaha i crne bermude i nove carape sa pressure-controlom. kao pritisak kod zglobova je veci dole pa malo manji kod kolena i najmanji kod butina i onda kao ti se ne skuplja krv dole i nisu ti umorne noge. ludilo.

isle smo u 100YEN SHOP. mama i ja. uvek kupi gomilu gluposti, jer tamo stvarno ima od ile do lokomotive. valjda su im ti kinezi blizu pa japanci dizajniraju i izmisljaju a oni jadni prave i mozes stvarno svasta da nadjes za 100 jena sto je malo vise od 50 dinara. kupila sam makazice za obrve, reko mi vlada (hvala vlado) da okej cupam obrve ali da su duge pa moram da ih skratim :P veliko ogledalo na rasklapanje za sto kad mackam sve one gluposti na facu,neke foldere za papire i sve da mi bude organizovano. i snalice one za kosu braon da mi se slazu uz novu boju kose.

jeli smo tempura, ogladnele od silnog kopanja po jeftinoj radnjici... mali kuvar se znojio nad onim vrelim uljem od susama i przio ribu i razno povrce i stavljao ga na pirinac. prelijes slatko-slan soja sos i dobijes malu supu i neko povrce slicno tursiji. i da, u japanu je pice dzabe. mislim bar voda hladna sa ledom i caj. to je ono dosipaju ti koliko zelis. i kad sednes donesu ti vreo peskiric da obrises ruke i da se osvezis. neki stariji likovi obrisu lice i vrat s tim i mladje devojke se gade. jer deluje kao da se kupa na sred restorana. fuj. iza paravana stoji neka baba mala nasminkana onako nervirajuce cista, u braon kimonu i sredjuje neke police. deluje kao da stavlja pa vraca case na police. ali deluje onako ozbiljno i zajebano. mi pitamo momka koji jurca i przi ono i naplacuje na kasi i sve, da li moze da nam spremi jedan lunch paket za babu ali samo sa mekom ribom jer nema zube, on se malo zbunio i otrcao do ozbiljne babe u kimonui pita je. vraca se i kaze MOZE. pitamo da li moze jos ensto da doda. on opet trci do babe i pita je.

izasli smo iz tempura radnje. radnja se nalazi na 4 spratu robne kuce gde ima i body shopa i manicure salona i sushi bara i radnji sa obucom (naravno samo do 37 je broj)... ima svega. i neki cajevi gde ti izmiksuju tvoju mesavinu nakon sto te pitaju gomilu pitanja. jedna od cudnijih stvari bila je brijachnica za zene. znaci obriju ti ceeeeeeeelu facu brijacem. kazu oni, ima onih belih tankih dlachica belih koje mi izgleda ne vidimo, ali njima to mnogo smeta kad se sminkaju. kao kad se obrijes onda kad stavis puder onda legne onako savrseno. ali zamisli taj PAKAO... kad krenu da ti rastu dlake iz obraza :) hahahhaha ludilo.... ne bi to nikada uradila.

svratili smo do malishe u babinu kucu. dosta je stara onako kao da je od papira. jos uvek pise dedino ime na ulazu. ja cu biti u dedinoj sobi. onako je braon. moracu zidove da sakrijem nekom tkaninom, previse su mracni. i da unesem neke ikea naivnosti da mi bude ok. bice ok mislim...

rene i njen novozelandjanski decko su se uselili odma blizu pa smo otisli sa flasom vina. ona je polu austrijanka ali je vise strankinja nego japanka. on je mrsav i u sivoj majici ima sve MAC i one cudne zvucnike kao loptu. sedimo onako u kutijama od IKEA-e, zamisli ikea u japanu samo 70% je sve manje jer su japanski stanovi manji. kreveti su kraci i uzi. ludilo. sedimo pijemo neko belo vino, svi sedimo na bean bagovima jer nista nije sredjeno. grickamo sushene banane i smejemo se. zavidim im malo, ono kao par, uselili se, trazili su sitnice po ikei, blablablabla. malo sam se osetila usamljeno. valjda sam se navikla na taj zajednicki zivot. ono kuvanje zajedno, bacanje djubreta, spremanje, spavanje, shushkanje. uf. ali bicemo ok ja i malisa. kod njega uvek ima ljudi... a i meni ce valjda neko doci :) rekli su mi neki da ce doci sibirskom zeleznicom. al vajda treba da ih pokupim kod kine :P hehhehe. ima mesta za sve, pa ko oce nek dodje. bice mi super.

ne mogu da uploadujem slike, okacicu ih kasnije.

malko me uvatilo ovo vino.

tttttt.... tokyo

cudno je kad zivis u gradu u kome zivi toliko ljudi. osecam se cudno, gledam ih i jos uvek ne razumem sto se TRUDE da izgledaju isto kad vec imaju istu boju kose i dosta lice. grupice devojaka su uvek u istom fazonu. znaci postoje uvijachice kose, uvijachice kose koje se kvarcuju, ravne kose, kratke kose, naocarke, hiphoperke, lolite, dosadnjakuse, debele, muskarace... ali sve idu u grupama i slede pravila svoje grupe. znaci i u opustenosti posteoje pravila kako biti opusteno takav. mnogo smesno.



isle smo mama i ja do onog rodjaka da odnesem baccarat case i da me uvedu u to kako ce mi biti na cuvenom intervjuu. znaci 22.9. u 2pm. ne moram onu pingvin kosulju fala bogu, moze ona sa karnerima :) haha. idem u ogromnu zgradu dentsu-a da im kazem uzmite mene fantasticna sam. mislim rekose mi da tako nastupim. i kao odgovara im sto znam engleski jer oni nemaju pojma pa bi me vodali svaki put kad idu da se vide sa strancima. znaci korisna bi im bila, valjda :P

kupila sam breakfast at tiffany's - truman capote.

napokon.. cujem da je izasao jos jedan film o njemu. mala plava knjizica, super su opisi, citala sam malo u majusnom autobusu. smesno je u busu, kad skrece desno cuje se glas sa spikerfona: autobus skrece desno, molimo vas da se cvrsto drzite

lol.

osecam se mnogo bolje danas. jedva cekam taj intervju. obicno na takve dane kad imam nesto bitno kosa mi postaje neposlusna i ne mogu lepo da je isfeniram. haha. sutra idem po mobilni. svi imaju po 2-3 mobilna, jer kostaju 1jen. znaci oko 50 para.. al kao ako kupis novi broj. a to je dzabe pa svi imaju po nekoliko. ludilo. beli? teget? lajm? crveni? pink? sljokice? jebote ovde ne mozes ni wc papir da kupis normalno, svega ima po 5000 vrsta.

ne stizem nista da slikam, osecam se ko skarlet u lostintranslation.

super link: http://www.pingmag.jp/

ja pingvin

spremila sam se juce i krenula u jos jedan shopping.
prekjuce sam bila na shibuya-i, to je ona cuvena shopping zona, sa onim konfuznim pesackim prelazom iz 8 smerova.... jos su svi bili sa kisobranima pa se udarali... iz HMV se vrtela ali bukvalno samo vrtela ona histericna pesma beyonce sa jay-z jem i neki hiphop japanci sa iscupanim obrvama su se njihali totalno van ritma.

obisli smo ceo seibu department store nasla sam samo jedan crni dzemper na duboki V (vidi sliku) ali svi su naravno bili maksimalno ljubazni i osmesi su pucali na sve strane cak i kad kazes necu kupiti kod vas kupicu u max mari oni bi trchkarali sa tobom do max mare da bi bili sigurni da si nasao max maru. jebote.

cudno skroz. izazivaju u meni zelju da iskoriscavam tu preteranu ljubaznost. uzas, srbija u meni hahahhahha.

juce sam se nasla sa Sachiko i njenim muzem Toshiyukijem, to su oni sto mene i brata vole ko svoju decu jer ih nemaju, imaju samo brdo chivava na sred sobe... sachiko ide na neko lasersko ciscenje lica i nema vise one pege (mada ni ne znam o cemu prica te pege samo ona vidi) toshiyuki sakuplja mercedese, ima ih dva imao je tri menjao je neki clk slk ne znam, za tamno zeleni jaguar. ludilo od hobija. i sto je najsmesnije kupuje one za evropsko sediste. voli covek suprotan volan.
jeli smo lunch set u chinatown u yokohami, yokohama je inace na pristanistu i to je prvi grad u koji je krocio stranac. valjda. ima gomila stranaca, tu je neka americka baza i gomila amerckih skola. ima neki drugi smek iako je blizu tokija, mada se metroom stigne za 25 min... meni se vise svidja od tokija npr. jeli smo naravno ko stoka, sve je bilo preterano ukusno, polukinezi sa japanskim imenima ali svojim naglaskom su bili isto preterano ljubazni... a ja sam bila negde u svojim mislima.

toshiyuki je otisao kuci da nahrani svoju decu - chivave a mama sachiko i ja krenule u seibu department store. trazili smo svasta ali svuda je bio problem ovo moje dupe i sise. i visina. svi rukavi su kratki, nigde ne mogu da zakopcam dugme kosulje oko grudi, dupe mi puca na pantalonama a na struku mi visi. jebem ti ovu beyonce gradju. moram da smrsam pod hitno. kad smo otisli do kornera gde te blamiraju ogromnim natpisom SVI BRENDOVI SA OVOG SPRATA ALI ZA VISOKE ILI DEBELE - XXL size, nasli smo moj broj. uzas :) znaci bile su neke male metarpedeset ali jedva, japanke, ali onako debele. ja valjda spadam pod visoke i guzate. jel to isto kao i debelo? dobro :P
uzela sam odelo komplet strukiran od neke super tanke vune na nevidljive skoro strafte i stretch kosulju belu obicnu a sachiko mi je uzela belu na karnere kao za posle, kad krenem na posao.. ovo je samo odelo za razgovor.. na prvom spratu, naravno u odeljenju za nogate japanke, od 38 pa na gore, nasla sam i cipele. nasla sam i moj broj leopard dlakavih cipela, ali mislim da cu potraziti zebru. lepse mi stoji... mada leopard me zove... mmmm mozda se vratim po to :)

posle smo bili na pivu u havajskom kaficu. svi mali japanci ti vichu ALOHA umesto dobar dan. joj. hahahhahha mesto se zove aloha table i jela su sva kao tapas, samo havajski fazon. pogled na more, neke baklje, palme, gomila uramljenih slika i grafika u havajskom fazonu onako nabacane na tamno braon zidu a gore ono sto hladi ono kao u saloon. strava. e jos da sam bila s nekim drugim. hehe.

dobila sam i boli me stomak. jos uvek sam raspad od fakin ambrozije... sad sam kao kod mame da me izlaci svojim kulinarskim cudima. nikako da se sredim. nisam jos svesna sta me ceka :) malo sam se usrala.. ali kad krenem da zivim sa malishom, bice mi bolje. kad upoznam ljude i tako to... jedva cekam tu nedelju da izadjemo.

odo. ljub.

arigatou gozaimashita

jednom recju - pretrpana sam. informacijama. zbunjena sam ko nevina mlada pred prvu bracnu noc. ono kao plasim se ali ne znam ni cega..



nisam spavala 2 dana pred put, ema i jordi su se trudili da budu smesni ali ja ko da nisam bila tu. otisla sam a nisam ni provalila sta sam odlucila. prvo sam plakala do pariza... i suze su mi stale u trenutku kad sam ugledala ajfelovu kulu. znam da zvuci glupo, ali eto tako je bilo. lutala sam prilicno dosadnim pariskim aerodromom, malo se pogubila jer glupi francuzi ne znaju satro engleski pa mi sve objasnjavaju sa "madam.... #^%$&^#@%$&^%#@"

kupila sam jebene baccarat kristalne case sa 3 kugle od fakin 68evra, pa sam se bacila na razgledanje parfema. tamo je naravno gomila japanki koje grabe ko da ce zemljotres. grabe ne pitaju. imaju isecke iz vogue najnovijih nano tech proizvoda koji prodiru u sve pore i komntarisu kako je dzabe. postoje dve kase ali oni svi prave ogroman red. kao da pise - za japance. ja nekako uzimam lancome pink tonique confort moisturiser, a francuskinja pokazuje ka japankama koje prave red i vodi me ka praznoj kasi koja je odmah pored. ahahah. vole da prave red. eto neke slicnosti sa srbijom. ima valjda nesto u tom redu, ali nisam dovoljno matora i luda da ga volim. deda je uvek placao racune svakog dana po jedan, samo da bi mogao da caska sto vise sa svojim fosilima.

kupila sam glamour UK casopis... da mi ne bude bas toliko uzasno u tom desetocasvnom letu u konzervi ali ne vredi. konzerva je konzerva. pored mene neki stranac i ja kao uf dobro je on je pored prolaza ja naravno pored prozora, kad ono neka istraumirana japanka drzi onako ranac na grudima. ali ubrzo je nestala jer je zamolila stjuardesu da je premesti. kao guzva joj. i eto.

onda tokio. jurnjava po tokijskoj carini potpisujem papire, ispisujem svoju novu adresu po milioniti put. i

napokon dobijam svoj cargo-paket od 29kg. saljem ga fedexom kuci kao i kofer i ulazim u metro sa crnim koferchicem i torbom. ko da sam izbeglica neka hahhaa kao nemam nista. mama me naravno bombraduje pitanjima i njenim PROVERENIM tracevima yeah right.

umorna sam. samo to ponavljam. i naravno cim sam dosla zakuntala sam.

kad sam se probudila mama me sacekala sa sushijem. i mislila sam da sanjam. nedostaje mi mica, sigurno gricka friskis kod eme i vec me je zaboravio. picka. moracu da ga varam sa nekom japanskom mackom. kriziram macke hehehe. eto. vec je 4 ujutru. jetlag nikako da pusti.

danas smo bili u killbill baru michael sanja njena sestra ivan i neki indus i ja. objasnili smo mu da cigani pricaju da dolaze iz indije i pao je u nesvest. sve vreme je ponavljao neke nase psovke. sanjina sestra nije htela nista da jede i tela je da ide u mek. sigurno ce se onesvestiti kad ustane sutra. prvo jutro u japanu. ha. izlazimo u nedelju svi u neki klub kao najveci u aziji 5 u svetu. ulaz 3000 jena jebote i kao free drink. faking jedno pice. mama me smara da legnem. jedva cekam da odem u denenchofu.

aj zdravo :)