100 yen shop i IKEA

obukla sam se ko kreten, doslo mi. bela majichica onako cudno iskrivljena ona sto ju je nosila ema pa je rekla da joj fale sise :P ahhaha i crne bermude i nove carape sa pressure-controlom. kao pritisak kod zglobova je veci dole pa malo manji kod kolena i najmanji kod butina i onda kao ti se ne skuplja krv dole i nisu ti umorne noge. ludilo.

isle smo u 100YEN SHOP. mama i ja. uvek kupi gomilu gluposti, jer tamo stvarno ima od ile do lokomotive. valjda su im ti kinezi blizu pa japanci dizajniraju i izmisljaju a oni jadni prave i mozes stvarno svasta da nadjes za 100 jena sto je malo vise od 50 dinara. kupila sam makazice za obrve, reko mi vlada (hvala vlado) da okej cupam obrve ali da su duge pa moram da ih skratim :P veliko ogledalo na rasklapanje za sto kad mackam sve one gluposti na facu,neke foldere za papire i sve da mi bude organizovano. i snalice one za kosu braon da mi se slazu uz novu boju kose.

jeli smo tempura, ogladnele od silnog kopanja po jeftinoj radnjici... mali kuvar se znojio nad onim vrelim uljem od susama i przio ribu i razno povrce i stavljao ga na pirinac. prelijes slatko-slan soja sos i dobijes malu supu i neko povrce slicno tursiji. i da, u japanu je pice dzabe. mislim bar voda hladna sa ledom i caj. to je ono dosipaju ti koliko zelis. i kad sednes donesu ti vreo peskiric da obrises ruke i da se osvezis. neki stariji likovi obrisu lice i vrat s tim i mladje devojke se gade. jer deluje kao da se kupa na sred restorana. fuj. iza paravana stoji neka baba mala nasminkana onako nervirajuce cista, u braon kimonu i sredjuje neke police. deluje kao da stavlja pa vraca case na police. ali deluje onako ozbiljno i zajebano. mi pitamo momka koji jurca i przi ono i naplacuje na kasi i sve, da li moze da nam spremi jedan lunch paket za babu ali samo sa mekom ribom jer nema zube, on se malo zbunio i otrcao do ozbiljne babe u kimonui pita je. vraca se i kaze MOZE. pitamo da li moze jos ensto da doda. on opet trci do babe i pita je.

izasli smo iz tempura radnje. radnja se nalazi na 4 spratu robne kuce gde ima i body shopa i manicure salona i sushi bara i radnji sa obucom (naravno samo do 37 je broj)... ima svega. i neki cajevi gde ti izmiksuju tvoju mesavinu nakon sto te pitaju gomilu pitanja. jedna od cudnijih stvari bila je brijachnica za zene. znaci obriju ti ceeeeeeeelu facu brijacem. kazu oni, ima onih belih tankih dlachica belih koje mi izgleda ne vidimo, ali njima to mnogo smeta kad se sminkaju. kao kad se obrijes onda kad stavis puder onda legne onako savrseno. ali zamisli taj PAKAO... kad krenu da ti rastu dlake iz obraza :) hahahhaha ludilo.... ne bi to nikada uradila.

svratili smo do malishe u babinu kucu. dosta je stara onako kao da je od papira. jos uvek pise dedino ime na ulazu. ja cu biti u dedinoj sobi. onako je braon. moracu zidove da sakrijem nekom tkaninom, previse su mracni. i da unesem neke ikea naivnosti da mi bude ok. bice ok mislim...

rene i njen novozelandjanski decko su se uselili odma blizu pa smo otisli sa flasom vina. ona je polu austrijanka ali je vise strankinja nego japanka. on je mrsav i u sivoj majici ima sve MAC i one cudne zvucnike kao loptu. sedimo onako u kutijama od IKEA-e, zamisli ikea u japanu samo 70% je sve manje jer su japanski stanovi manji. kreveti su kraci i uzi. ludilo. sedimo pijemo neko belo vino, svi sedimo na bean bagovima jer nista nije sredjeno. grickamo sushene banane i smejemo se. zavidim im malo, ono kao par, uselili se, trazili su sitnice po ikei, blablablabla. malo sam se osetila usamljeno. valjda sam se navikla na taj zajednicki zivot. ono kuvanje zajedno, bacanje djubreta, spremanje, spavanje, shushkanje. uf. ali bicemo ok ja i malisa. kod njega uvek ima ljudi... a i meni ce valjda neko doci :) rekli su mi neki da ce doci sibirskom zeleznicom. al vajda treba da ih pokupim kod kine :P hehhehe. ima mesta za sve, pa ko oce nek dodje. bice mi super.

ne mogu da uploadujem slike, okacicu ih kasnije.

malko me uvatilo ovo vino.