feminizam?

juce sam se rasplakala od besa. ja sam ko kalimero. iznerviram se kad je napravda.
u japanu se mnogo obraca paznja na hijararhiju.
svi znaju svoju poziciju. eto ja ne znam. niti sam naucila da moram da znam.
mozda imam i predobro misljenje o sebi, mozda se samo ne bojim nicega ni nikoga.
ne znaci da nikog ne postujem, ali nikog ne postujem automatski.
kako mama kaze, pred tobom da se spusti i bog, ti bi bila isto tako bezobrazna ko sto si prema drugima.

pored te hijerarhije, koja se ne gleda po godinama, nego po godinama provedenim u toj firmi... postoji i velika razlika izmedju zena i muskaraca. japan je do skoro bio mesto gde se vise postuju muskarci. zene nisu radile, smele su samo da budu sekretarice, jer bolje nista nisu umele. kao. obicno nisu ni radile nego su cekale neverne muzeve kod kuce sa vecerom koja se hladi. tuga.
sad je kao super kako je bilo. ali ja nisam navikla na to.
ja i dalje mislim da je ovde uzrok skoro svih problema, kompleks malog kurca. moja teorija je, kad nemas cime da se kurcis, moras nesto da izmislis :)
i tako su smislili da oni budu bolji i pametniji. i da hodaju sa rukama u dzepovima. da se foliraju. zene su ovde jace, mnogo. ali se prave da su slabije. cak i danas, kad je kao equality prisutan, zene moraju da se trude 150% da bi ih neko prihvatio kao muskarce koji se trude 100%.
bili mi jednom kod klijenta, kanebo. 3 muskarca i 3 devojke. i krene pljusak. a mi u sandalicama, bilo prolece i naglo zahladnelo, onako za jaknu. i trcimo kad skveru gde vatamo taksi. i uvatimo jedan. otvaraju se automatska vrata, i trojica skotova ulecu i nestaju u kisi. ostajemo nas tri, na pljusku. ja zanemela. ne mogu da verujem, a ostale dve cekaju i dalje taksi. digle ruku. pokisle nam bluze. i tako smo bile na kisi 5 minuta jer nismo mogle da uvatimo taksi. i niko nista o tome.

i ovog puta slicno.

kolega me zamolio kao da ispomeram neke ramove teshke ko tuch. ja shvatim da me je zamolio jer su art direktori zaduzeni za te ramove gde stavljamo postere i ostale radove, i ja pozovem koleginicu da mi pomogne, jer naravno oni mrsavi muskarci kolege mislim da bi se slomili kad bi im dala jedan ram. ali to nije moj problem.
i posto je bilo teze nego sto sam mislila, (iako je maksimum tezina koju sam digla na krkache 110kg - malisin drug)plus sam bila u stiklama i suknji, ja kazem:
"ovajj, pa ja mislim da ovo nije posao za zensko, mozda da pitate nekog kolegu?"
i kreativni direktor kao:
"alo bre, nema musko zensko, ne znam sto si istripovala... ako te toliko mrzi ja cu sam!"
ja naravno popizdim i zavrsim preko kurca i odem da se zalim zeni zaduzenoj za neku organizaciju. i ona se zaprepasti i ode da ga izgrdi, a on popizdeo, pocrveneo, hteo da me tuzi :) zamisli. ne zna s kim ima posla. kao ja sam razmazena, kako mogu da budem art direktor, oni moraju da se naviknu da nose postere i ostale teske stvari.

tek kasnije sam saznala da taj lik nikada ne radi sa zenama. zenomrzac. da je uvek grdio devojke kako su razmazene. a mislim da ima cerku. znam sta ce biti. tako ce pokusavati da nam priredjuje ovakve scene, i onda ce se nesto jod gore destiti njegovoj cerki. i tek ce tad shvatiti.
tako to bude.
prestala sam da se svetim. nema smisla. i samoj sebi oduzimam dragocenu energiju.
okrenem se, i neko to gore sam sredi. sve. tako je bilo do sad. ponekad kasni sa kaznom, ali obavezno kazni. pravda.
zato se vie ne nerviram. ali eto da napisem.
dragi dnevnice. eto.
danas sam tog istog kolegu srela u liftu. nasmejala sam se i rekla dobro jutro. i on se nasmejao. sta da radim kad je glup. ne mogu da popravljam njegova stare traume od ko zna kad.

uvek sam zelela da promenim svet oko sebe. mislim da u evropi mogu dosta da nauce od azije. i azija od evrope. ja sam videla obe strane. ali na obe strane me napuse.

ej mala, nije ti ovo japan.
a ovde mi kazu:
ej mala nije ti ovo srbija.
jbg. sta da radim. ja cu pokusati, mozda nema nikakvog smisla. ali eto uspela sam jednu devojku da promenim. na bolje. mama je rekla da sam preterano ambiciozna. ali ako usepm da napravim milimetarsku promenu, bicu srecna.

ako vidim da ovde muskarci pocnu da budu nezni prema zenama, da im otvaraju vrata. da im ponesu stvari. sve te normalnosti koje niko ne radi. bicu hepi.
ja dam sam musko, ne bi mi bilo tesko.

uvek sam govorila kao mala da sam dechko-bata. mozda cu u sledecem zivotu biti musko. i necu biti skot. valjda :)

lennon. woman.