snezni tokio i nemacka.

jeeeeeeee! ja se probudila juce, nesto mi mnogo svetlo, kad ono sneg! jbt, izgleda da lose vreme ide gde i ja, cudno... mnogo je bre hladno, cim sam izasla iz kuce sam se okliznula i pala na dupe, srecom imam dobre air-bags pa nije bilo strasno.. :P

imam novi omiljeni blog. mnogo je dobar. uzivam gledajuci svaku stranu. kad me bas zanima, prevodim strane na babelfish sajtu da razumem taj francuski koji sam oduvek zelela da razumem. mislim uzivo kad ga cujem posle nekog vremena razumem.. ko sto sam razumela Saru, malisinu bivsu devojku. ali ovo citanje mi ne ide nikako.

na jednoj od strana (inace pregledala sam svih 50-ak) videla sam da devojka ima istu maramu ko ja. rusku. ja imam ovu crnu. i odlucila sam da se obucem retro. kao mama nekad. i marama je mamina. farmerke su moje, uniqlo, ali su retro. u beogradu su mi rekli da sam hipik kad sam ih obukla. pih.　rolka na pruge, crna ogrlica i ruska marama. i moje najomiljenije colehaan cizme koja sam kupila posle toliko sanjarenja o njima jos u NYC.
ne vidi se dobro, ali pada sneg. ovo je ginza. peta avenija tokija. autobus dole je za kineze koji dolaze u ogromnim kolicinama. i kupuju i kupuju, ne znam sta vise kupuju. ali su pomalo svinje.. mama je u burberry-ju, a sin i tata sede ispred i jedu neki junkfood i dovikuju mami sta da kupi.
e ja sam usla u nemacki restoran pored tog istog burberry-ja. jelo mi se eto nesto evropski.
neke zene su pored mene ogovarale poznate licnosti.
e, si videla kako se ona ugojila. e a faca joj se unistila. jeee ko ste vi da tako pricate. al ajde. valjda su frust. ceo dan peru ciste. sad su izasle malo na rucak.
neko meso i povrce i hleb i senf. taman ovako nesto mi je trebalo. od kad sam se ofarbala, svi me jos cudnije gledaju. stranac sam jos vise. izgovaraju sve jasnije kad ih nesto pitam. i hvale moj japanski. mnogo je smesno.

pojela sam. logo restorana. krcko orascic. i moja ruska marama, sa ruzama.



posle toga, ceo dan sam pakovala stvari. selim se. u okviru firme. svakih 6 meseci se selimo, ne znam tacno zasto, ali neko pametan je to smislio. pakujem kutije i lepim nalepnice sa imenom i prezimenom. kako cudno izgleda moje ime na japanskom. kao da nisam ja.
犬丸いれな
kao da je neka moja uloga.
u koju uletim cim udjem u firmu.
a na povratku kuci postanem opet Irena.


inace, proslo je godinu dana od mog poslednjeg ugovora.
ulazim u drugu godinu. moj omiljeni shef koji isto obozava sve sto je ukusno, i ceni sto sam dosadna kad je hrana u pitanju i mnooog o izbirljiva, vodio me je na moje najomiljenije konjsko meso. restoran se nalazi u naselju Morishita, i postoji odavno. blizu se nalazi sumo arena, pa cesto chiche dolaze posle sumo takmicenja da komentarisu kako je bilo.
tako je bilo i veceras.

s leva: sashimi (raw) od mesa ispod grive (tj. mast), u sredini sashimi od obicnog konjskog mesa, i desno lonac sa mesom i miso-om. to se umace u zivo jaje, kao sukiyaki.
mr. shimada, moj shef. stalno se mrsti, ali ga sam mu zabavna. brine o meni ko tata.naravno. pojela sam sve za sat vremena. cak smo i narucili jos mesa za lonac. stvarno sam svinja. uf. ali bilo je bas lepo. bio je pun mesec, malo su mi misli skretale tamo vamo, brinula sam o svemu sto treba i ne treba.. ali pricala sam dosta sa shefom, tj mojim tatom u firmi :) pricao je o ericu claptonu, pokazao mi je neke sveske koje je pravio od isecaka o claptonu, pokazao mi svoju iPod listu. sve je bio jazz blues i stare stvari. naterace sina da mi nareze sve to. hit.

dosla sam kuci, napunila kadu do vrha, sipala kupku sa mirisom mleka, da budem ko kleopatra :) i zaspala bolje nego ikad.

:*

pesma na koju me shef podsetio: (jedna od najomiljenijih)
sa albuma 461 Ocean Boulevard
LET IT GROW
(1974)

kupila sam taj disk u beogradu, davno jos... preporuka aninog tate.