ZAKKA

ZAKKA: (from the Japanese 'zak-ka'（雑貨）or 'many things') is a fashion and design phenomenon that has spread from Japan throughout Asia. The term refers to everything and anything that improves your home, life and outlook. It is often based on household items from the West that are regarded as kitsch in their countries of origin. But can also be japanese goods from mainly fifties, sixties and seventies.

(WIKIPEDIA)

bila sam danas u mom starom kraju, djijugaoki. (JIYUGAOKA)
inace poznat kao "zakka town", jer je prepun radnjica sa sitnicama, namestajem i ostalim glupostima sto ti trebaju i ne trebaju (uglavnom ne trebaju :))
da kupim neke sitnice da malo sebi olaksam boravak u ovoj kuci. od kako smo sredili kucu, nekako je lepo, tamno braon brodski pod, beli zidovi.. ali nekako nije cozy :S
gore na slici su neke zakacaljke jer sam htela da drzim ogrlice nekako na zidu a ne u posudama.
bele povrsine sam morala da ubijem nekako sarenim ilustracijama sa proslogodisnjeg "kate spade" kalendara, koji je bio toliko lep da nisam mogla da ga bacim... (ovogodisnji visi u kuhinji)
posto je baba bila krojacica, i imala svoj butik (shila je gospodjama haljine za balove i prijeme)
ostavila mi je gomilu materijala iz italije (s kojim ne znam sta cu jer je previse fensi, pa se sve bojim da ga ne upropastim.. te ga cuvam za neki trenutak kad budem tacno znala sta cu s tim)
ostavila mi je i ovu crnu figuru (kako se bese to zove) na kojoj se pravila modele, koji mi sluzi za kacenje mindjusa i ogrlica i prsluka crnog omiljenog...
jos slika sa kalendara na ormaru..
pikaso i gej drugari. . .. . . .. cika vorhol koji telefonira... (od jordana)
polichica koju sam danas kupila, a odozgo shantell knjizica ilustracija i mala jagoda ... staklene posude u obliku ptice i jajeta za cvetice, stalak za svecu od jane u obliku diven zvezde *** * i l`occitanes solid parfem (magnolia)... jos cu na ovo ukucati par ekserchica s donje strane da okacim jos nesto..
prebacila sam mini-oltar sa precima ovde, bio je u susednoj sobi, u hladnom. tu je i kolekcija mackica za srecu :) mala duguljasta macka, lampa, omiljene disko mindjuse i ogledalo u obliku visibabe :D a uramljena ilustracija je mala diploma koju je mama dobila u osnovnoj skoli - pise " srecan rodjendan setsuko inumaru! vrlo si uredna devojcica i bices vrlo uspesna" LOL mala uredna mama, uvek je bila takva...

evo sve sam sredila, danas sam imala diiiivan dan, mama je dosla iz beograda (sva debela jer se najela pogacha i mesishta) - uzelela sam je se, priznajem. nekako se desilo par situacija gde sam bila zaista sama, i iako uvek mogu nekako da predjem preko toga jaka, ovoga puta mi je trebao neko. samo da je tu, u zemlji. u gradu istom. sad mi je nekako lakse.

cudno.

evo dve slike iz prevoza.
prva je baba. kul baba. ne farba se, ima neku kul frizuru i bele sjajne slusalice. kul garderobu, jednostavno ali bas onako kvalitetnu (jedna od lekcija koju je mama pokusavala da mi ugura u ganglije je - da ne kupujem gomilu jeftine odece - ponekad ne mogu da odolim.. - jer cu delovati jeftino, i da je bolje da imam par bas kvalitetnih stvari. vodila me je na buvljake, i sajmove antikviteta, i nista mi nije govorila, niti objasnjavala, ali mi je rekla samo da hodamo brzo po standovima, i da u toj brzini izvucem ono sto mislim da je vredno.. jer obicno tu izlazu i gomilu djubreta a samo ponekad se nadje nesto bas vredno.
nisam ni shvatila koliko je to bila bitna lekcija. toliko sam izostrila oko da mi sad sve vredno zasija prosto u celoj slici. kao kad odes u H&M ili zaru, te neke mass-production odecu, pa u gomili djubreta iz kine i turske nadjes nesto sto je bas lepo.
okej serem. ali stvarno mi je drago sto sam to naucila. korisno je.

anyway, baba je slusala neku muziku i non stop mahala glavom napred nazad. hehehe.
ovo nije isti dan, ovo je juce, neki lik, seo tacno ispred mene, i pise mu na grudima FSJ. nisam odolela i nasmejala sam se. gledao me cudno lik, izvadio sportski zurnal (tokijsku verziju) i krenuo da gleda neke sitne brojke. valjda se kladi na nesto.
posle sam trcala za njim (kad sam stigla na shibuyu) da mu slikam ledja. hehehe. mali japanac predstavlja jugoslaviju.



It's a beautiful day
The sun is shining
I feel good
And no-one's gonna stop me now

TVSHOW of the week: GREEK
kad sam videla na sta lice glavni likovi prevrtala sam ocima, ali navukla me shantell, kad sam bila pre neki dan kod nje kuci (gledale smo prvih 6 epizoda koje je skinula do trenutka kad smo zaspale), i eto skinula sam jos 4 epizode! aaaaaaaaaaaaaaaa! mrzim kad se navucem na tinejdz seriju! kao na nestasne godine (odatle mi nadimak MAY, jer sam tad imala istu frizuru ao kineskinja MAY HEM *mayhem hahah pa me marko prozvao tako (i dalje me neki sa faksa zovu MAY).

odoh. laku noc.

snezni tokio i nemacka.

jeeeeeeee! ja se probudila juce, nesto mi mnogo svetlo, kad ono sneg! jbt, izgleda da lose vreme ide gde i ja, cudno... mnogo je bre hladno, cim sam izasla iz kuce sam se okliznula i pala na dupe, srecom imam dobre air-bags pa nije bilo strasno.. :P

imam novi omiljeni blog. mnogo je dobar. uzivam gledajuci svaku stranu. kad me bas zanima, prevodim strane na babelfish sajtu da razumem taj francuski koji sam oduvek zelela da razumem. mislim uzivo kad ga cujem posle nekog vremena razumem.. ko sto sam razumela Saru, malisinu bivsu devojku. ali ovo citanje mi ne ide nikako.

na jednoj od strana (inace pregledala sam svih 50-ak) videla sam da devojka ima istu maramu ko ja. rusku. ja imam ovu crnu. i odlucila sam da se obucem retro. kao mama nekad. i marama je mamina. farmerke su moje, uniqlo, ali su retro. u beogradu su mi rekli da sam hipik kad sam ih obukla. pih.　rolka na pruge, crna ogrlica i ruska marama. i moje najomiljenije colehaan cizme koja sam kupila posle toliko sanjarenja o njima jos u NYC.
ne vidi se dobro, ali pada sneg. ovo je ginza. peta avenija tokija. autobus dole je za kineze koji dolaze u ogromnim kolicinama. i kupuju i kupuju, ne znam sta vise kupuju. ali su pomalo svinje.. mama je u burberry-ju, a sin i tata sede ispred i jedu neki junkfood i dovikuju mami sta da kupi.
e ja sam usla u nemacki restoran pored tog istog burberry-ja. jelo mi se eto nesto evropski.
neke zene su pored mene ogovarale poznate licnosti.
e, si videla kako se ona ugojila. e a faca joj se unistila. jeee ko ste vi da tako pricate. al ajde. valjda su frust. ceo dan peru ciste. sad su izasle malo na rucak.
neko meso i povrce i hleb i senf. taman ovako nesto mi je trebalo. od kad sam se ofarbala, svi me jos cudnije gledaju. stranac sam jos vise. izgovaraju sve jasnije kad ih nesto pitam. i hvale moj japanski. mnogo je smesno.

pojela sam. logo restorana. krcko orascic. i moja ruska marama, sa ruzama.



posle toga, ceo dan sam pakovala stvari. selim se. u okviru firme. svakih 6 meseci se selimo, ne znam tacno zasto, ali neko pametan je to smislio. pakujem kutije i lepim nalepnice sa imenom i prezimenom. kako cudno izgleda moje ime na japanskom. kao da nisam ja.
犬丸いれな
kao da je neka moja uloga.
u koju uletim cim udjem u firmu.
a na povratku kuci postanem opet Irena.


inace, proslo je godinu dana od mog poslednjeg ugovora.
ulazim u drugu godinu. moj omiljeni shef koji isto obozava sve sto je ukusno, i ceni sto sam dosadna kad je hrana u pitanju i mnooog o izbirljiva, vodio me je na moje najomiljenije konjsko meso. restoran se nalazi u naselju Morishita, i postoji odavno. blizu se nalazi sumo arena, pa cesto chiche dolaze posle sumo takmicenja da komentarisu kako je bilo.
tako je bilo i veceras.

s leva: sashimi (raw) od mesa ispod grive (tj. mast), u sredini sashimi od obicnog konjskog mesa, i desno lonac sa mesom i miso-om. to se umace u zivo jaje, kao sukiyaki.
mr. shimada, moj shef. stalno se mrsti, ali ga sam mu zabavna. brine o meni ko tata.naravno. pojela sam sve za sat vremena. cak smo i narucili jos mesa za lonac. stvarno sam svinja. uf. ali bilo je bas lepo. bio je pun mesec, malo su mi misli skretale tamo vamo, brinula sam o svemu sto treba i ne treba.. ali pricala sam dosta sa shefom, tj mojim tatom u firmi :) pricao je o ericu claptonu, pokazao mi je neke sveske koje je pravio od isecaka o claptonu, pokazao mi svoju iPod listu. sve je bio jazz blues i stare stvari. naterace sina da mi nareze sve to. hit.

dosla sam kuci, napunila kadu do vrha, sipala kupku sa mirisom mleka, da budem ko kleopatra :) i zaspala bolje nego ikad.

:*

pesma na koju me shef podsetio: (jedna od najomiljenijih)
sa albuma 461 Ocean Boulevard
LET IT GROW
(1974)

kupila sam taj disk u beogradu, davno jos... preporuka aninog tate.

odmor, napokon!

jeeeee kakva je bila frka.. danas, utorak, 17h je bio poslednji rok za 3 dizajn konkursa. znaci svi su odlucili da nas rastrce sa radovima odstampanim bas danas. vikend prosli nisam imala. fotografisala sam u subotu, radila u nedelju.. a u nedelju, sam bila toliko umorna.. znas ono kad si toliko umoran da ne mozes SEBI da verujes. ono uvek nekako sebi verujes i svojim culima ali kad si toliko umoran... i gledas u dimenzije koje treba da napravis. znaci npr 370 x 520mm. a ja napisem 278 x 540. ne znam odakle mi ali eto umor. i ubedjen si da si lepo prepisao. prepisivanje - kao jedan od najlaksih radnji za mozak.. a ja ni to nisam mogla. ostavila sam veci deo za ponedeljak i krenula kuci. u nedelju oko 22h.

i zaboravim ID karticu sa kojom izlazim iz zgrade. znaci ima skener koji moras da predjes da bi ti otvorio gejt. a ja izasla iz office-a i postala zatvorenik u hodnicima. gde nema ni wc. samo mogu do sutra da se vozikam liftom. aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. pakao!
sidjem za svaki slucaj da vidim dal su tu cuvari.
nema ih.
jeeeeeeeeeee. pokusavam da preskocim vrata ali nekako imam utisak da ce me uhapsiti. eh. bas japansko od mene. srecom naidje neki lik. neki sto radi mrezu valjda. i otovrio mi svojom karticom ulaz u office da uzmem karticu! spas!

i danas sam napokon predala sve radove za newspaper adverts. cak je snimala i kamera, mozda sam bila u vecernjim vestima, kao kreativci iz naselja shiodome, predaju poslednje radove...


phew. gotovo.


otisla sam do roppongija i nasla se sa malisom. zivimo zajedno a nisam ga videla 3 dana.
vodio me u nase omiljeno mesto.

YAKITORI kafana "dakichi"

chicha sa desne strane peche svo meso i povrce koje narucis na rostilju, a sinovi samo odnose hranu i sipaju pivo.
ja sam pila malo pivo a malisa sok.
"tsukune" - mlevena piletina u sosu. mm.
batachichi obavijeni "shiso" listom sa sosom od umeboshija. ovo smo dva puta narucili
plain bataci sa ljutim.

pored toga smo narucili rice ball koji se brchka u supi, salatu, i neke organe :) obozavam organe. grozno mozda mnogima, ali omiljeno meso mi je "sunagimo". ne znam eto ni koji je deo tela. evo sad cu da googlujem.

...

cuvena wikipedia (jebote manijak sam za google, sve moram da istrazim. oduvek sam takva. secam se kako sam u skoli sve morala da pitam. nije me zanimalo ono glavno, nego eto, pitala sam lika koji je imao dvadesetak godina. istraumiran. mladi ucitelj istorije. "ucitelju, a kako su se zene snalazile tokom menstruacije kad tad nije bilo ulozaka?" uzas.

anyway. GIZZARD. neki kao zeludac kod ptica. mmmm.
pre nego sto smo krenuli primetila sam male uramljene slichice ilustracije. neka deca su crtala chichu koji rostilja. mice.

our favourite yakitori place. kod zvezdice na slici. crveni lampioni.
roksen.



pesma za kraj. volim ovu pesmu.
YAMAGUCHI MOMOE. "ii hi tabidachi" (a good day to leave)
pesma koju je pustio chicha u kafani. narodnjak kao japanski.
ona je bila hit u japanu. japanska ceca :) ovo je njen poslednji koncert. udala se i prestala da peva.

lyrics:
Faraway island waves
Rust-colored ocean calm
Sepia clouds flow past – where could they be going?
I chased after a shadow-picture fox; my dreams from those days
inside my breast even now – going to the west

Oh, where in Japan
is the person waiting for me?
Departure on a fine day, inside the wind once more
I can hear them even now, the songs of those days traveling beside me

Is the fireflies’ light the bonfire from those faraway days?
And the scenery faintly seen a heat haze shimmering?
When I give up both meetings and partings to the twilight
I’ll go search for my own shadow – going to the west

Oh, where in Japan
is the person waiting for me?
Departure on a fine day, inside the wind’s morning colors
I can hear them even now, the songs of those days traveling beside me

Oh, where in Japan
is the person waiting for me?
Departure on a fine day
My yearning is inside the wind
I can hear them even now, the songs of those days traveling beside me

agenda i MIFFY

kupila sam novi schedule book. dobili smo neki ruzni na poslu sa sve logom firme. neka ona plava, ko uniforme one sto su se nosile za vreme tita u skoli. uzas. kupila sam bright orange sa zeleniom lastisom. nekako mi je legla u ruku cim sam je uzela, i unutra nije bilo preozbiljno ono da ti bude muka od svega. dok sam u tokyu hands-u trazila "THE ONE" neki par je prolazio pored mene (obozavam da prisluskujem!) . Ona je rekla "...ja bi neku roze svesku... a sta, tebi kao ne treba agenda?!" a On "ne duso, ja sam previse zauzet da bih imao vremena da upisujem sta cu raditi u agendu!" HIT. kakav debil. previse je zauzet. da, da. lazi nekog drugog.
usput sam uzela malu MIFFY mulipraktik olovku. patent olovka plus pink, crvena, plava, zelena i crna hemijska. i mali miffy na vrhu. miffy-ja obozavam, te knjizice su me cinile tako srecnom kad sam bila mala. sedim na noshi i oko mene gomila knjiga. uvek sam volela brzo da citam. data junkie. information junkie. open in new window.
pored kase se za 80 jena (40 dinara?) prodavala mali crveni bedz sa srcem. odma sam je uzela. ne znam ni sta ce mi ali nisam odolela.
nakon toga, posao. danas je neradni dan, ali sam morala da radim za neki konkurs. young lotus. preliminary za azijski ad-fest. ako pobedim idem na tajland. mmm tajland. tema je beijing 2008. trebale su mi neke fotke kineske hrane pa rekoh sto ne bi ja to narucila :) tako da smo moj kolega kopirajter (koji vec zna koliki sam kapacitet pa nije brinuo sto smo narucili za petoro) i ja pojeli svih 5 tanjira klope. u mom omiljenom jumbo-jiozi restoranu. viidiiiii koliko su jumbo. oko 14cm ima svaka.
rakovi u chili sosu. mmm.


nesto zeleno...
pirinac. a meso nisam prebacila na blog. al bilo je super. sa sve baby cornom :)

odradih ja taj plakat i vratim se brzo kuci. dosao je malisa koji je bio skoro mesec dana u brazilu i londonu. kaze smor :) haha. sve silikoni i lazne lepotice. london mu bio zanimljiviji.
napravila sam pastu laganu sa tikvicama patlidzanom cheery paradajzom cisto da pojede nesto sto nije avionska hrana, popili smo apropo caj koji mi je dala janchi... cela soba mirisala je na caj. divan je.

kasnije sam popila casu nekog amino napitka i otisla na trcanje. napolju je mnogo hladno nesto. zar je zima bila ovako duga?

za kraj. dve sirene sto mi cuvaju telefon.a od sutra. opet posao. al bice okej, sutra u 19h idem u neki restoran sa koreanskim rostiljem. hit. ne smem nista da jedem ceo dan. postacu svinja. ono nenormalno prezderavanje u beogradu me je umorilo. odvikla sam se. mislim i dalje mogu da pojedem nego bilo koje zensko... ali ipak. duff punjena 400g je moja proslost. hahhaha

MOVIE: "Juno". mislila sam da je smor, ali me je nekako zabavio. mala od 16 godina trudna.

SONG: (iz filma) "I'm sticking with you" (velvet underground) HIT :)

aaaajm stiking vid juuu :D

LINK: mala kineskinja. what i wore today.

laku noc :*

NOVA GODINA > > >

srecna nova godina svima sto checkiraju ovu stranu. eto, kao ajde da pocenem opet.
bila sam u beogradu, smrzla se. proslavila novu godinu. videla se sa svima (skoro) sa kojima sam htela, i sve vreme sam jedva cekala da se vratim.
ko bi reko da sam se tolliko navikla na tokio. odnosno navikla sam se na normalan zivot. na to da ti niko ne govori sta da obuces. kako ti frizura nije in. da mi se ne izivljavaju neki istraumirani ljudi. navikla sam da nema ljudi koji te napadaju jer eto bolje oni da te napadnu nego ti njih. a svaki slucaj. navikla sam da imam platu s kojom mogu da kupim sve sto zelim. setila sam se vremena kad sam radila za malu platu i od kuce radila neke tezge samo da bih prezivela. i jos uz to svi koji su me pritiskali psihicki, i nisu imali razumevanja da mi je bilo tesko. nego eto, njima je tesko, pa ajde eto irene.
da, od kad sam otisla u NY, postala sam njujorchanka :P imam svog shrinka, daniel-a seymour-a. polujapanac, pa mogu da mu kukam sta mi smeta ovde. ali od kad sam bila u beogradu, setila sam se svega sto mi je smetalo. svih razloga sto sam godinama zelela da odem NEGDE, samo da pobegnem jer sam se osecala kao stranac. kao rascvetani kraj kose koji stalno strchi. uvek sam mislila da sa mnom nije nesto u redu. ovde sam nekako imala vremena da budem sama sa sobom. i to mi je pomoglo da ojacam. i da se druzim sa sobom malo. da saznam ko je irena stvarno. i eto, zavolela sam se. sad cu lepo da kazem danielu kako sam bila u begradu samo da se setim zasto sam u stvari srecna i zasto je dobro sto sam u tokiju.
danas sam se napokon naspavala. spavala sam do 12 i 20. to je retkost za mene, oni koji me znaju, znaju da ustajem ko vampir i subotom i nedeljom, od GLADI :) eto nekako cak i kad sam mnogo umorna nikad nisam mogla da spavam bas bas dugo. ali ovoga puta sam bila zaista premorena, vratila sam se u tokio u ponedeljak, 7. i kad sam stigla na narita airport, poslala sam veliki kofer postom da mi stigne kuci sutra ujutru (vrlo korisno) i sa malim koferom koji vucaram kao stjuardesa sa se uputila pravo na poso! jeeee. irena, prava si japanka postala, reko bi neko :) ali morala sam. i tako cele nedelje. ne mogu da spavam od jet-lag-a i blejim do 3 ujtru a ustanem oko 7-8.
zato sam ustala danas u podne, spremila sebi rucak (fried rice sa mlevenom piletinom, zeleni deo repe, celer, shiitake pecurke i soja sos... salata - repa, krastavac, boranija, celer). bas mi se jelo nesto zeleno. DETOX. DETOX. pa mislim, poslednja klopa koju sam jela je u restoranu "malo korzo" hahahhaha uzas.
vidi, mamina braon retro haljina. ukrala sam joj kad sam bila sad u bg. bas mi se nose haljine. cujem da je otoplilo u bg, sad je isto ko ovde. ali danas je padala kisa. nadam se da nece sutra. posto idem u jiyugaoka da kupim agendu za ovu godinu. nisam jos.

:*