Tuesday, September 19, 2006

IRENA INUMARU!!!

da to mi je sad ime. tacnije inumaru mirenkobichi irena

milenkovic se pretvara u MIRENKOBICHI jer nemaju slova L i V. znaci ja sam na japanskom BITCH. zanimljivo :)

prijavila sam se u opstini da sam dosla i da sada zivim ovde. popunila sam gomiletinu nekih papira na japanskom, malo sam zaboravila da pisem ali sve se vise navikavam... dobila sam zdravstveno i upisali su tamo da sad zivim u Denenchofu, Tokyo. Denenchofu je od ranije bio fensi kraj, nesto kao Senjak kod nas, i uvek kad kazem da zivim u denenchofu svi kazu wow, ali to je smesno jer smo mi skroz na kraju ovog fensi kraja, u staroj kuci hehehe. ali dobro, zvuci dobro :) posle opstine smo svrnuli kod malishe, mog brata od tetke, 1973, koji mi je uvek bio omiljen, cak sam bila zaljubljena u njega u obdanistu dok me nisu uputili da to tako ne ide :) njegova mama je mojoj mami sestra rodjena. znaci od tri male Inumaru japanke, 2 su otisle u beograd tih ludih sedamdesetih. jadna baba. nije ni bila u srbiji nikad, nikad joj nije ni bilo jasno sta im u tim srbima pa njene cerke lete tako daleko i radjaju mesanu dechicu sa polukosim ocima :) hahaha secam se da sam posle skoligrice na vracaru svracala kod njih kuci u vasinoj, da bi gledala njega i njegove velike drugare kako igraju komodor 64. mnogo smesno... malisa je u kolicima ali skoro da to zaboravim jer se ponasa sasvim normalno. ide svuda, vozi kola, ide niz stepenice, izlazi u klubove.. mnogo je pozitivan. kad smo usli jurio je po kuci i spremao se za cas. predaje engleski u jednoj berlitz skoli za jezike. kaze da je lako, samo uce konverzaciju valjda, a japancima jezici idu katastrofa... kazu da nemaju sluha i da je tako. plus kolicina glasova koji se koristi u japanskom jeziku je ogranicen, pa im se glasne zice formiraju drugacije i prosto je fizicki nemoguce da izgovore neke glasove.

sutra idem u ambasadu nasu, na Shinagawi. to je neki hotelski kraj, a nasa ambasada je uvek bila slabo osvetljena i izgledala onako malo jadno. nadam se da su sad bar sredili ta svetla. idem da mi overe prevedenu diplomu da nosim japancima na razgovor. frka mi je. uf!

danas sam pored svog omiljenog coca-cola automata gde kupujem fanta grape videla unapredjeni automat za kirin pivo. gore ima dodatak gde ubacis svoju ID karticu ili vozacku da bi dokazao da si punoletan (znaci vise od 20god) pa tek onda moze pivo :) hahahha zamisli koji smor. ali bas su se setili. sta sve nece smisliti...

moram da svratim do IKEA-e ili francfranc radnje sa dzidzabidzama za kucu, danas sam sredjivala svoju sobu. malisha zivi dole a ja cu gore. imam i ogromnu terasu koju cu napuniti cvecem i tu je divno da doruckujes. nasla sam cak i onu ... kako se to bese zove, lezaljku pletenu pa mogu i da dremm na terasi mmmm. imamo i neki mini rostilj, bice to zabavno :) malishini drugovi ryo i uleshka, japanac polunemac/italijan i nemica su mi dali veliki dusek 2m sa 120cm pa cu tu spavati, a preko dana cu da stavim neki cover i jastuke pa ce mi sluziti kao dvosed. malisha ne voli tv pa imam cak i ogroman jedan, samo sto cu morati da ga teglim uz stepenice ali vredece truda :). danas smo pobacali neke stare stvari, dedina pisma, odecu, babine skice neke. uvek je zanimljivo citati tudja pisma. posebno kad naidjes na neki deo tipa. "izvini za svadju od sinoc, ja sam bio kriv... volim te do neba, oprosti mi." hehehhe. sacuvala sam jednu maminu sliku gde je mlada i mnogo lepa. i deluje onako nezno. i jednu svoju gde sam u sivom outfitu i preskacem neku ogradu. uvek sam bila budala :D hahaha. odoh da perem kosu. ljub :*****

2 comments:

Forma said...

hahah
super je super je
pozdrav malisi
i ireni
i celom japanskom narodu

znas vec ko sam
znas, bojim se da znas...

Anonymous said...

hey MirenkoBichi :) looks like a lot of fun. I guess it must be wild to be young & restless in a city like Tokyo.. (to da vezbas engleski za intervju)... brejk a leg :)

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...