45.sprat!

uf. i to se zavrsilo.. upoznala sam Haruki Takahashi-ja, pise mu da je managing director member of the board firme DENTSU. jbt. to je zgrada od 45 spratova - cela njihova. moj rodjak, kuraya, je krenuo sa mnom, cak se i on usro. gomila sredjenih poslovnih ljudi koji idu u svim pravcima. zgrada je siva spolja i iznutra je sve belo. kao neki sf film. u sredini su sajber sekretarice kojima kazes sta ces tu i one ti daju neku karticu koju prislonis uz neki sken bilo gde da udjes. prvo smo prosli kroz jedan gejt kao na aerodromu.. a onda nas je sajber sekretarica uvela u drugi deo, u koji se ulazi isto skeniranjem kartice. to je bio direktorov lift. hahahhaha. tu nas je na je pritisnula broj 45 i duboko se poklonila. kuraya kaze u jeeee idemo na 45. idemo na vrh. sta sad.

lift je jurio kao lud i stigao za par sekundi do 45. sprata gde je pogled kao sa neke planine. imala sam onaj grozan pritisak u usima pa sam zevnula. na izlazu nas je sacekalo obezbedjenje sa sve pistoljem koji se klanjao, a onda nas je druga sekretarica uvela u neku salu za sastanke sa nekom ruznom slikom i rekla da sacekamo. direktor je kasnio 5 minuta. haha. ja sam sve vreme gledala u sliku ispred sebe, ulje, neki konji i neko zuto lisce, grozna slika. ne svidja mi se japanski pokusaj zapadnjacke uljane slike.... i tu udje mali zalizani japanac, da to je taj lik sa slike, vec sam proverila na google koga cu upoznati. usao je kao da je donald trump. i onako seo bezveze na stolicu. razmenili su vizitke i poceli pricu o meni. imao je stav "sta ces ti mala ovde znas da su japanci vrh u advertajzingu, a ti jadna iz srbije". al skapirala sam da je to test. japanke su iskreno receno picke i cim im kazes "ti nista ne valjas, bolje odustani" one poslusno odustanu i postanu domacice. ko moja mama. eto i dalje zali sto nije upisala umetnost. kod mene je izgleda isplivala srpska kurcevitost i prihvatila sam ovaj fajt. kad je reko "japanci su vrh i osvajaju nagrade, ali ja ime tvoje zemlje nisam cuo na tim dodelama..." rekla sam da je nasa zemlja menjala ime mnogo puta i smo bili jugoslavija pa srbija i crna gora a sad srbija i krenula da serem o istoriji. ha. gledao me onako cudno. kao aha ok. i spremao novi udarac. onda je rekao da od kreativaca zavisi sudbina firme i da ne moze nikoga da zaposli a da ne zna kakav je, i da postoji test na koji se od 20000 prijavljenih prodje 100 a od tih 100 njih 10 udje u kreativu. u jeee. i kaze "ti bolje ni da ne probas, mnogo je tezak test" a ja kazem: a jel taj test u martu ako se ne varam, probacu." opet me gleda onako cudno. opet sprema udarac. u jeeeee. osecam se kao u street fightu. kaze da je video moje radove i cv. rodjak mi je rekao da je rekao da sam talentovana... a ponasa se kao da sam djubre. ali valjda me namerno pecka da vidi dal sam picka.

izgleda da je shvatio da sam odlucila da grizem. i objasnio mi je da dentsu radi outsourcing i da je mnogo zanimljivije da se radi u tim firmicama koje rade u okviru dentsu. dentsu samo potpisuje radove.... jej. rekao je da mogu 3 meseca da dodjem na probno,　i ako ne valjam, sutnuce me, ako valjam, bicu tu za stalno :D kaze takahashi: ako ne uspes, mozes da budes prevodilac ivici osimu. hahah. dosta mi je prevodjenja. rekla sam mu da zelim da se bavim dizajnom.

u tom trenutku je usla sekretarica i rekla da su gosti vec stigli. gotovo je. ispratio je nas do lifta i rekao da mu dam broj mobilnog cim bude stigao u subotu popodne. da mi javi sta gde kako. joj. opustila sam se. ogladnela sam. to je valjda dobro. prosla sam psiho test. :)

ispred supermarketa u komsiluku ovo kuce je cekalo svog gazdu. morala sam da ga slikam. izgleda tako tuzno u toj suknjici. hahahhahahha. onako mrmlja nesto. idem da jedem. cao!