Thursday, October 26, 2006

nedelja prva

navikavam se, ali ne stizem da pisem...
sve me nesto mrzi ;)

vidim povecao se odjednom broj ljudi koji ovo cita sad me blam da pisem jebote

sve je pocelo tako sto me mrzelo da pisem svima iste mejlove, i da na MSN pricam svima isto, pa sam pocela blog da skratim pricu, al sad ispade mnogi me citaju a nisam ni to znala, hah.


naucila sam sve sitnice, sva njihova mala pravila... bila sam i na prvom sastanku sa klijentom, treba da radim neku maskotu za tv stanicu... imamo gomilu sala za sastanke, koje rezervises preko neta, imas aplikaciju de ukucas broj sale, ime, i kakav je sastanak, pa vidis na svakom kompu sta je kad zauzeto.. ludillo. prvo znaci udjes, vadis svoju kutijicu sa vizitkama, i krenes od jednog do drugog... pravilo je da stanes ispred njega, drzis vizitku okrenutu ka njemu sa obe ruke, poklonis se i kazes drago mi je ja sam taj i taj, i onda dok jednom rukom drzis svoju, drugom uzimas vizitku tog drugog, u isto vreme... hahaha mnogo smesno ali sad sam se izvezbala :)

najsmesnije je na sastancima sto su svi toliko nesigurni i stidljivi da prvo sede i cute, i samo gledaju dole. poneko kaze HM ili kaslje... onda kad jedan pocne neku pricu, onda se kao raspricaju..
bila ja pre neki dan na sastanku, radili neki poster za neku sminku, i sad kao produkcija (u prevodu - mali dizajneri koji odradjuju ono sto mi art direktori smislimo) izlozi postere koje su radili... i svi cute. i gledaju u postere. niko da kaze ni rec. ni dizajneri, ni kreativni direktor, ni art direktori. i ja cutim. kao gledam sta ce se desiti. i dalje svi cute. ja vec pocinjem da se znojim, jer je kao ona tisina u liftu. gledam u postere, ima 5 predloga. svidja mi se naravno moja ideja. haha. i kazem meni je ovaj dobar. svi dignu glave i kazu e jeste. i krenu da pricaju. raspricale se i dizajnerke. i kopirajteri. kopirajterka vadi svoje COPY-je iz fascikle i redja ih pored plakata. mnogo je smesno. sve odjednom krece. razmisljam posle toga, jebote, da ja nisam rekla nesto, koliko li bi trajala ova lift-tisina. verovatno bi neko nesto morao da kaze. ovo je ono o cemu mi je Malisha pricao: da japanci umeju da imaju sastanke od po 3-4 sata na kojima se nista ne odluci. jos uvek mi nije jasno kako uspeju da naprave super projekte na taj nacin... valjda cu vremenom shvatiti kako tacno funkcionisu. za sad mi dobro ide da ih pokrenem :)


ove slike koje sam okacila sam slikala sa prozora gde je zona za pusace. ko nasa terasa u firmi u bg. na svakom spratu ima po dve na istocnoj i zapadnoj strani. pepeljare, biljke, stolichice, a iza je automat sa kafom, gaziranim picem, vodom, energetskim picima... pogled su zgrade, zgrade, zgrade, neki isti prozori, dole mrvi od ljudi koji trce stalno negde, neko zelenilo, oblaci... nisam navikla uopste :) nema vise marakane prekoputa i male dece koji vec imaju one crne trake na glavi ko pravi fudbaleri :P i sto kaze kolega Dejo, vec hodaju sporo preko terena, kurce se ko pravi iako su mali.

sprijateljila sam se jednom sekretaricom, cudno je mnogo kad odes na drugi kraj sveta i vidjas slicne tipove ljudi. ova je bre ista emilija :) hahah. s svima je super, slicno i hodaju, mada je ravna ko daska... i isto prica. i kikoce se. ima i neki isti bojan. mada je nizi. kao da srecem japanske verzije nekih srba. dodje mi da ih upoznam :D sekretarica se zove Masami, vodila me danas na rucak, a sprijateljile smo se na picu pre neko vece, zvali me kreativni direktori i dve sekretarice, pa su se napili i raspricali pa sam ukratko shvatila neke fore i pravila, samo sam ih pitala, a oni se raspricali :) vec su mi smislili nadimak, Fudjiko, to je neki lik iz crtanog filma, Lupin the 3rd, moj omiljeni. ne znam zasto im licim na nju, al kao ona je neka zavodnica - svidja mi se to :) hahahha ostali su dodavali cuveno -IC na svoje japansko prezime, jer im je vecita misterija sto se svi u srbiji prezivaju na IC. stojkovic. milenkovic. tako je kolega Iwagami sebe prozvao Iwagamivic. zabavni su kad se napiju, a lako se napiju. al onda ih sledeci dan bude blam sto su se raspricali pa su kao kul, i svi se uctivo javljaju kao prave se ludi. a kad im pomenem neku foru od juce, onda se stidljivo kikocu i gledaju me u fazonu pst bre smesno je al nemoj pred svima....

sutra idem u kanebo. to ti dodje ko shiseido, samo rival. kanebo je trebalo da dodje u srbiju jos ranije, secam se jos... kad sam prevodila, bilo je to pre par godina.. neki uvoz-izvoz ljudi iz srbije su zvali kanebo koji je dosao sa ponudom nekih senki za oci, karmina blabla... naravno u zamenu za novac. ali nasi to nisu hteli ni da cuju. doneli su tursiju na sto i rekli slusajte, nasa tursija je najbolja. japanac me pita ej bre jel si im prevela lepo. ja kazem jesam bre, al oce da vam uvale tursiju. i nista od kaneboa. haha. anivej, radimo taj plakat za kanebo, prihvatili su dve moje ideje, neko ludilo za plakate, kad bude realizovano slikacu i okacicu... jelte, moram da cuvam poslvne tajne.... to sam potpisala na pocetku :) imaju super sminku, nadam se da cemo dobiti neke sample-ove da se mazem ovih dana...

hranim se uglavnom zdravo.. ali ponekad zgresim. privlaci me KFC vec danima, to je bila moja omiljena hrana kad sam bila mala. Kentucky Fried Chicken, ozloglaseni, prica se da gaje pilice sa 6 bataka bez glave... jezivo :) ali taj ukus me i dalje privlaci. pred odlazak u japan videla sam u novinama konkurs za radnike u kfc... valjda ce uskoro biti i u bg... uvek me privlacilo sto je pisalo da ima 11 zacina, hot wings su vrh.. evo i slicice.. mmmmmmm

odoh sad, price sa posla bice jos uskoro, idem polako na spavanje, sutra idem rano na sastanak...

za sam kraj, svetleca retro reklama u robnoj kuci za foto-studio. totalno LOL.




p.s.


useful japanese:

MUKATSUKU - joj sto sam se iznerviralaaaa - koristiti kad vas neko mnogo nervira. kad kaze nesto mnogo glupo, reci glasno MKACKKKK *gutaju se samoglasnici

kad vas neko mnogo nervira staviti rec CHO (ćo) na pocetak.

CHO MUKATSUKU - izgovoriti: ćo mkackkkk

rec ćo se moze staviti na sve - jer je to trendi superlativ.

CHO-OISHII - mnogo je ukusno

CHO-genki - mnogo sam dobro

CHO-BAKA - mnogo glup

6 comments:

Anonymous said...

pa ti ces postati poznata spisateljica :)))

'ajd nadji jednog mene tamo haha

Anonymous said...

Kentucky Fried Chicken, ozloglaseni, prica se da gaje pilice sa 6 bataka bez glave... jezivo :) ali taj ukus me i dalje privlaci.

xaxaxa pala sam sa stolice koliko je smesan komentar,tako si ih lepo opisala da sam se is3povala da su irl. ;]

kiss ham ;]

Anonymous said...

O-hayo gozaimasu .. ;]

samo nastavi .. sa lekcijama iz jezika ;]

xaxxa
Itte irasshai! ;]

Anonymous said...

Haha sad sam vec potpuno sigurna da ces jednog dana objaviti svoju biografiju:) Opaka spisateljica :P
A sviDZa mi se ovaj japanski bez muke:)espešli ovo CHO:)

Anonymous said...

cao mala..
skroz su ti lude ove slike..malo izgleda hladno...terasa stvrano lici, ali nema onih roze gomilica u coskovima, secas se...jel nosis jagodice na posao?

Ljubim te

Anonymous said...

draga m. nosim jagodice na posao, dresscode-a nema, fala bogu... hladno jeste mozda ali je nekako cisto i opusta kad je tako uredno. al je nekako opet fensi pa je cudno. svi u odelima, a mi kreativci u farmerkama sa jagodama oko ruke :) ljub! ;*

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...