petak.

danas sam pobegla s posla i otisla u bioskop. bio je poslednji dan prikazivanja filma o mojoj omiljenoj pin-up devojci, betty page.

od jutros mi se nista nije radilo, naucila sam da takvim danima bolje nista ni da pokusavam, jer ce mi sve lose ici. zato sam povukla yoko sa sobom i zajedno smo pobegle u mali bioskop u shibuyi.
treba da dobijem, ali nisam nervozna. ponekad ima i takvih meseci. kad sam sasvim ok. nema pms-a, nema nervoze. nisam smirena, ali sam nekako sva srecna. ispunjena. dobila sam ovih dana neka lepa pisma. pisao mi je tata. pisala je Nao. kako bi volela da se zblizimo.
nao je moje godiste, udala se prosle godine, za decka 2 godine starijeg. i za novu godinu, dok su vecerali, njemu je samo stalo srce. umro je pred njenim ocima, za stolom. uzas. u 30. godini.
danas sam isla s njom na rucak, jeli smo neku fensi japansku hranu u restoranu blizu Ginze... sve u majusnim posudicama. zabavno, ali maaaalo. ali mnogo ukusno.
kad sam cula sta se desilo, poslala sam joj mejl na mob. napisala sam sve sto sam osetila, i rekla joj da ako joj treba zagrljaj, posto ih nio ne daje u japanu, da me zove, da je zagrlim.
i danas, kad smo se vracale iz restorana, u sred neke moje recenice mi je rekla da je zagrlim. mala mrsava ramena. ali nije pustila ni suzu. rekla je da je ovo sigurno neka lekcija od boga, i da je poenta da ojaca, ali da joj ne treba vise lekcija. ponekad i ja to pomislim. dosta shockova. previse sam oguglala na neke stvari, da se bojim da ne postanem kamen.
ali mnogo sam bolje, kad dobro razmislim.
kad sam bila u bg, prelistala sam sve dnevnike od ranije.
da, vodila sam dnevnike. ko blog, samo sto sam pisala u debele neke sveske. i samo sam ja citala. i ponekad drugarice. i ponekad krisom mama mozda.
kako sam samo bila zbunjena.
i mnogo se vise volim sad. mnogo.
ne zelim tudj zivot, zelim svoj. volim svoj. volim i sve ruzno sto mis e desilo, sto me napravilo irenom koja sad postoji.
pocela sam opet previse da filozofiram.
nema poente da mislim o svemu, ne zadrzavam se vise toliko. ne trcim napred, ne hodam ni polako, ali cupkam :) skip. i ne brinem vise toliko.

ne slusam iPod ovih dana. ne znam zasto.

sutra se farbam, i malo sredjujem frizuru.
obozavam da idem kod frizera, posebno sto u japanu nekako ti sve srede da se osecas kao princeza. pijes neke divne herb cajeve, masiraju te tokom pranja kose i pre (prvo kozhu glave pa ramena), i sve tako. pampering, pravi.

kisses :****