priroda, zelenilo, voda.. na 2 sata od mravinjaka

most preko koga trcim ide preko reke Tamagawa, a danas sam isla do mesta gde izvire ta reka, Okutama sto bi znacilo OKU-zavuceno, znaci zavucena tama reka :) (kawa je reka pa se k menja u g... da sad ne duzim haha)

cesto ljudi misle da u blizini tokija nema nikakve prirode, da je sve okolo beton beton beton.. ali vrlo lako se pobegne od sivila...

bilo je super, nesto mi se ne pise, tako da cu samo slike okaciti... pada kisa, bas. padace tri dana.

to je sve za danas. ( * _ * ) / bye bye!

internet tv

na sajtu http://www.gyao.jp/ stalno gledam tv. imam obican tv u sobi ali me mrzi da ga prikljucim, treba da pravim onaj prikljucak i to... desilo mi se par puta da odgledam neki film koji je okej, ali mi ne ide uz trenutno raspolozenje, danas sam odgledala dva, bas zenska :) koja su mi bas onako legla.

prvi je francuski, obozavam francuske filmove (mina tanenbaum, apartman, amelie p.).. Vénus beauté (institut)

drugi je americki, inventing the abbotts, igra moj sve vise omiljeni glumac, phoenix-sa-oziljkom-na-usni. obozavam oziljke odavno, ne znam zasto :) i svoje i tudje. nekako imaju svoju pricu pa je zanimljivo. ja imam onu od saobracajke, i onu kad je ana ispustila vreli figaro i obelezila mi ruku. i jos poneke.. u filmu se pominje unconditional love, jebote, uvek me je to kopkalo, da li je to stvarno moguce.

ceo dan mi se trcalo, valjda zato sto sam na ipod-u napravila running-playlist.. a mozda mi je trebalo neko preznojavanje... pa sam krenula posle ta dva filma. isla sam na Maruko-bashi most koji prelazi preko Tamagawa reke, super je osvetljen pa ne moram da pazim na manijake. mada uvek mislim koliko su niski i sitni, da bi ladno mogla da ih bacim preko mosta i da me napadnu.. al ko zna :) pustila sam playlist koji sadrzi sve neke trchljive pesme (opet izmisljam reci) i nesto se zamislila. obozavam da tako mastam dok trcim, rukama stvaram sebi ritam koji me smiri skroz i potpuno se izgubim ali i smirim. i tako sam pretrcala 6 puta tamo-vamo... crkoh. nasla sam super putic gde isto trcim, ima neka voda sve usput, i one sarane crvene zlatne i crno-bele, ne znam da li su sarani ali lice. na kraju puta obicno spavaju neke macke pa se raznezim...

i tako. odoh da sushim kosu.

d e n t s u

kao sto se moglo videti u proslom postu, napila sam se ko kreten, izasla u Roppongi, deo tokija u kojem najmanje ima japanaca, isli smo u neki klub gde dolaze neke manekenke strane i djuskaju kao da privuku goste - LOL. ja pila kaipirinju, djus votke, i razne shotove kojima pamtim samo pink boje raznih nijansi... uzas. djuskala sam ko kreten i bilo mi je bas dobro. ladno prilazim nekoj ribi (ne znam zasto al prilazim devojkama kad se napijem hahhahha) i djuskam s njom i ona me pita honey, where are you from. ja kazem belgrade... a ona krene da place i skace po meni. kao eeeeeeej pa ja sam izbeglica sa kosova! i upoznaje me sa barmenom makedoncem i kelnericom iz novog sada. ludilo. SFRJ u sred tokija.

nego - joj boze, prvi dan na novom poslu! :9 imala sam tremu sinoc priznajem, nisam je imala do sad, al sam se malo uznemirila pred spavanje kao joj sta cu reci joj sta kako joj jojo jojojojoj

gospodjica Oka, mala nesigurna japanka, u sivom neupadljivom odelu me je cekala u holu tacno u 9:15am. dala mi je moju IC card, tzv smart card koju moras da skeniras na ulazu da bi usao uopste u zgradu. tu su cuvari na svakom cosku, i high-speed liftovi koji idu samo na spratove sa halama za sastanke.. to su oni providni gde vidis ceo grad kad odes do 45 sprata. i idu toliko brzo da ti se stomak onako digne ko dzeriju u crtacu tom i dzeri.. ona epizoda kad dzeri ide u NYC. dobila sam i moje divne fuscia-pink vizitke, sijaju u mraku divne su ;)

popele smo se na 19. u CD-1 (creative directory #1) gde je IT manager povezivao skener.. dobila sam mali pc koji koristis za mrezu, za internet, i logovanje da bi se upisivao kad si dosao i kad si otisao, i mejl. pored njega stoji MAC na kojem radis. odma sam instalirala drajver za tablet i olovku jer sam se potpuno odvikla od misha, stavila gomilu svojih sarenih sitnica da bi se osecala bolje ;) i krenula da cackam po kompu.

u 10 su me pozvali na cuveni sastanak svih kreativaca koji se desava jednom mesecno, u meeting room na 14 spratu gde je bilo skroz smesno, objavili su rezultate u proteklih mesec dana, koja grupa kreativaca je koliko zaradila, koliko je osvojila nagrada i koliko je brend koji oni rade zaradio... onda su kreativni direktori napravili show-cards na kojima su odstampali svoje ciljeve za sledecih 6 meseci... jedan lik se seli u indiju da tamo radi advertajzing pa je pricao kako uci hindu i tako.. a onda su rekli evo dosla nam je i jedna mala iz srbije, pa sam izasla sa sve mikrofonom da se predstavim i ukratko ispiricam o sebi.. ono, mama mi je japanka, tata srbin, zivela sam do sad tamo, bila sam u japanu 4 godine od 1992-1995, blablabla, radila u komunisu itd. trema se izgubila cim sam stala tamo ispred pa mi je bilo ok. na kraju su pustili kratak film - sprdnju. kao one nase matrix, gospodari prstenova rimejkovi, kad na neki postojeci film ubace drugi ton :) film je bio neki japanski ratni, gde neki glavni baja prica vojnicima nesto, a oni su ubacili tekst tipa dragi moji borci, morate se odmarati, nije sve u radu... i onda su prikazivali redom sve kreativce kako se oni relaksiraju.. neki kuvaju, neki igraju golf, neki jogu... ima ih 150 jebote, ko ce da im zapamti imena....

vratili smo se na 19 sprat, zgrada ima ukupno 70 liftova. uzas. vise o tome na cuvenoj vikipediji: http://en.wikipedia.org/wiki/Dentsu_Building na stolu me sacekala planina debelih strucnih knjiga i post-it poruka od mog kreativnog direktora u koznim pantalonama, mnogo je smesan, kao neki roker. kao: evo ti da se malo upoznas sa japanom. knjige su bile o japanskom advertajzingu, promotivnom materijalu i slicno. divno. odusevila sam se.

vec je bilo vreme rucku, ladno je ZVONILO ko u skoli... nisam odavno cula zvono jebote! zbunila sam se skroz. sef mog odseka i sekretarica su me pozvali na sushi pa smo se popeli na 47 sprat.. bilo je malo oblacno ali se videlo da smo mnooogo visoko. posle toga su mi pokazali sve glavne delove zgrade, restoran ko onaj na b92 (sto sam isla sa igorom na rucak dok sam radila na nbg - haha) samo sto ima japanska/kineska/internacionalna kuhinja i sve kosta oko 250-300 dinara ceo komplet. super. ima i kari :) mmm na 4 spratu je massage room, joga room, teretana, fitness soba, psihijatar, apoteka, bolnica... na 5 spratu je arhiva. ceo sprat je arhiva. to je bilo nevidjeno. znaci arhiva u kompu, svih novina i casopisa i vesti, a plus biblioteka SVIH novina koje su ikada izasle i casopisa, i recnika i strucnih knjiga... zavrtelo mi se u glavi jebote. zamisli da radis tu i slazes sve to. joj. bilo je spratova sa filmskim studijom mini ako zatreba, foto studio, spratovi sa salama za sastanke sa klijentima, ... ludilo. moram da slikam jednom iznutra zgradu, izgleda kao zgrada mission impossible, ono tom kruz ludilo, trci spusta se ovo ono :)

izgleda da cu raditi kanebo za pocetak, poster za lakove za nokte neki, a u ponedeljak idemo na sastanak sa klijentom, smislja se neka maskota :) joj, uzbudjena sam! danas sam ostala malo duze da bi bila na nekom sastanku neke dizajnerke i art diretkora i kreativnog onog mog rokera, uradila je neke skice za kanebo... onako su, dala sam neke predloge, art direktor debeli neki se pravio da ne cuje moj predlog i posle 3 minuta to predlozio kao svoj. skot. okej, moram da otvorim 10 ociju sto mi rece jordan.... kad su zavrsili mozganje oko plakata za prolece leto 2007 (da, ne radi se ovde ZA JUCE) otisla sam do svog PC-ja da napisem kad sam otisla kuci. ti podaci idu sefu odseka koji posle uporedi to sa zapisima za IC card. kad sam pritisnula ENTER, na keranu je izaslo ostali ste 1 sat i 25 minuta duze nego sto je predvidjeno. ladno se to sve zapisuje, koliko ostajes duze, toliko dobijes BONUS :) hahah divno!

srecom petak je, ne moram da ustajem i sutra, krenula sam kuci, sve mi je nekako kao neki film, (sta meni nije kao film - lol), ali su samo pojacane boje... stavila sam shal danas, vec mirise na jesen, lisce crveni (ne zuti). nikako da poverujem da sam ovde. sanjam jos uvek.

sto moje komsinice u firmi - dizajnerka.. voli privatnost, i barbike naopake..

dentsu mravi idu kuci :P

za kraj, nova sminka, nove boje za fresh new start :)

djuskalica

bolje da nista ne pisem.

pijana sam.

malo mi je muka. :) trenutno: 4:22am. sutra je health check za firmu, fuck~!

muzika trenutna: curtis mayfield SUPERFLY

vreme leti

jinxyminx - ilustracija. btw, ja sam pozirala. i stvarno sam jela supu. kinesku onu finu maotao.

bila sam u dentsu danas. dobicu MAC. jej.

mrzi me da pisem detalje o tome. upoznala sam gomilu ljudi. treba u petak pred njih 150 da kazem ko sam sta sam odakle sam. hehe.

gledala sam danas svoj odraz u staklu metroa. drzim se za ono sto visi belo ko za gimnastiku. slusam ipod, zebra torba pod miskom, kuckam e-mail na mobu. jebote. ko je to?

nekako vreme leti, i sve se previse brzo razvija. kao da leti a moj mozak jos vari ono staro. a opet prati sta se desava i radi kako treba. ko da sve ide bez mene. ja se jos osecam kao da imam 21. lazem, 17. ko juce mi deluje ono pakleno vece kad sam sedela sa mirnom na klupici i plakala, mrzela sebe i svet i sve, i nisam imala predstavu sta cu sutra a kamoli za godinu dana. tad sam imala 18 valjda. pa ono u osnovnoj, kad sam htela samo da se sklupcam i pevusim da prodje vreme. tek sad osecam koliko me je to hranilo, jachalo. zahvalna sam svakom teskom momentu koji me je izgradio. ozbiljno. tek sad shvatam takve situacije kao dobre. sve. i pismo. i suze. i ona pesma koja je bila na repeat. i vetar na mostu dok sam gledala u daljinu i razmisljala ko sam uopste. alien. cuveni. serem. al je stvarno tako. srecna sam.

promenila sam liniju na stanici nakameguro. to je ona stanica gde je usao toyoda ubica i posuo sarin. jebeni AUM jos postoji pod drugim imenom. i dalje mi se vraca ta scena kad se vozim hibiya linijom... sela sam i pustila moju omiljenu 80s remix stvar, gloria estefan, dr beat haha. u tom trenutku deovjka ispred mene koja mi je blokirala vidik se pomerila. covek ispred je pomerao glavu onako u krug, kao one vezbe za zagrejavanje pred fizicko. osecala sam se kao u spotu nekom trash, znate ono kad su svi nekako netalentovani za ples al odigraju koreaografiju. kao grupa OK GO na onim threadmillovima. izgledalo je kao da je covek cuo pesmu i krenuo da djuska glavom. kezila sam se ko idiot. :) hahahha i poslala jordanu poruku, on kapira te stvari :) jebena amelija pulen. rekoh mu tad da je nama sanjarima stvarno zabavnije. od sitnice glupe dozivim cistu srecu :) dobro je to. kao sto je dobro sto izgledam mladje, tek sad to cenim. svi stare, a ja sam mlada :) hahaha. mnogo sam pocela da volim sebe. jel to znaci da sam odrasla? mnogo mi prijam. pomirila sam se sa sobom.

danas mnogo brbljam. al ponekad mi dodje.


lezim i slusam verve remixed. billie i n.simone al nekako freaky. moram da spavam.

jos malo

...pa posao. u petak u 9:15 treba da se nacrtam u onom mission impossible shooting location-like mestu. sta da obucem? hahahaha nemam pojma.

pre toga imam zdravstveni pregled, pregled urina, da vide dal sam narkos, kazu prosle godine bio neki navuko se pa su ga sutnuli, krv, srce, oci, usi, refleksi ovo ono... i to ima svake godine! fak! najvise me ubija detaljchic: nemojte jesti nista 6 sati pre pregleda.

nesto me mrzi da pisem, u stvari, nikako da provalim kako da skinem fotke sa moba kako treba, a mama je uzela aparat da slike cvece pa kao aj necu da pisem bez ilustracije, jer ja ne mogu bez ilustracije. cak i kad je bukavlno prenos teksta, moram to da imam. vizuelno.

u medjuvremenu sam bila na jezeru, mesto je Jamanakako, vidi se strava planina Fudji (znaci ne FUDZI - jer japanci nemaju slovo DZ vec DJ, to vazi i za rec Nindja). Bila sam sa Sachiko + muzem, oni su se uclanili u taj lanac hotela, odmaralista i imas neki ogroman popust za ekstra mesta. hrana je bila vrhunska, sto je meni bilo bitno, kineska hrana, ali ja nikada nisam jela tako finu kinesku klopu.

To nije isto kao ona brza hrana na koju sam navikla, cak nije ni isto kao kineska klopa u japanu... ovo je kao francuska kuhinja ali kineska ;) onako sve maljusne porcije neverovatnih ukusa, malo blaze zacinjenih, mada sam ja navikla na krvnicki zacinjenu klopu ubice me to ako se ne odviknem...

na bazenu sam plivala ko luda - btw, na ulazu u bazenu je bio natips na engleskom koji bi odma stavila na www.engrish.com (ko nije bio neka poseti) koji bi trebao da kaze da bazen nije kupatilo i da se sapunjamo tu - LOL, i poruka je prilicno debilna... ali su napisali nesto tipa

Please this is it is not a bath big, do not bathing please in pool it.

pa sam im rekla da ne valja i odma su skinuli i onako se klanjali i izvinjavali. usput sam videla jos par gresaka u natpisima kupajte se sa kapicom na glavi i slicno ali me mrzelo...

anivej :) napravila sam sebi program bazen - sauna - jacuzzi - bazen - sauna .... dok nisam pala u nesvest.. nadam se da je detox uspeo jer sam se napila vode i sve izbacila kroz znoj u sauni haha definitvno mi je trebala masaza ali to neki drugi put.

inace na poslu je cudno iako posao nije ni poceo, kolege su me vec zvale na rucak / veceru. onaj takahashi sto me ispljuvo prvi dan u dentsu me zvao sav friendly da pita da li je sve ok, kad pocinjem blabla. kasnije sam saznala da je hteo da me zaplasi jer hoce fajtere u svojoj firmi. idiot. al dobro je sto se nisam dala, rece mi da sam borac i da veruje da cu sigurno uspeti i da kad budem otvarala jednom svoju firmu da ce mi rado dati savet kako sta gde, ako bude ziv. hahah. matori. ima cudnu pricu, zaradjuje svoju prvu veliku lovu na faksu, tako sto njegov drug dobija pravo da uveze prve klime iz amerike, dok su se japanci bedno hladili ventiloatorima... i posto se drug usro od velikog posla, dao je sve takahashiju. on je otvorio svoju firmu i uzimao 50% u svoj dzep. a tada su klime kostale ko kola da kupis. srecom imao je bogate prijatelje preko svog tate, pa dok je svakom od njih uvalio po klimu vec je bio pun ko brod. al kaze nije stedeo, pare su da se trose, trosio je na ribe u Ginza kafanama i kurcio se. kaze da mu je toliko dobro islo da je na njegova vrata pokucao Jakuza boss iz jedne poznate jakuza porodice i rekao da li zeli da saradjuju. smesno je sto je u tom trenutku dobio i ponudu u dentsu, pa je birao izmedju pozicije u dentsu i jakuza mafije. ko zna sta bi tad bilo haha. on kaze bio bi sigurno boss, ali mislim da malko sere i voli da se hvali kao i hvaki japanac koji je nesto uspeo u zivotu. u svakom slucaju, super je sto takav lik kaze da imam muda :) hahahaha

ema mi rece da je nesto primetila u mom blogu. uf. uvek se trgnem kad krene neka kritika, osetim se ko dete pred nastavnicom :) kaze da uvek opisem nesto pa kazem ovo nije kao kod nas ili ovo je onako ovako kod nas. kaze: pa sta bre kod nas, ti nisi samo srpkinja ti si i japanka. hehe. ja kad pisem na srpskom ili pricam na srpskom, onda i razmisljam na srpskom, pa sam srpkinja. kad pricam na japanskom, promeni mi se glas, i pocnem da razmisljam kao japanka. cudno je to. a kad pricam engleski, osetim se ponovo kao skoli, ISSH u tokiju. tamo je bas bilo dobro, jedino moje zanimljivo skolovanje. sve ostalo je bilo pakao. osim faksa mozda.

ilustracije u ovom postu su nastale u msn - orgijici sa jordanom i slavisom. to tako jordan zove kad nekog dodam u chat. uuu, trojchica. hahahha. poceo je da redja svoje ostre izraze, a ja sam to bukvalno prevodila ilustracijom. kao kad sam u londonu mrtva pijana pevala glatki operatorrrrrrr kao srpska shade, pa me je igorova devojka hrvatica opominjala sa joj molim te nemoj prevodit! a ja cuveni inadzija, prevela sam sve moguce hitove. obozavam bukvalne prevode, mnogo je smesno. eto raspricah se ja opet.

u sledecem postu bice vise fotki, obecavam.

japanese trend report:

polujapanke su u modi :)

ima raznih, moj favorit je Jessica Michibata, manekenka i voditeljka japanskog MTV

tata je spanac/italijanac mama japanka

lol. mister dzastin timberlejk specijalni gost u mom blogu. :P

kasnim...

kasnim sa postovima, nesto mi se ne kucka...

za prosli vikend sam bila u YOKOHAMI, kod sachiko i njenog muza, to su oni sto imaju 5 chivava umesto dece a toshiyuki njen muz obozava automobile i sakuplja mercedese ... ima jednog kao kombi, jedan cabrio, prodao je jedan klasicni za jaguara koji ni ne vozi nego samo glanca... ja ne kapiram to uopste, umesto da joj je pravio decu, glancao je kola... al dobro.

yokohama je bila prepuna. uvek ima stranaca sad je bilo svega i svacega.. u cuvenom yamashita parku se odrzavao WORLD FOOD FESTIVAL. znaci idealno. kao stvoreno za mene i moj zeludac. mmmmmmmmmmm. kad sam ushetala u park i shvatila o cemu se radi, da tu mogu d aprobam svu hranu iz raznih delova sveta, da je to kao neki PUT OKO SVETA u parkicu... pa ja sam o-dle-pi-la!

odma sam se odvojila od sachiko koja me je jurila na mobilni kasnije jer sam bila svuda po shtandovima :) haha ko dete u candystore... ili ko irena na food festu... vietnamese soup... spring rolls, turski shishkebab, indijski kari sa melvenim mesom, japanske fore za strance, kineske supice, rolnice, jiao zi, americki hamburgeri, nemacke kobaje, pivo, tortilje... ma sve! osim nase hrane naravno haha al dobro, od toa i moram malo da se odmorim.

posle toga sam bila u hramu gde se odrzavalo vencanje, prvi put sam to videla u hramu... ubacila sam novcic u kutiju i pomolila se, a svi su me pgoledali. ups. mozda je trebalo da iskuliram zahvaljivanje budi i ostalima, on je zauzet vencavanjem... sori. kupila sam horoskop-listic, OMIKUDJI za 100 yen i pisalo je:

SRECA...(postoji nesreca, mala sreca, sreca, velika sreca)

ljubav - onako, covek koga cekate - docice ali kasni, posao - odlicno, zdravlje - super...

procitala sam sve i vezala papiric na stub gde svi vezuju da bi im se zelja ostvarila, i zazelela zelju. sachiko i njen muz su vec bili izasli iz hrama i popeli na brdasce sa kojeg se vidi planina FUDJI.. uvek volim kad dodjem kod sachiko, ona je tako puna zivota, iako mozda moze da mi bude keva... slatka je i vesela i voli lepe stvari i njihov stan mi je uvek bio neki ideal... kad god sam gledala mtv cribs setim se njih, to je taj miris opustenog zivota. glupo poredjenje, ali kao kuca jessice simpson, ko je gledao newlyweds makar malo, zna za taj miris. miris stana de svega ima vise nego za jednu nedelju, hrane previse, wc papira za 3 odine, visak peskira, visak svega, a opet se to nista ne vidi, nego je sve tako eto normalno. normalna je muzika instalirana u svaki zid kuce, ostala tehnika, cisti tepisi, podno grejanje... i kad sam bila mala, osecala sam taj miris i zelela da i meni to jednom bude normalno.. i bice, znam :) necu ni primetiti.. heh kako je ovde mirno, a opet se svasta desava, ljudi su navikli da imaju.. znaci tuzan covek ovde ima vise nego u bg, ali je oept tuzan... polako se navikavam valjda.

sutra idem na jezero yamanaka. pise na sajtu jezera da se vidi super planina fudji, i da postoji muzej jukia mishime. ponecu i patike pa cu trcati..

p.s. malisha je priveo neku ribu, protrchala je kao u sobu da je j ne vidim al ja uvek sve vidim sta ne treba hahhaha.. pustili su muziku, LOL. ja slusam parole, parole.. mmmm alen delon i spremam se za sutra....

lost in karaoke

danas sam bila opet u security level high dentsuu, ovoga puta sam se lakse snasla, pocinjem da radim 20. oktobra! jeej. mnogo smaraju sa dokumentima i papirima i potpisivanjem i pravilima, pola nisam slusala.. izabrala sam boju za vizitku, imas oko 300 boja od kojih mozes da biras svoju omiljenu, jer je sa jedne strane bela sa ozbiljnim info, a sa druge PUF boja i samo u sredini belim slovima pise dentsu. ja izabrala neku hibiskus-pink-crveno-ljubicastu boju. kao hibiskus caj.

pitala sam za dress code, kazu samo nemoj da izbacujes sise tj dekolte :) i obuci cistu odecu to je to. super. oko 19 idem ponovo u dentsu, da mi daju sto i da donesem neke stvari ako ocu... jeej. posle dentsu sam otisla do mog omiljenog sushi majstora, Uchishiba-san, vec me je zapamtio chikica, pravi fantasticni balans pirinca i ribe, sece ribu perfektno, najbrzi je od svih ostalih, i sushi je onako ukusniji kad ga on spremi.

posle me zvala malishina mnobrojna ekipa na PURIKURA. smaraju me malo ti gejm-centri, ali smo otisli jer je Uleshkina sestra Susie htela da vidi te tipicne japanske stvari... ovo na slici je purikura, ono kad udjes u box za slikanje kao za dokumenta, samo sto mozes da crtas po fotki i dodajes okvire i zvrljas pa onda ti izadje set nalepnica.. so highschool :) hahaha al dobro.. ja sam igrala igru udaranja bubnjeva koja je bila zanimljivija i pobedila sam malishu :) hahahha
posle, jos jedna tipicna tokio razonoda... KARAOKE. rec je inace nastala od reci KARAPPO (prazno) i OKESTORA (orchestra - orkestar) sto bi znacilo da pevas a nema pravog orkestra tj pratnje. nesto tako :) i uvek mi je cudno kad cujem srpske varijante promene te reci tipa "pevao sam na karaokama" i slicno. al dobro, cudno je valjda samo meni. bili su Uleshka, njen muz Ryo, njena sestra Suzi, Ron reditelj, neka koreanka ne znam joj ime, Renne i njen decko Craig, i neki nemac decko ove koreanke. posto smo jel te stranci, uzeli smo knjigu sa listom stranih pesama, posto nijedan japanski hit ne znam, i dobijes daljinac i 2 mikrofona. u daljinac ukucas sifru pesme i samo redom pevas. bezalkoholna pica su dzabe i sladoled. hahaha. bolelo me grlo koliko sam pevala. pevala sam grandz hit 90s, black hole sun, naravno elvisa, samathu fox touch me, elthona johna i kiki dee, i sve te smesne pesme. mislim valjda je poenta da pevas te glupave pesme, smesno je kad neko krene ozbiljno da peva kao da je u IDOLU. ryo je nestao odjednom i pojavio se u odelu u kojem je delio ranije letke na ulici (vidi sliku), preznojio se ko budala dok je pevao girl from ipanema. cela atmosfera licila je na onaj deo u lost in translation. stranci u tokiju. u SHIBUYI. prepuno ljudi, protrcao je i neki pacov, neki masni pijani tipovi privode neke lake ribe, sumnjivi massage centri, ljubavni hoteli prepuni studentkinja u suknjicama sa matorcima, lokalne sponzice, bolje reci kurvice. ne volim mnogo shibuyu. inace ovaj karaoke bar na slici iz filma, je bio pored naseg, al nije bilo mesta...

danas pada kisa, nisam izlazila iz kuce jer je ladno i bas sam uzivala u kuvanju... supa od pecuraka, piletina na KFC nacin, pirinac, salata.. mnogo se zdravije hranim od kad sam dosla ovde pa sam i smrsala :) bas se radujem.

sutra cu ici kod frizera. cao

FOTO ALBUM

za one koji se bune da samo serem i ne stavljam fotke :P

s leva - michael, web dizajner u IMG SRC kompaniji, shejn, south africa, neki tech minimal kako vec DJ,

craig/engleska decko od renne na slici desno - japan/austrija

good food, microbrewed beer, interesting people quite often, avantgarde womens toilet

ulaz u SUPERDELUXE klub za savremene umetnike, gornja slika je iz sobice odavde

ryo i uleshka / gonpachi restoran, onaj sto lici na killbill scenu poslednju

uleshka, michael i malisha

nemastam novu lampu

za kraj, pozdrav od babe :P

promena mesta. again

preselila sam se ko malishe, tu je i neki njegov drug sa novog zelanda, azijata ali zna samo engleski.. kako mi je to cudno uvek bilo. ne svidja mi se nesto preterano, pa me smara da silazim dole da pricam. mozda sam kreten al trenutno ne mogu taj prazan blabla govor...

jutros (u 9 mamu im jebem sto su tacni) je stigao ikea beli sto i stolica. stigle su dve tanke tanke kutije sa dva uputstva ... delovalo je kao lego zadatak ali je sve vece pa mi je trebalo 2 sata kuckanja i vrtenja shrafova da ih sklopim :) haha mislila sam da idem na trcanje ali ovo je bilo dosta zahvtevno, valjda. sto je skroz beo, volim kad je sto beo, jer onda svaka stinica na njemu izgleda kao nesto mnogo lepse. ako nesto mrzim mrzim svetlo drvo, ili belo ili ono skroz tamna cokolada drvo... odmah sam stavila laptop na sto i malu kockastu lampu i vec sam se bolje osecala. wireless sad kradem zvanicno od malishe, i super je konekcija, svih 5 linija su tu ;) sad cu moci da skidam i filmove.. hehe

posle sklapanja me toliko bolela glava da sam odlucila da odlozim sushi. cak nisam ni bila gladna iako nista nisam jela osim jedne minijaturne rol virsle. rol virsla u slatkastoj vekni sa kechap dekoracijom, cudno ali onako bas japanski, i simpaticno. i neki beauty jogurt sa KOLAGENOM. sad je sve sa kolagenom! sve za lepotu. i zvake sa kolagenom, i krema naravno, i mleko, i cokolada. kolagen pa kolagen. i cuveni Q10 za mlados'.... frikovi! malo mi je bilo dosadno sto nisam nigde otisla ali i pada kisha pa je ok.

ovde je skroz drugacija atmosfera nego kod mame i babe u stanu. kuca je stara i cudna, kao da je cela od papira i cackalica. cuju se neki cvrchci i neko lisce, vetar. sve se cuje nekako ali ne cujem ljude. al oni valjda cute i slusaju mene :) a kraj je strava, odmah pored Tamagawa reke, tu cu trcati vc sutra mozda... okolo su fensi kuce jer je ovo fin kraj ;) haha samo mi nismo fini :P

sutra treba da me zove miss OKA. da li cu morati odma da jurim tamo da sredim papire? ili sutra? kad pocinjem da radim... ne znam jos nista. to mrzim jer ionako lose planiram a tek ovako kad nesto cekam... moram se bolje organizovati, i setkati se malo sama... mozda pozovem maju, pre nego sto zapali na bali.

odoh da radim jogu, tako sam se nesto istripovala. prija mi.

do sutra. sayonara.

ne verujem

mislim jos uvek ne verujem ali sam dobila posao. Dentsu.

u ponedeljak miss Oka ce da mi sredi papire i uskoro krecem da radim.

nisam jos svesna sta se desilo, pisacu kasnije sta je bilo i kako...

preselila sam se kod malishe, sklopila ikea lampe, a jutros su doneli sto i stolicu... i zvono me probudilo, samo sto nisam pala niz stepenice... sad cu da sklapam sto i sredjujem stvari.

spava mi se.

apciha! / hakushon!

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!


prehladila sam se, budala. sad se kljukam hemijom, djumbirom, limunom, cajevima, bombonama za grlo.

dosadno je. sutra se selim kod malishe, vec je proslo skoro 2 nedelje, mama se navikava na mene, a samim tim i zeli opet da mi rezira zivot... iskusno cu pobeci pre nego sto postane ozbiljno! tako cemo ostati u dobrim odnosima.

sad je 17h, cuje se ona cuvena melodija... ovde je pravilo da mala deca idu kuci na veceru u 5 popodne i pustaju na nekom zvucniku pesmu "ajde vec je sati, i vrane i macke su otisle kuci kod mame, ajde mama te ceka na veceri, vrati se pre nego sto te pojede mrak"

haha jezivo je malo. svi trce kuci u ovo vreme. mislim klinci.
juce smo bili u IKEA malisha i ja, kupila sam posteljinu, sarenu onako crvenkasto bordo narandzstu, i neku kockastu lampu...

ogromna je ikea i bas je jeftina, na spratova gomiletina stvari koje ti i ne trebaju ali posto svega ima na svakom cosku, kupis i ono sto ti ne treba ;) ko u merkatoru kad tako kupim sarenu ambalazu samo zato sto mi je zanimljiva... ali nisam se dala, iskusno sam kupila sam potrebne stvari... jeli smo cak i swedish meatballs u nekom smesnom sosu, dobila sam i svedsku zastavu zabodenu u jednu lopticu. hahahha. hrana je tako, bez ukusa bila, kao i njihov namestaj.. tako, jednostavan. ali blizu je malishine kuce de se selim pa cu moci da idem kad god mi treba neka sitnica posto tamo stvarno ima od igle do lokomotive. zanimljivo je sto su sve napravili 80% velicine - jer su mali i skraceni pa su im kreveti preveliki... ali se i dalje zale da je sve veliko.

pada kisa... ne ide mi nigde dok ne ozdravim, sutra minja, sanjina sestra ide nazad u beograd pa cemo ici kod maje na pice u njen BAR gde je mandzer. sanja uci japanski i radi ovde ali je vata homesickness, a minja je dosla na kratko da je vidi, pokupovala je juce gomilu tipicnih japanskih suvenira za strance (majice sa sumo rvacima, kokeshi lutke od drveta, privesci, kompleti za caj, blabla) i sve vreme je zevala jer se nije uopste navikla na vreme... sutra znaci selidba kad se malisha vrati sa posla, pa posle na pice sa serbian chicks"

mama sve vreme prica telefonom, preko interneta gleda berzu, bas prica drugarici kako nije nasla bogatog muza pa sad mora da ovako zaradjuje. hahah. izgleda da su joj drugarice sve sponzoruse... stalno je nesto kritikuju jer su fensi a meni uvek dodje da ih napusim jer samo sede kuci, gledaju TV cak ni ne kuvaju i samo trose muzevljeve pare na botoxe i odecu iako im se po vratu vidi da su matorke i to prazne jer samo trose vreme na kafama i ruckovima sa ostalim fensi drugaricama. zato i mama oce da ja nadjem nekog sa jahtom, da bi mogla sve 4 uvis i da blejim... al ja to necu. mozda je glupo ali necu. ali ovde je izgleda normalno i dalje da zena ne radi, da se slihta muzu i zali drugaricama kako je smara sex i kako je on napaljena zivotinja, ali mora da trpi jer je to njen muz koji joj je dao karticu. boze. ko kurve neke. ali neeee one su fine gospodze..... cudno je ovo njihovo shvatanje seksa, zene kao da ne uzivaju, vec trpe napaljenost muskaraca koja je normalna... a one se samo prave napaljene da bi njima ugodile.. kako li se to desilo.. zato u pornicima onako deluju kao da ih neko muci govnjivom motkom. ili mozda moraju da glume da osecaju nesto iako muskarci imaju minijaturni.........

mrmfff drma me temperatura, odo jos malo da odmorim dok jos nesto glupo nisam napisala!

cao.

za kraj... swedish meatballs :P