fotoalbum. subota. mama.

ovih dana, kao sto rekoh, mi se nesto ne divlja. djuska mi se ponekad ali kad zamislim zadimljeni klub ili nesto, odma me smori. ko baba neka. ali shvatila sam da mi je naisao takav period, i vikende uglavnom provodim penzionerski. uglavnom sama, ili sa mamom.


nisam okacila slike iz MEIJI-JINGU hrama, bila je mnogo lepa subota, dan posle kineske nove godine, kad se veruje da ako odes u prirodu, gde ima dosta zelenila, tzv POWER SPOT, da ce ti cela godina biti srecna. i eto otisle smo tad u hram. ogroman. cekala sam mamu na harajuku stanici, na mostu, gde se skupljaju oni jos nepoznati muzicari i tako pevaju, svako uredno u svom cosku, kutku. jedan lik u koznoj jakni i koznim pantalonama je doneo samo kasetofon, ubacio cd i okrenuo se ledjima prema publici.. odnosno ljudima koji prolaze.
i krenuo je straaaasno poznati intro. joshua tree. mirnina soba. proklete roletne. srednja skola. potpuno nejasna buducnost. svega sam se setila. lik je krenuo da se dernja, kao da nadvikuje bonoa. i wanna run. i want ot hideeeeee. sve vreme dok sam cekala mamu lik je djuskao i celim telom pokazivao odusevljenje albumom joshua tree. sve je lepo otpevao. a ja sam skoro sve cula jer je mama kasnila. a ne nosi mobilni. pa reko aj da odslusam.onda je mama dosla i usle smo u bastu. tog dana su svi odlucili da se vencaju. jedino jedan par je bio lep. i on i ona. ostali su bili tako nekako bledi. i neupadljivi. ovo dvoje gore su sijali. ona je bila lepa. a on je lepo ima vrat normalne debljine. to mi fali ovde, svi imaju tanke vratove i ruchice kao ptice. in je biti mrsav. gej mrsav. mada cak ni gejevi nisu toliko mrsavi vise, bar voi koje sam videla u njujorku.

ja. sa bakarnom kosom. kad sam videla ovu sliku odlucila sam da se farbam.jos jedno vencanje. stajling je super. crveno. crno. belo. grafic.
ovo malo prekacem dan. ofarbala sam se. u tamno braon, ista nijansa kao moje oci.
plavi pramenovi kod zulufa. dva.
dorucak tog dana.

okej vracam se na hram.
ogromna je basta, obozavam zvuk kamenchica kad hodam po vrtu. gomila ljudi. gomila turista.
ovaj hram je pripadao caru, a ovo su vina koja je on dobio kao dar od raznih vladara.
a ovo su pokloni, japanski sake od raznih japanskih vladara.
zbunjena mama i ja. ja sa ruskom mojom omiljenom maramom. vidi kakvu kretensku facu pravim. boze. mrzim unutrasnju kameru na telefonu.
ovo je inace rucak tog dana. thai restoran u harajyuku. odma pored jiaozi radnje, koja je isto hit. thai noodles *sa divnim kikirikijem na dnu) i chineze dumplings. MMmmMmmmmm

OVA SUBOTA.
isle smo na izlozbu tuluz lotreka.
njega obozavam.
ali pre toga, otisle smo da vidimo neki vrt, gde su procvetale sljive. pink i bele. i neko drvece obavijeno totalno umetnicki, kanapima. kao veliki kisobrani.
spava mi se. u petak sam dosla kod mame, i onako zaspala ispred tv-a kao i uvek oko 22h. probudila se nadrkana u 24h. zaspala odmah posle toga u krevetu ali bih mogla da spavam tri dana. ali eto, bilo je suncano, morala sam da izadjem.
ovo dole je slika neka druga. na aerodromu.
kad smo isli da snimamo nesto tamo.
dijagonalno svetlo mi je hit.
stroga ja.
eto, danas mi se preskacu teme. kao kad pricam.
pink nails. zebra bag. someone else*s feet. mom*s ring.
ja i bela sljiva.
ajmo japanci, razgledanje sljive samo za 100jena.
zabezeknuta. novi karmin. beige.
ajde dragi, slikaj tu sljivu.....
a inace, japanci nose maske jer svi imaju alergiju na polen. ili su prehladjeni. ili su previse fini pa nce druge da zaraze. ne, stvarno.
vidi irena kako je lepo, ajde slikaj. da mama.
a na tuluz lotreku. red.
jebote. pomislicu da oni vole redove
queque.
10 minuta cekanja, pise na tabli koju drzi mladic.
i sacekale smo. i usle smo.
i bilo je divno. najbolje su bile neke ilustracijice... i jos par portreta. sve ostalo sam vec videla.
oni plakati cuveni.
tokyo midtown galerija. ogromna.
i ogromni tokyo midtown, na roppongiju.
umorne noge vodile su nas same do jedinog restorana koji nije bio na pauzi, neki kineski. mi inace uvek ogladnimo oko 15h, tad je bas pauza obicno izmedju lunch time i dinner time.
sve je uvek bilo nenormalno kod nas u kuci. doruckovali smo spagete. rucali u 16h. ali sad mi se to svidja.
mama je narucila vino od sljive i napila se.

ja ceo dan odmaram mozak. meditiram u hodu.
gledala sam na tv tahitian dance. dobro izgleda. mogla bi da to upisem negde, da razmrdam kukove.

e da, gledala sam dirty dancing, posle toliko godina. mnogo los film :) haha, mislim tehnicki. ali je ipak hit. patrik svejzi. i 80s seksines.

odoh da spavam, samo da odgledam royal tenenbaums do kraja.
ljub.

hyperballad? anti-bjork-blog.

Nikada ne bih otisla na koncert Bjork, da moje kolege sa posla nisu imali ekstra kartu viska. Tacno pre odlaska na koncert, poslednja stvar koju sam procitala na onlajn novinama je tekst o tome kako Bjork nastupa prvi dan Exita, i trazi honorar od pola miliona evra.
( http://www.24sata.co.yu/vodic.php?id=20864)
Koncert je bio odlicno uradjen, pevacica Bjork bosonoga, obucena kao ptica duginih boja, ozvucenje, svetlosni efekti, "reactable" (sto koji reaguje na dodir i stvara svetlosni performans), konfete, jarko zeleni laseri, prateci vokali obuceni isto kao iz nekog aferickog plemena sa nakacenim crvenim zastavama na glavi.
Nippon Budokan, jedan od naomiljenijih mesta za koncerte, napunio je skoro svih 14,000 mesta, i Bjork je otpevala svoju poslednju pesmu. Akteri su se povukli sa bine, i aplauz za bis je trajao vise od minut, i svi su pomislili da se nece ni vratiti. Posle tog dugog minuta i bolnih dlanova, Bjork se ipak vratila, i otpevala pesmu koju je pevala na otvaranju Oliimpijade u Grckoj. Nakon te pesme, rekla je "this is a love song, everyone, please let yourselves go" i pocela je pesma, "declare independance".

(ovde ima snimak te pesme kad je nastupala kod Jools Holanda)

Pevala je dosta agresivno, i svi su dizali pesnice na deo kad kaze HIGHER, HIGHER sto mi je delovalo veoma cudno jer tu vrstu agresije nisam videla u mirnom japanu.
"declare indenpendence, dont let them do that to you"
Zanemela sam kad su krenule konfete, a Bjork je vikala KOSOVO KOSOVO KOSOVO. Skoro ceo minut. Skoro ceo minut po meni su padale konfete, a ja sam bila oduzeta. Nesvesna reakcija bila je palac na dole. Nisam znala sta da radim. Prateci vokali su mahali svoji crvenim zastavama (kao slucajno, ali opet tuzno), a na bini su se menjala drcava zelena i crvena laser svetla.

Posle sam na internetu saznala da je pesmu posvetila Farskim ostrvima.
Znaci pola miliona evra za bjork. hmmm.

razbudila sam se previse.
idem da probam da zaspim.

:*

lejzi * dejzi

opet sam lenja.

tako me uhvati pa sam lenja. okrecila bih tri stana iako me niko ne pita, samo da ne radim nesto sto moram. sutra je maraton, kad bi mi rekli da ne smem da trcim sigurno bih ga istrcala. budala.

mrzim kad me uhvati takav period, tad nisam ni za ljude.

danas je subota, a bila sam na snimanju. hair&mejkap devojka je bila bas slatka, sa crvenom strumf kapicom, farmerkama na tregere, i ogromnim sisama (tek se porodila bila) koje iskacu iz kardigana na pruge. rekla sam joj da pustam ovaj moj pank pokusaj kose (naravno meni sve odma brzo dosadi) i da ne znam sta da radim u medjuperiodu, kad je najgore, pa mi pokazala par trikova, eheh.

stilista je bio neki matori, u fendi cizmama i jaknici i prada kaisu, sa mohikanom i tetovazom zmaja na glavi i ruci, al u stvari nek dobrica. doveo je i svoje dve gigant pudle na snimanje. crna i bela.

ja ipak vise volim macke. mnogo mi fali macka u zivotu. vise nego neki ljudi.

iako je bila subota, bila sam hepi jer je trajalo do 16h iako je bilo planirano 20h. nije mi se NIGDE islo, mozda zato sto pokusavam sebe da sprecim da bar do plate (sreda!) ne trosim pare na ono sto ne treba, za sta sam profesionalac. ... a mozda zato sto mi se nista ne radi. samo mi se dremalo. valjda je ok da ima takvih perioda. ne samo da kafenisem. u stvari, i kafu sam smanjila na minimum. cak mi je i telo odbija. ujutru nema sanse da je popijem na prazan stomak, cak ne i posle dorucka. tek posle rucka sebi oprostim neku blaaagu verziju kafe (aka starbaks), mada bih ladno mogla i bez toga. od kad sam izbacila kafu i pljuge totalno iz zivota, osecam se tako cistije. cak mi i vise smeta. i ne stoji zenama nekako. i smrdi. i mogu da mazem milion krema i stavim gomilu maski i pakovanja, ne vredi kad sam iznutra pepeljara.

odlucila sam da se bolje organizujem, i vratim u normalu.

i da opet pocnem da citam.

sutra vec imam plan.

e da, danas je neka organizatorka pricala o tome kad su snimali madonu za promovise neke fensi 40-spratne luxury mansions.. licno je pozvala fotografa i rekla mu koje reflektore da koristi. i spustila mu slusalicu, a on nije hteo pre toga da ih koristi jer smatra da su to oni za operaciju. znaci sve bore nestaju. :) hit.

danasnje OTKRICE:

gledala sam "amadeus" director`s cut, i tek sad provalila da glumica koja igra mirandu u sex & the city igra spremacicu koju salijeri salje mocartu da bi ga spijunirao.

hit.

sinoc sam gledala "cashback". film o mladicu koji ume da zaustavi vreme.

opening theme: marija kalas. "casta diva".

slusa mi se opet klasicna muzika.

svira mi se opet klavir.

chopin. mocarta nikad nisam previse volela.

lenja sam, al pise mi se. jer me niko ne tera.

tvrdoglava.

odoh u krevet. :*

the police.

joj vratila sam se sa koncerta :)

police, uzivo.
ispunila mi se jedna veeeelika zelja ;)

skakala sam ko shiparica, sto bi rekla ana k.

dva francuza iza mene su skakala sa pivom u kartonskim casama, i vikali reci pesama sa francuskim naglaskom.

cika koji je odlucio da odsedi ceo koncert je otisao pred kraj. ha.

bila sam previse uzbudjena, da se nisam setila da slikam kako treba.
slikala sam samo dok jos nisu sve postavili, da se vidi koliko sam bila daleko.
kupila sam kartu u poslednjem casu.
joj! idem da probam da spavam.

bed's too big without you. nisu otpevali tu stvar :( al ajde.

★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★
za kraj,
kako macka izgleda odozdo:

pogledaj samo te shape u puffy krznu :)
mala macka koja misli da je kokoska.

laku noc :*

alcohol.

samo pijem vino ovih dana. i placem. i od srece i og tuge i od besa.
vino izlazi na oci valjda.

bila sam kod sachiko za vikend.
nas dve i 5 chivava na 160 kvadrata.
pijemo vino grickamo sir i masline pa se vozimo tamnozelenim jaguarom.
pa gledamo as good as it gets i umiremo od smeha, zaspimo u trosedu isprepletane i probudi nas mala chivava u 3 ujutru.

pogledamo tv a ono demijan i film 666 na kablovskoj. argh!

sachiko sredjuje stan od kako joj je muz umro, gledale smo prastare slike. irena, 13 godina. uzas. debele obrve. hit.
nasle smo i sve VOGUE i ELLE i marie claire iz 80s i 90s.
supermodels.
prirodna lepota.

dala mi je i dva dzempera.

ja sam joj pravila rucak i dorucak.
dobro mi idu salate ovih dana.

: * : * :

cudna mi je ova 2008. ko da mi je sve jasnije, a onda odjednom mi nista nije jasno.

How to make a Irena

Ingredients: 1 part pride 3 parts humour 5 parts leadership

Method: Blend at a low speed for 30 seconds. Add wisdom to taste! Do not overindulge!

Username:

Personality cocktail
From Go-Quiz.com

feminizam?

juce sam se rasplakala od besa. ja sam ko kalimero. iznerviram se kad je napravda.
u japanu se mnogo obraca paznja na hijararhiju.
svi znaju svoju poziciju. eto ja ne znam. niti sam naucila da moram da znam.
mozda imam i predobro misljenje o sebi, mozda se samo ne bojim nicega ni nikoga.
ne znaci da nikog ne postujem, ali nikog ne postujem automatski.
kako mama kaze, pred tobom da se spusti i bog, ti bi bila isto tako bezobrazna ko sto si prema drugima.

pored te hijerarhije, koja se ne gleda po godinama, nego po godinama provedenim u toj firmi... postoji i velika razlika izmedju zena i muskaraca. japan je do skoro bio mesto gde se vise postuju muskarci. zene nisu radile, smele su samo da budu sekretarice, jer bolje nista nisu umele. kao. obicno nisu ni radile nego su cekale neverne muzeve kod kuce sa vecerom koja se hladi. tuga.
sad je kao super kako je bilo. ali ja nisam navikla na to.
ja i dalje mislim da je ovde uzrok skoro svih problema, kompleks malog kurca. moja teorija je, kad nemas cime da se kurcis, moras nesto da izmislis :)
i tako su smislili da oni budu bolji i pametniji. i da hodaju sa rukama u dzepovima. da se foliraju. zene su ovde jace, mnogo. ali se prave da su slabije. cak i danas, kad je kao equality prisutan, zene moraju da se trude 150% da bi ih neko prihvatio kao muskarce koji se trude 100%.
bili mi jednom kod klijenta, kanebo. 3 muskarca i 3 devojke. i krene pljusak. a mi u sandalicama, bilo prolece i naglo zahladnelo, onako za jaknu. i trcimo kad skveru gde vatamo taksi. i uvatimo jedan. otvaraju se automatska vrata, i trojica skotova ulecu i nestaju u kisi. ostajemo nas tri, na pljusku. ja zanemela. ne mogu da verujem, a ostale dve cekaju i dalje taksi. digle ruku. pokisle nam bluze. i tako smo bile na kisi 5 minuta jer nismo mogle da uvatimo taksi. i niko nista o tome.

i ovog puta slicno.

kolega me zamolio kao da ispomeram neke ramove teshke ko tuch. ja shvatim da me je zamolio jer su art direktori zaduzeni za te ramove gde stavljamo postere i ostale radove, i ja pozovem koleginicu da mi pomogne, jer naravno oni mrsavi muskarci kolege mislim da bi se slomili kad bi im dala jedan ram. ali to nije moj problem.
i posto je bilo teze nego sto sam mislila, (iako je maksimum tezina koju sam digla na krkache 110kg - malisin drug)plus sam bila u stiklama i suknji, ja kazem:
"ovajj, pa ja mislim da ovo nije posao za zensko, mozda da pitate nekog kolegu?"
i kreativni direktor kao:
"alo bre, nema musko zensko, ne znam sto si istripovala... ako te toliko mrzi ja cu sam!"
ja naravno popizdim i zavrsim preko kurca i odem da se zalim zeni zaduzenoj za neku organizaciju. i ona se zaprepasti i ode da ga izgrdi, a on popizdeo, pocrveneo, hteo da me tuzi :) zamisli. ne zna s kim ima posla. kao ja sam razmazena, kako mogu da budem art direktor, oni moraju da se naviknu da nose postere i ostale teske stvari.

tek kasnije sam saznala da taj lik nikada ne radi sa zenama. zenomrzac. da je uvek grdio devojke kako su razmazene. a mislim da ima cerku. znam sta ce biti. tako ce pokusavati da nam priredjuje ovakve scene, i onda ce se nesto jod gore destiti njegovoj cerki. i tek ce tad shvatiti.
tako to bude.
prestala sam da se svetim. nema smisla. i samoj sebi oduzimam dragocenu energiju.
okrenem se, i neko to gore sam sredi. sve. tako je bilo do sad. ponekad kasni sa kaznom, ali obavezno kazni. pravda.
zato se vie ne nerviram. ali eto da napisem.
dragi dnevnice. eto.
danas sam tog istog kolegu srela u liftu. nasmejala sam se i rekla dobro jutro. i on se nasmejao. sta da radim kad je glup. ne mogu da popravljam njegova stare traume od ko zna kad.

uvek sam zelela da promenim svet oko sebe. mislim da u evropi mogu dosta da nauce od azije. i azija od evrope. ja sam videla obe strane. ali na obe strane me napuse.

ej mala, nije ti ovo japan.
a ovde mi kazu:
ej mala nije ti ovo srbija.
jbg. sta da radim. ja cu pokusati, mozda nema nikakvog smisla. ali eto uspela sam jednu devojku da promenim. na bolje. mama je rekla da sam preterano ambiciozna. ali ako usepm da napravim milimetarsku promenu, bicu srecna.

ako vidim da ovde muskarci pocnu da budu nezni prema zenama, da im otvaraju vrata. da im ponesu stvari. sve te normalnosti koje niko ne radi. bicu hepi.
ja dam sam musko, ne bi mi bilo tesko.

uvek sam govorila kao mala da sam dechko-bata. mozda cu u sledecem zivotu biti musko. i necu biti skot. valjda :)

lennon. woman.

petak.

danas sam pobegla s posla i otisla u bioskop. bio je poslednji dan prikazivanja filma o mojoj omiljenoj pin-up devojci, betty page.

od jutros mi se nista nije radilo, naucila sam da takvim danima bolje nista ni da pokusavam, jer ce mi sve lose ici. zato sam povukla yoko sa sobom i zajedno smo pobegle u mali bioskop u shibuyi.
treba da dobijem, ali nisam nervozna. ponekad ima i takvih meseci. kad sam sasvim ok. nema pms-a, nema nervoze. nisam smirena, ali sam nekako sva srecna. ispunjena. dobila sam ovih dana neka lepa pisma. pisao mi je tata. pisala je Nao. kako bi volela da se zblizimo.
nao je moje godiste, udala se prosle godine, za decka 2 godine starijeg. i za novu godinu, dok su vecerali, njemu je samo stalo srce. umro je pred njenim ocima, za stolom. uzas. u 30. godini.
danas sam isla s njom na rucak, jeli smo neku fensi japansku hranu u restoranu blizu Ginze... sve u majusnim posudicama. zabavno, ali maaaalo. ali mnogo ukusno.
kad sam cula sta se desilo, poslala sam joj mejl na mob. napisala sam sve sto sam osetila, i rekla joj da ako joj treba zagrljaj, posto ih nio ne daje u japanu, da me zove, da je zagrlim.
i danas, kad smo se vracale iz restorana, u sred neke moje recenice mi je rekla da je zagrlim. mala mrsava ramena. ali nije pustila ni suzu. rekla je da je ovo sigurno neka lekcija od boga, i da je poenta da ojaca, ali da joj ne treba vise lekcija. ponekad i ja to pomislim. dosta shockova. previse sam oguglala na neke stvari, da se bojim da ne postanem kamen.
ali mnogo sam bolje, kad dobro razmislim.
kad sam bila u bg, prelistala sam sve dnevnike od ranije.
da, vodila sam dnevnike. ko blog, samo sto sam pisala u debele neke sveske. i samo sam ja citala. i ponekad drugarice. i ponekad krisom mama mozda.
kako sam samo bila zbunjena.
i mnogo se vise volim sad. mnogo.
ne zelim tudj zivot, zelim svoj. volim svoj. volim i sve ruzno sto mis e desilo, sto me napravilo irenom koja sad postoji.
pocela sam opet previse da filozofiram.
nema poente da mislim o svemu, ne zadrzavam se vise toliko. ne trcim napred, ne hodam ni polako, ali cupkam :) skip. i ne brinem vise toliko.

ne slusam iPod ovih dana. ne znam zasto.

sutra se farbam, i malo sredjujem frizuru.
obozavam da idem kod frizera, posebno sto u japanu nekako ti sve srede da se osecas kao princeza. pijes neke divne herb cajeve, masiraju te tokom pranja kose i pre (prvo kozhu glave pa ramena), i sve tako. pampering, pravi.

kisses :****