vratila sam se sa filipina. sve vreme se smeskam. lepo je ovo leto, jako. strasno sam srecna sto sam pocela to ronjenje.
najlepse na filipinima je bilo kad sam ronila i totalno se opustila. kad su nestali svi zvuci. kad sam mislila da mogu tu da i ostanem, kao poslednja scena grand blue. a drugo, kad sam plutala potpuno opusteno u bazenu i gledala palme. joj divno. voda je cudo.
Moon River, wider than a mile, I'm crossing you in style some day. Oh, dream maker, you heart breaker, wherever you're going I'm going your way.
Two drifters off to see the world. There's such a lot of world to see. We're after the same rainbow's end-- waiting 'round the bend, my huckleberry friend, Moon River and me.
ovih dana, prija mi da se oblacim u crno, belo, sivo. sa akcentima. akcenat je obicno PINK ili PURPLE.
posebno mi prija pink. znam tacno koja pink odgovara mom tenu, i raspolozenju. ranije nisam ni primetila (tj nisam zelela da priznam) da mi prija pink, jer mi je to delovala kao boja za devojcice, kao boja koju vole one devojke sto ne umeju nista same, pa odma mole druge da im urade (a u stvari umeju). znate one (a mozda ih ima samo u japanu) sto obuku one fine haljinice, u kojima mozes samo da stojis and look pretty ali nikad ih ne bi povukao za ruku i odveo na neki ludi road trip. e te.
ovo je inace lak koji sad imam na noktima. pinklemonade (essie). obozavam imena boja lakova. uh.
ali jednog dana, kad sam isla da bacim djubre, u svom upgraded pidzama izdanju (pidzama plus duks plus kapa ili naocare za sunce i flipflops) shvatila sam, da kad sam maksimalno opustena, u kucnom izdanju, da sam OD GLAVE DO PETE PINK. pink majica, pink trenerga na pruge, pink papuce, pink gumica za kosu, pink flipflops. znaci jezivo :) kad sam se ugledala u onom ogledalu na izlazu iz kuce, shvatila sam. i od tad se ne stidim te boje.
kao bela soba, bele okrecene cigle, sve belo, belo sa ponekad crnim, i u sred toga sweet candy pink. pa nema nista lepse :)
kao soba natalie wood na sajtu THE SELBY (http://www.theselby.com/)
a moja nova blog opsesija je Lola. (http://hanneli.lola.no/) to su ti akcenti boje.
miu miu bela haljina i american apparel neon pink shorts.
a sve ovo pisem u mom powder pink bathrobe. pink nails. o boze.
btw, danas sam polagala gradivo iz ronjenja (idem uskoro na saipan da polazem PADI open water diver course). saipan je ispod japana, pripada valjda americi, i izgleda ovako:
ijaoj jedva cekam. raj.
sta slusam ovih dana (kad me sunce usreci onako bez posebnog razloga):
znate ono kad odlucite da nista ne kupujete, pa se lepo naviknete, pa vam krene, i pomislite da mozete bez STVARI...
ovo je moj izgovor, ili mozda samo objasnjenje kako se to sve desilo:
....
ispadne ti torba na beton, a u torbi monitor telefona okrenut KA betonu. tad krecu domine. "moram da kupim telefon, pukao je monitor, treba mi." al ajde ovog puta neki fini, dizajnerski. mozda sa muzikom ryuichi sakamota kao alarm? neki jagodichasti? hm.
TELEFON. (amadana)
hladnjikavo je. ijaoj oduvek sam zelela beki duks. videla sam vladu na jednoj bas letnjoj fotki, u bez pantalonama i belom duksu to je bilo tako seksi. ijaoj oduvek sam zelela beli duks.. ali ne obican, neki with a twist.
BELI DUKS. tsumori chisato (men)
ukrali su vam sat na tajlandu. od tad, na sat gledate tako sto otvorite mob.
"pa mogla bi da imam sat, ko covek"
i onda vidis sat koji si jurio danima na netu i nisi mislio da ces ga videti u radnji. sat koji te podseca na onaj stari MAC sto si imao u jednom trenutku. i one pixel ikonice.
SAT.
(icon watch)
dosadi vam ono sto imate u ormaru. trenutno sam odlucila da nosim crno-belo. nekako mi tako prija. crno / belo... / siva . . . sa akcentima ono puf! kao neka grafika. neki print. sve tako jasno nekako. nikako neke egzoticne mindjuse, ovo afrika fazon, iako i vogue i spur i svi predlazu taj neki pravac. uvek sam bila "bundzija". sve naopako. meni se bas sad fura prethodni "graphical" fazon. i razmisljam kako mi trebaju velike mindjuse. ali onako kao da si u ilustratoru nacrtao. ogromne. da se vidi izdaleka.
i onda udjes u moma store u koji nisi ni planirao.
MINDJUSE.
(the opulent project)
imate nekog prijatelja, kod koga volite da idete da prespavate. nekako vam je uvek posebno to vece, i dorucak zajedno. uvek odete sa minimalno stvari, i tog dana nosite sve sto nije vase. tudja pidzama, carape, nova krema za lice, minimalna sminka. i novi parfem. ceo dan mirisete sebi na nekog drugog. to je valjda jer mi sve brzo dosadi. i sto volim da se maskiram. sto bi japanci rekli, costume-play (cosplay). ali ne samo to, taj prijatelj vas toliko opusta, da se napokon odmorite od svega. setite se njega i bude vam lakse i u najtezim situacijama. a sto ne biste kupili bar taj parfem.
PARFEM. (hermes)
eto.
to je bio fashion report.
hamla ovih dana. crna i bela. ponekad siva. iznutra pink.
currently listening to:
RYDEEN by YMO(1979) (Yellow Magic Orchestra: Harumi Hosono (bass), Yukihiro Takahashi (drums and vocals) and Ryuichi Sakamoto (keyboards)
ne znam sto su se razni preterano zabrinuli zbog prethodnog posta, valjda je prirodno ponekad zamisliti se, rastuziti se ili sta vec. al ajde.
danas je padala kisa. otisla sam u nissin, jer smisljamo novu reklamu za cup noodle. prezentacija se zavrsila jako brzo, a akaunt je ostao da nesto zavrsi jos pa sam ja sama krenula ka firmi. bilo je oko 13h, ja ne preterano gladna, iako sam jela samo musli kao i uvek.. pa sam odlucila da se prosetam shinjyuku-om, koji sam zavolela ovih dana. naletela sam na neku prodavnicu sa silver accessories, koja je uglavnom imala one hard, muske fazone, ali sam ipak usla. trazila sam neke debele srebrne narukvice, ali nijedna nije bila da se zaljubis, pa sam se okrenula ka polici sa prstenjem. i tu me je gledao ONAJ prsten. nekima ce se mozda uciniti da "nisam to ja", ili ne znam ni ja sta, ali istina bi bila, ja se ovako cesto osecam. ili mozda, osecam se jacom kad nosim tako nesto jako. prvi put sam videla kod vivijan vestvud, ali nisam smela da pogledam cenu. ispod te polichice, nalazila se polica sa mackastim prstenjem. a to su stvorenja koja ja neopisivo volim. obozavam. macke su mi svete skroz, nikada se ne osecam potpuno bez macke u kuci, jer imam macku od kad znam za sebe. zato se mozda ovih dana osecam prazno? hah. kupila sam i taj prsten. kupila sam dva potpuno razlicita prstena, ali i jedno i drugo sam ja. nastavak bloga, u slicicama...
pada kisa...
sive tights i crne lakovane cipele. ko kad sam bila mala.
komsijski macak, viri.
armour ring.
mala maca sto se obesi o prst i gleda te sjajnim okicama.
bezazlen mejl, koji je samo trebao da me nasmeje, mi je jasno podcrtao. irena, nestala si. ipak je shock kad shvatis da si nestao iz necijeg zivota, ne u fazonu ex-boyfriend. to je drugo. nesto drugacije. kad mislis da ta neka tanka nit povezuje i na te hiljade i milione metara i kilometara, a ona je pukla odavno, i tuzno landara na vetru.
ako je iko od ljudi ko ovo cita imao priliku da zivi negde dalje, da ODE, i ostavi nesto za sobom, mozda zna kako se osecam. neki ljudi odu, neki ostanu. neki se otici, neki ce se vratiti. ja sam otisla, i mislila sam da mogu da zivim dva zivota odjednom. onako simultano. da odrzavam stari i otvaram nova vrata u isto vreme. a trenutno se osecam kao da mi je sve na velikoj pauzi. ono dugme || na daljinskom. ko ima zivaca, nek procita pricu URASHIMA TARO. e tako se osecam, kao Taro.
u nasoj kuci, cesto se desavalo da treba da kupimo nesto, npr televizor. i onda naravno ne mozemo da odlucimo, ili trenutno nema dovoljno para za bas onaj koji zelimo. i sta se onda desi - kupimo neki bzvz televizor, cisto da imamo tv. SAMO ZA SAD. "posle cemo onaj tv sto stvarno ocemo". reko bi tata. a ja, mala pametnica (tad sam i bila kao pametna) bi rekla: " tata, ti to uvek kazes, ali mi nikad necemo kupiti bolji televizor, mrzece nas." tako i bude. ono sto kupis, eto "samo za sad", bude ZAUVEK. ne znam da li je PMS, ili me drmnuo onaj mejl, ali osecam se kao da trenutno zivim onaj zivot koji sam rekla sebi da cu da prozivim, dok ne odlucim koji cu zivot STVARNO. i onda cu shvatiti da sam tu i ostala.
jebote bojim se. da, bojim se, ne mogu da se smeskam i pravim da je sve u redu, kao neki. nekad to nije resenje, moram da se prodrmam. zasto mi svi kazu da imam svoj zivot, a meni deluje kao neki jako dug san. mozda serem. a mozda bi trebalo da se zapitam. a mozda samo ne bi vise trebalo da sam ovde, ili mozda to uopste nema veze. mozda treba da odem u tu prokletu afriku koja me zove vec godinama. mozda prvo na kanare, afrika je blizu.
sta li treba uraditi u ovom slucaju. nastaviti da zivis svoj trenutni zivot u trenutnom okruzenju, ili pokusavati da se u isto vreme uhvatis za ono sto si mislio da si imao. ili jednostavno neke stvari ostaju iako ih ne grabis. napunila sam 30 godina a jos uvek ne znam mnoge stvari. to je sigurno bilo na jednom od onih 128 neopravdanih casova koje sam propustila..
ovo je sigurno pms koji progovara kroz mene, ali moram da se zapitam. ponedeljak je gotov. idem da sanjam.
kad pogledam video posle toliko godina, shvatim da je toliko trash da me je malo blam. ali mi je i drago, kad se setim kalisha, i tog dana kad su ovo snimali. mene na nekom kamenu, i gomiletina dece koja su bila na ekskurziji i okupili se da vide sta se snima.
a ja se smeskam, i vrtim suncobran, kao ne vidim nikog oko sebe.... :) ah te osamdesete..
volim lepe zene. priznajem, volim da ih gledam jer me insipirisu. moj veliki "crush" 90's je bila monica bellucci.
u vreme kad je studioB prikazivao minu tanenbaum i apartman po milion puta (skoro svake nedelje), koristila sam priliku da ovaj sad moj omiljeni film pogledam skoro svaki put. i svaki put mi je bilo neverovatno kako je lepa.
francuski filmovi imaju te devojke sto su lepe nekako bez mnogo truda. obucene kao da su navukle koznu jaknu sa poda, i izguzvanu haljinu na cvetove iz nekog coska u ormaru, namazale niveu na kosu da je malo srede i samo stavila maskaru i sjaj.. i tako nekako nedovrseno a seksi.
ovo je kad max proganja lisu, ona ima taj studentski look, bele martinke, crne leggings, crvenu rolku i koznu jaknu. i divnu kosu.
ovaj sako se pojavljuje i kasnije u filmu, jahachki sako, sa crnom kragnom. joj kako sam zelela ovo da imam... i crvene cipele iz te radnje. njih zelim i sad.
tako filmski: zena dolazi kuci, i oblaci veliku musku kosulju. nasla sam i fotku edie segwick u pink velikoj kosulji, sa zavrnutim rukavima, i ogromnim visecim mindjusama.. to mi je isto hit.
isti crveni sako. rukavice bez rpstiju.
ovo mi je bilo samo u dinastiji (kristl) i ovde. spavati gola. mada moram priznati da je prijatno. i seksi.
ovo je taj cuveni zuti cardigan. pomenula sam ga u proslom postu. tad sam zelela da imam neki cardigan u jakoj boji, i nasla sam divan plavi. obozavala sam ga.
LBD + cardigan. u prelepoj sobici.
i bez dzempera... mmmm
jos jedan jahacki sako. masculine, a opet nacin na koji je vezala kosu je tako zenstven i seksi.
najobicnija plava majica. ali tako njene pink usne dolaze do izrazaja. i beli ten.
moj omiljeni odevni predmet - crna haljina na bele tufnice. imam jednu iz MNG, kupile smo je jana i ja, zajedno, pred moj odlazak u japan. osecas se tako, sofialorenski. tanka, a uska oko struka.... i crne tights.. francuskinjama obavezni item.
obicna plava kosulja. necu da budem lazno skromna, i meni stoje kosulje.
uh. predivno. upravo pustam kosu, i jedva cekam da mi bude duga.
u sledecem broju: moja nova opsesija: LEOTARDS! :D
ova boja mi sad prija. yellow. valjda sam se uzelela proleca, i narcisa sa kalenic pijace.
zuti kardigan koji me podseca na moniku beluci u filmu l'appartement, u onoj sceni kad se on zaljubuje u nju.
zuckasti papir na kome je lakse poceti crtez, jer imam strah od belog.
zuti krem u lemon pie koju smo pravili ana i ja sa onom magicnom lila-cooking masinom.
i naravno zuti VW van. koji stoji na mom stolu, i podseca me svaki dan, da moram da uvek putujem. obozavam da putujem. mesto me ne drzi, odmah bi da se mrdnem. sad bi mi neko reko da to nije dobro jer nisam zadovljna sobom blabla pa moram da menjam lokaciju da bih se zavaravala. mozda ima i toga, ali nije to sigurno.
tek sad primecujem da na mom radnom stolu ima puno zutih stvari.
fotografija zute macke. zuti post-it, pticica koju mi je dala Yu, od zute vune. zuti higlighter. janina mala knjiga sa zutom trakom na prednjoj strani. cak i zuto pokavanje vitamin water iz 7eleven.
nesto sam se povukla u sebe. moguce jer su se neki ljudi povukli u sebe, oko mene.
ali nije samo to. u nekom sam stanju kad zelim da zastanem, i razmislim sta cu dalje.
ne mogu vise da trcim.
sutra idem na sahranu jednog kolege, bio je jako dobar prema meni. umro je u njujorku, u snu. oni koji su videlo telo, kazu da je blago nasmejan. idem da kupim crnu haljinu, u uniqlo, pa idem kuci malo ranije.
odoh sad.
nesto ispade ovaj post malo mracniji nego to sam zelela.
mocart kugle. moje omiljene cokolade. svaki put kad bi ih neko doneo iz becha, dozivljavala bih neverovatno uzbudjenje kao klinka. cuvala bih uvijace jer su bili divni, zlatni, i mirisljavi na cokoladu.
nisam ih odavno jela, ali ih je kolega doneo sa proputovanja po evropskim gradovima.
i, posle toliko godina, napravila sam casu za vino i flasu vina od uvijaca.
kolega sato se odusevio, uslikao ih. evo da vidite taman njegov blog.
inace, juce sam bila u cirkusu. sa konjima, i sa ciganima. uh, moja omiljena kombinacija. ponekad stvarno mislim da imam ciganske krvi negde, totalno se uzbudim kad cujem njihovu muziku.
u jednoj sceni, gde je vencanje, bacali su zlatnike u publiku, a ja sam ladno uhvatila jedan :) i provalila da je unutra ^ cokolada :D
1995, u martu, desio se 地下鉄サリン事件, odnosno trovanje ostrovnim gasom Sarinom u metrou, znate ona luda sekta.. e ko sto mnogi moji poznanici znaju (a igor mozda i dalje misli da izmisljam da bih imala u rukavu zanimljive price - ;P) ja sam bila dovoljno baksuz da se nadjem tu bas kad se to desilo, ali sam imala i dovoljno srece da prezivim. cak sam i stajala ispred ubice pa sam odmah prijavila kondukteru, ali mi niko nije verovao, tek posle par sati su ljudi iz bolnice dosli u sred mog casa fizickog vaspitanja, da bi rekli da moram hitno na pregled. eto, ni uciteljica mi nije verovala da sam jutros imala trovanje gasom (what a creative, excuse, irena - rekla je)... pa sam morala da trcim milju i po sa sve sarinom u krvi.
anyway, zvali su me iz policije pre dva dana, kao zeli japan da sam plati neku sumu novca jer ste preziveli tu nesrecu blabla.. pa sam morala u 9 ujutru da se stvorim u policiji, danas, da im ponovo sve ispricam, da dokazem da sam ja - ja, da sam bila u bolnici tolko i tolko.. i da potpisem neke silne papire.
glupi pandur (ali stvarno je glup) je pogresio moje ime, i pola sata je proveravao moje papire, da sam mu dala neko trik pitanje mislim da bi se restartovao i defragmentovao. na putu do kuce, dok sam se smrzavala i razmisljala, joj moram na posao.., shvatila sam sve bitne sastanke imam u petak, i da danas ni ne moram da odem.
odlucila sam da uzmem slobodan dan. stigla sam kuci oko 10 i nesto, spremila dorucak (jeo mi se dimljeni losos jer sam kupila onaj divan nemacki hleb i neko novo sojino mleko sa pirincanim zasladjivacem - ne nisam postala makrobioticar, ali navukla sam se skroz na sojino mleko! a ovo - je predivno! skoro kao obicno sojino mleko koje pijem、samo malo sladje ;) mmmm super se slaze uz oatmeal koji obavezno jedem svako jutro (od njega mi je ten mnoooogo bolji)
i posle dorucka, ukljucila sam podno grejanje u dnevnoj, ukrala malishi pokrivac, i zaspala na podu. IJAOJ, kako sam lepo zaspala :D evo probudila sam se u 14h. skoro 3 sata duuuuubokog sna. mislila sam da nisam bila umorna jer sam spavala, ali ovo mi je bas trebalo.
danas je relax dan, ajde da vidimo, dal na masazu (thai) ili da odgledam neki film...
inace, slumdog millionaire, o-du-se-vi-la sam se! obavezno gledajte.
How did Jamal Malik become a millionaire?... is he a) lucky b) a cheat c) a genius d) it is written.
nisam duuugo bila u shibuyi. ali filmTOKYO! koji sam zelela da gledam se davao e bas ovde. izbegavam shibuyu, (ko procita After Dark od Murakamija, znace tu neku sick nocnu atmosferu..), ali danas, je nekako delovala atraktivno. atraktivnije nego inace.
TOKYO! je triptih. M. Gondry L. Carax J. Bong svako prica svoju pricu o tokiju. Gondri je ispao "obicniji" nego sto inace ume da bude, al je bio prilicno zanimljiv.njegova prica Interior design je prica o devojci koja sa svojim deckom dolazi u tokio. dok on ima jasnu sliku o tome da zeli da postane filmski reditelj, ona jos uvek nije pronasla nesto, sto bi je u potpunosti ispunilo. dok njen decko radi, ona luta tokiom i trazi idealan stan, i jednog dana shvati da se polako pretvara u drvo... Carax je bio sick. ali shockatno sick od prve scene. onako da zavibrira bioskop.totalno ludacka prica o ridjobradom coveku u zelenom odelu, koji zivi u kanalizaciji tokija i povremeno izlazi u ginzu. jede samo cvece i novcanice, i jedno oko mu je skroz belo. njime i gleda. moj omiljeni glumac iz spota u.n.c.l.e, onaj ludak sto ide po tunelu.. Koreanac bong je bio dirljiv. malo drugaciji. ali je opisao japan, onakav kakav je. samo je robot u jednoj sceni bio suvisan, sve je ostalo bilo divno. svetlo je bilo divno, imala sam osecaj da osecam to sunce.
evo i trejlera, samo na japanskom.
cudno je videti kako izlgeda grad u kome zivis, nekom ko ne zivi ovde. nesto sto sam i ja videla kad sam dosla, a sad vise ne vidim, jer sam preblizu.
posebno me zanima, sta je carax zaista zeleo da kaze. covek koji zivi u kanalizaciji govori cudnim jezikom, koji razume samo troje na planeti. kaze da njega bog posalje uvek u neko mesto gde bi najteze opstao, i to je njegov zadatak. da tu opstane. ali on mrzi ljude. posebno mrzi japance. tezak vazduh u bioskopu u toj sceni gde on to govori. uh. al mene bas zanima. cega je on simbol tacno. ja imam neku svoju interpretaciju, ali bas me zanima caraxova.
povratak kuci posle filma, je bio nekako drugaciji. obozavam onaj osecaj posle filma, kad jos nisi u stvarnosti, jos si u nekom filmu. sve deluje zanimjivije, boje su jarke, zvuci drugaciji, tvoj odsjaj na prozoru voza je nekako filmski. shibuya je bila drugacija. zelela sam da setam celu noc i docekam jutro.
ali evo me kuci. obukla sam svoju ovih dana najomiljeniju garderobu. plavi romper.kao neka bebeca stvar. ali toliko udobna, da bih volela da budem u njoj non stop svaki dan po ceo dan. navucem sorts, i ovo oko vrata i gotovo. kuckam mejlove, kuckam na chatu, pisem blog.
jutros sam mnogo rano ustala, i videla reno4. u japanu je to retkost! moj omiljeni auto. sa sedistem ko klupa.
i jos jedna slika. gum busters :) kamion sa cikicama koji cisti zvake sa plocnika. :) jutros, u azabu jyuban. sutra je cetvrtak. jos dva dana. idem da skinem sminku. da istegnem ove noge umorne od trcanja po kisi pa da sanjam. od kad sam pink posteljinu promenila u belu, mnogo lepse spavam.
u jednoj sceni, gde je vencanje, bacali su zlatnike u publiku, a ja sam ladno uhvatila jedan :) i provalila da je unutra ^ cokolada :D
