snezni tokio i nemacka.

jeeeeeeee! ja se probudila juce, nesto mi mnogo svetlo, kad ono sneg! jbt, izgleda da lose vreme ide gde i ja, cudno... mnogo je bre hladno, cim sam izasla iz kuce sam se okliznula i pala na dupe, srecom imam dobre air-bags pa nije bilo strasno.. :P

imam novi omiljeni blog. mnogo je dobar. uzivam gledajuci svaku stranu. kad me bas zanima, prevodim strane na babelfish sajtu da razumem taj francuski koji sam oduvek zelela da razumem. mislim uzivo kad ga cujem posle nekog vremena razumem.. ko sto sam razumela Saru, malisinu bivsu devojku. ali ovo citanje mi ne ide nikako.

na jednoj od strana (inace pregledala sam svih 50-ak) videla sam da devojka ima istu maramu ko ja. rusku. ja imam ovu crnu. i odlucila sam da se obucem retro. kao mama nekad. i marama je mamina. farmerke su moje, uniqlo, ali su retro. u beogradu su mi rekli da sam hipik kad sam ih obukla. pih.　rolka na pruge, crna ogrlica i ruska marama. i moje najomiljenije colehaan cizme koja sam kupila posle toliko sanjarenja o njima jos u NYC.
ne vidi se dobro, ali pada sneg. ovo je ginza. peta avenija tokija. autobus dole je za kineze koji dolaze u ogromnim kolicinama. i kupuju i kupuju, ne znam sta vise kupuju. ali su pomalo svinje.. mama je u burberry-ju, a sin i tata sede ispred i jedu neki junkfood i dovikuju mami sta da kupi.
e ja sam usla u nemacki restoran pored tog istog burberry-ja. jelo mi se eto nesto evropski.
neke zene su pored mene ogovarale poznate licnosti.
e, si videla kako se ona ugojila. e a faca joj se unistila. jeee ko ste vi da tako pricate. al ajde. valjda su frust. ceo dan peru ciste. sad su izasle malo na rucak.
neko meso i povrce i hleb i senf. taman ovako nesto mi je trebalo. od kad sam se ofarbala, svi me jos cudnije gledaju. stranac sam jos vise. izgovaraju sve jasnije kad ih nesto pitam. i hvale moj japanski. mnogo je smesno.

pojela sam. logo restorana. krcko orascic. i moja ruska marama, sa ruzama.



posle toga, ceo dan sam pakovala stvari. selim se. u okviru firme. svakih 6 meseci se selimo, ne znam tacno zasto, ali neko pametan je to smislio. pakujem kutije i lepim nalepnice sa imenom i prezimenom. kako cudno izgleda moje ime na japanskom. kao da nisam ja.
犬丸いれな
kao da je neka moja uloga.
u koju uletim cim udjem u firmu.
a na povratku kuci postanem opet Irena.


inace, proslo je godinu dana od mog poslednjeg ugovora.
ulazim u drugu godinu. moj omiljeni shef koji isto obozava sve sto je ukusno, i ceni sto sam dosadna kad je hrana u pitanju i mnooog o izbirljiva, vodio me je na moje najomiljenije konjsko meso. restoran se nalazi u naselju Morishita, i postoji odavno. blizu se nalazi sumo arena, pa cesto chiche dolaze posle sumo takmicenja da komentarisu kako je bilo.
tako je bilo i veceras.

s leva: sashimi (raw) od mesa ispod grive (tj. mast), u sredini sashimi od obicnog konjskog mesa, i desno lonac sa mesom i miso-om. to se umace u zivo jaje, kao sukiyaki.
mr. shimada, moj shef. stalno se mrsti, ali ga sam mu zabavna. brine o meni ko tata.naravno. pojela sam sve za sat vremena. cak smo i narucili jos mesa za lonac. stvarno sam svinja. uf. ali bilo je bas lepo. bio je pun mesec, malo su mi misli skretale tamo vamo, brinula sam o svemu sto treba i ne treba.. ali pricala sam dosta sa shefom, tj mojim tatom u firmi :) pricao je o ericu claptonu, pokazao mi je neke sveske koje je pravio od isecaka o claptonu, pokazao mi svoju iPod listu. sve je bio jazz blues i stare stvari. naterace sina da mi nareze sve to. hit.

dosla sam kuci, napunila kadu do vrha, sipala kupku sa mirisom mleka, da budem ko kleopatra :) i zaspala bolje nego ikad.

:*

pesma na koju me shef podsetio: (jedna od najomiljenijih)
sa albuma 461 Ocean Boulevard
LET IT GROW
(1974)

kupila sam taj disk u beogradu, davno jos... preporuka aninog tate.

odmor, napokon!

jeeeee kakva je bila frka.. danas, utorak, 17h je bio poslednji rok za 3 dizajn konkursa. znaci svi su odlucili da nas rastrce sa radovima odstampanim bas danas. vikend prosli nisam imala. fotografisala sam u subotu, radila u nedelju.. a u nedelju, sam bila toliko umorna.. znas ono kad si toliko umoran da ne mozes SEBI da verujes. ono uvek nekako sebi verujes i svojim culima ali kad si toliko umoran... i gledas u dimenzije koje treba da napravis. znaci npr 370 x 520mm. a ja napisem 278 x 540. ne znam odakle mi ali eto umor. i ubedjen si da si lepo prepisao. prepisivanje - kao jedan od najlaksih radnji za mozak.. a ja ni to nisam mogla. ostavila sam veci deo za ponedeljak i krenula kuci. u nedelju oko 22h.

i zaboravim ID karticu sa kojom izlazim iz zgrade. znaci ima skener koji moras da predjes da bi ti otvorio gejt. a ja izasla iz office-a i postala zatvorenik u hodnicima. gde nema ni wc. samo mogu do sutra da se vozikam liftom. aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. pakao!
sidjem za svaki slucaj da vidim dal su tu cuvari.
nema ih.
jeeeeeeeeeee. pokusavam da preskocim vrata ali nekako imam utisak da ce me uhapsiti. eh. bas japansko od mene. srecom naidje neki lik. neki sto radi mrezu valjda. i otovrio mi svojom karticom ulaz u office da uzmem karticu! spas!

i danas sam napokon predala sve radove za newspaper adverts. cak je snimala i kamera, mozda sam bila u vecernjim vestima, kao kreativci iz naselja shiodome, predaju poslednje radove...


phew. gotovo.


otisla sam do roppongija i nasla se sa malisom. zivimo zajedno a nisam ga videla 3 dana.
vodio me u nase omiljeno mesto.

YAKITORI kafana "dakichi"

chicha sa desne strane peche svo meso i povrce koje narucis na rostilju, a sinovi samo odnose hranu i sipaju pivo.
ja sam pila malo pivo a malisa sok.
"tsukune" - mlevena piletina u sosu. mm.
batachichi obavijeni "shiso" listom sa sosom od umeboshija. ovo smo dva puta narucili
plain bataci sa ljutim.

pored toga smo narucili rice ball koji se brchka u supi, salatu, i neke organe :) obozavam organe. grozno mozda mnogima, ali omiljeno meso mi je "sunagimo". ne znam eto ni koji je deo tela. evo sad cu da googlujem.

...

cuvena wikipedia (jebote manijak sam za google, sve moram da istrazim. oduvek sam takva. secam se kako sam u skoli sve morala da pitam. nije me zanimalo ono glavno, nego eto, pitala sam lika koji je imao dvadesetak godina. istraumiran. mladi ucitelj istorije. "ucitelju, a kako su se zene snalazile tokom menstruacije kad tad nije bilo ulozaka?" uzas.

anyway. GIZZARD. neki kao zeludac kod ptica. mmmm.
pre nego sto smo krenuli primetila sam male uramljene slichice ilustracije. neka deca su crtala chichu koji rostilja. mice.

our favourite yakitori place. kod zvezdice na slici. crveni lampioni.
roksen.



pesma za kraj. volim ovu pesmu.
YAMAGUCHI MOMOE. "ii hi tabidachi" (a good day to leave)
pesma koju je pustio chicha u kafani. narodnjak kao japanski.
ona je bila hit u japanu. japanska ceca :) ovo je njen poslednji koncert. udala se i prestala da peva.

lyrics:
Faraway island waves
Rust-colored ocean calm
Sepia clouds flow past – where could they be going?
I chased after a shadow-picture fox; my dreams from those days
inside my breast even now – going to the west

Oh, where in Japan
is the person waiting for me?
Departure on a fine day, inside the wind once more
I can hear them even now, the songs of those days traveling beside me

Is the fireflies’ light the bonfire from those faraway days?
And the scenery faintly seen a heat haze shimmering?
When I give up both meetings and partings to the twilight
I’ll go search for my own shadow – going to the west

Oh, where in Japan
is the person waiting for me?
Departure on a fine day, inside the wind’s morning colors
I can hear them even now, the songs of those days traveling beside me

Oh, where in Japan
is the person waiting for me?
Departure on a fine day
My yearning is inside the wind
I can hear them even now, the songs of those days traveling beside me

agenda i MIFFY

kupila sam novi schedule book. dobili smo neki ruzni na poslu sa sve logom firme. neka ona plava, ko uniforme one sto su se nosile za vreme tita u skoli. uzas. kupila sam bright orange sa zeleniom lastisom. nekako mi je legla u ruku cim sam je uzela, i unutra nije bilo preozbiljno ono da ti bude muka od svega. dok sam u tokyu hands-u trazila "THE ONE" neki par je prolazio pored mene (obozavam da prisluskujem!) . Ona je rekla "...ja bi neku roze svesku... a sta, tebi kao ne treba agenda?!" a On "ne duso, ja sam previse zauzet da bih imao vremena da upisujem sta cu raditi u agendu!" HIT. kakav debil. previse je zauzet. da, da. lazi nekog drugog.
usput sam uzela malu MIFFY mulipraktik olovku. patent olovka plus pink, crvena, plava, zelena i crna hemijska. i mali miffy na vrhu. miffy-ja obozavam, te knjizice su me cinile tako srecnom kad sam bila mala. sedim na noshi i oko mene gomila knjiga. uvek sam volela brzo da citam. data junkie. information junkie. open in new window.
pored kase se za 80 jena (40 dinara?) prodavala mali crveni bedz sa srcem. odma sam je uzela. ne znam ni sta ce mi ali nisam odolela.
nakon toga, posao. danas je neradni dan, ali sam morala da radim za neki konkurs. young lotus. preliminary za azijski ad-fest. ako pobedim idem na tajland. mmm tajland. tema je beijing 2008. trebale su mi neke fotke kineske hrane pa rekoh sto ne bi ja to narucila :) tako da smo moj kolega kopirajter (koji vec zna koliki sam kapacitet pa nije brinuo sto smo narucili za petoro) i ja pojeli svih 5 tanjira klope. u mom omiljenom jumbo-jiozi restoranu. viidiiiii koliko su jumbo. oko 14cm ima svaka.
rakovi u chili sosu. mmm.


nesto zeleno...
pirinac. a meso nisam prebacila na blog. al bilo je super. sa sve baby cornom :)

odradih ja taj plakat i vratim se brzo kuci. dosao je malisa koji je bio skoro mesec dana u brazilu i londonu. kaze smor :) haha. sve silikoni i lazne lepotice. london mu bio zanimljiviji.
napravila sam pastu laganu sa tikvicama patlidzanom cheery paradajzom cisto da pojede nesto sto nije avionska hrana, popili smo apropo caj koji mi je dala janchi... cela soba mirisala je na caj. divan je.

kasnije sam popila casu nekog amino napitka i otisla na trcanje. napolju je mnogo hladno nesto. zar je zima bila ovako duga?

za kraj. dve sirene sto mi cuvaju telefon.a od sutra. opet posao. al bice okej, sutra u 19h idem u neki restoran sa koreanskim rostiljem. hit. ne smem nista da jedem ceo dan. postacu svinja. ono nenormalno prezderavanje u beogradu me je umorilo. odvikla sam se. mislim i dalje mogu da pojedem nego bilo koje zensko... ali ipak. duff punjena 400g je moja proslost. hahhaha

MOVIE: "Juno". mislila sam da je smor, ali me je nekako zabavio. mala od 16 godina trudna.

SONG: (iz filma) "I'm sticking with you" (velvet underground) HIT :)

aaaajm stiking vid juuu :D

LINK: mala kineskinja. what i wore today.

laku noc :*

NOVA GODINA > > >

srecna nova godina svima sto checkiraju ovu stranu. eto, kao ajde da pocenem opet.
bila sam u beogradu, smrzla se. proslavila novu godinu. videla se sa svima (skoro) sa kojima sam htela, i sve vreme sam jedva cekala da se vratim.
ko bi reko da sam se tolliko navikla na tokio. odnosno navikla sam se na normalan zivot. na to da ti niko ne govori sta da obuces. kako ti frizura nije in. da mi se ne izivljavaju neki istraumirani ljudi. navikla sam da nema ljudi koji te napadaju jer eto bolje oni da te napadnu nego ti njih. a svaki slucaj. navikla sam da imam platu s kojom mogu da kupim sve sto zelim. setila sam se vremena kad sam radila za malu platu i od kuce radila neke tezge samo da bih prezivela. i jos uz to svi koji su me pritiskali psihicki, i nisu imali razumevanja da mi je bilo tesko. nego eto, njima je tesko, pa ajde eto irene.
da, od kad sam otisla u NY, postala sam njujorchanka :P imam svog shrinka, daniel-a seymour-a. polujapanac, pa mogu da mu kukam sta mi smeta ovde. ali od kad sam bila u beogradu, setila sam se svega sto mi je smetalo. svih razloga sto sam godinama zelela da odem NEGDE, samo da pobegnem jer sam se osecala kao stranac. kao rascvetani kraj kose koji stalno strchi. uvek sam mislila da sa mnom nije nesto u redu. ovde sam nekako imala vremena da budem sama sa sobom. i to mi je pomoglo da ojacam. i da se druzim sa sobom malo. da saznam ko je irena stvarno. i eto, zavolela sam se. sad cu lepo da kazem danielu kako sam bila u begradu samo da se setim zasto sam u stvari srecna i zasto je dobro sto sam u tokiju.
danas sam se napokon naspavala. spavala sam do 12 i 20. to je retkost za mene, oni koji me znaju, znaju da ustajem ko vampir i subotom i nedeljom, od GLADI :) eto nekako cak i kad sam mnogo umorna nikad nisam mogla da spavam bas bas dugo. ali ovoga puta sam bila zaista premorena, vratila sam se u tokio u ponedeljak, 7. i kad sam stigla na narita airport, poslala sam veliki kofer postom da mi stigne kuci sutra ujutru (vrlo korisno) i sa malim koferom koji vucaram kao stjuardesa sa se uputila pravo na poso! jeeee. irena, prava si japanka postala, reko bi neko :) ali morala sam. i tako cele nedelje. ne mogu da spavam od jet-lag-a i blejim do 3 ujtru a ustanem oko 7-8.
zato sam ustala danas u podne, spremila sebi rucak (fried rice sa mlevenom piletinom, zeleni deo repe, celer, shiitake pecurke i soja sos... salata - repa, krastavac, boranija, celer). bas mi se jelo nesto zeleno. DETOX. DETOX. pa mislim, poslednja klopa koju sam jela je u restoranu "malo korzo" hahahhaha uzas.
vidi, mamina braon retro haljina. ukrala sam joj kad sam bila sad u bg. bas mi se nose haljine. cujem da je otoplilo u bg, sad je isto ko ovde. ali danas je padala kisa. nadam se da nece sutra. posto idem u jiyugaoka da kupim agendu za ovu godinu. nisam jos.

:*

Vitamin C song of can

to be continued.........

cudno je sve ovo, mislis da te niko ne cita i pisu ti ljudi na mejl. akcija. reakcija. cudo...

sta sam 'tela...?

e da

hamlita blog se nastavlja. pod drugim imenom. na drugom mestu.

.

.

.

.

koga zanima nastavak, slobodno nek napise mejl na hamlita@gmail.com

kao reply - saljem novu lokaciju bloga ;)

ljub.

hamlita

odmor :)

od kad se zavrsio ad-fest i advertajzing konkurs asahi novina - sve je lakse.. frka je prosla. a kad frka prodje a mozak ti radi i dalje po starom to ne moze da bude odmor.. tako da sam odlucila da sto bolje izbegnem stres i da se radujem kao dete.. zato sam otisla u petak odma posle posla u Diznilend! - ono, cim je kazaljka stala na 17:30, ja sam vec bila doshminkana, namirisana, i u crnom kaputicu i cizmama i jurila ka liftu i pritiskala dugme [><] za brzo zatvaranje vrata...

posto ne mogu da nadjem kabl za prebacivanje fotki - detaljnije o tome sutra..

mozak mi je na odmoru, dosla je mama iz beograda na jos 3 meseca da vidi babu .... a i mene i moju haoticnu sobu. kad smo kod haosa, ja izgleda funkcionisem u haosu. to mi je reko i tihi kolega Sato koji sedi sto pored mene. cim sam dosla u dentsu, primetila sam preterano uredan sto sa nekim bas izabranim sitnicama pored monitora, onako je delovalo bas zajebano :) kao da taj neko ne kupuje bilo sta vec ima ostro oko koje iz gomile djubreta mozad da pronadje vrhunsku stvar. lik ima ugradjen iPod u ushi i ne komunicira osim kad treba da ispljuje dizajnera koji mu odradjuje ono sto je on art-direktorisao. svaki put kad su me pitali ako sam se navikla i kako se druzim sa svima, uvek sam govorila da su svi super, ali da je ovaj kolega pored cudan jer mu ja kazem dobrojutro, a on nista. smesan je, ima naocare izgleda malo kao ono pile iz crtaca ono pametno sto ima ogromne naocare..

al dobro poceo je da komunicira, cak mi i ime zna, ali iskljucivo prica posle 17:30. ne znam da li mu je to neko pravilo, da radi dok je zvanicno radno vreme i da sme da se opusti tek kad prodje to vreme.. ali poceo je da prica sa ljudima. svi se cude. jednom smo pricali o sredjivanju i urednosti, jer je njemu sto uvek preterano savrseno cist a kod mene je ujutru super al preko dana se pretvara u magacin - pa sam ja rekla da bih morala da naucim da sredjujem stvari DOK radim da se ovo ne bi desilo na kraju dana, feng shui i sva ta sranja.. a on mi je reko da mu deluje da ja tako funkcionisem, da moram da budem u sarenilu. mozda... ne znam.

dobro... da se vratim na mamu. donela mi je lancome tonik onaj plavi, hvala joj, janin poklon (hvala jani za kristalnu zvezdicu :))))) matejinu solju (opet kravica, ne znam zasto ga asociram na kravu LOL ali hvala mu) i neke novine iz BG. jebote kako me nekako sve to vraca na komunis terasu. novine me podsecaju na komunis terasu, djuru koji ne prica do podne i lista blic i nervira se i uvek poslednji saznaje vesti, deju koji rola duvan i smeje mu se. i ovaj kvalitet papira, i boje, font, dizajn, vesti.. sve me je u sekundi podsetilo na beograd koji sam zaboravila. i srbiju. i samo sam zatvorila. boze koliko je mene to gusilo. kazem mene, jer meni nije prijalo tad da budem tu. mozda ce mi prijati, ne znam.. ali do sad mi nesto nije prijalo. kao da nisam znala pravila u toj igri koja se igra. pravila us jednostavna ali ja nisam bila na tom casu i zato ne mogu nista da pratim. sve se desavalo, sve je bilo filmski, jer kod mene ne moze da bude normalno i uvek svuda mogu da uzivam. ali nesto nije bilo kako treba. kao kad parce slagalice udje u poslednju supljinu, ali udje zato sto ga jako gurnes. ali vidi se iz british ervejza (copyright by LEON) da parce ne odgovara rupi. e pa ja sam bila to parce koje je uletelo u gomilu, a pripadalo je drugoj slagalici. mozda mnogo vecoj. mozda zvuci glupo, ali stvarno je tako. mozda ce se srpska slagalica menjati, i mozda ce se naci mesto za mene, ali mozda samo privremeno. a mozda zauvek. mada ne verujem. ovde se osecam kao u moru, a do sad sam se kochila u kadi. toliko je siroko da ne znam sta cu. sanjala sam dugo o ovome, o toliko mogucnosti. i sad puf. ne stizem da razmisljam preterano, jer se svasta desava, ali dobro surfujem valjda, iako sam umela samo u glavi.

ovo sto pisem postaje konfuzno :)

a vec je 3:59am.. i sinoc sam legla oko 4.. moram, sad, stvarno, da.... _ _ _ __ _ ___ ___ __*

snovi se stvarno ostvaruju

pozelis i posaljes gore

i malo kasni, ali ostvaruje se

scarlett.cinderella.....laku noc******

sreca sreca radost

la, la, la, laaaa - - - la, la, la, laaaa - - -

moja stara ilustracija za b92/zivot dok je jos radila tanja....

danas sam potpisala papire neke nove, stalno pisem neke nove dokumente ne ni sama tacno za sta . . . ali u svakom slucaju imacu vecu platu :) jej! i placace mi prevoz. super. posto sam mesecno davala oko 150$ jebote.. phew.

osim tog potpisivanja papira iskreno nije bilo previse posla.. posle sredjivanja papira i otvaranja nekog novog racuna u banci, svratila sam u RAMEN shop de cu bile smao cike, jer je ono krsh mesto :) ali sam tela jednom da odem u takvo mesto i probam to jelo od 150 dinara.. nesto kao Zuta greda, tamo kod maxija na vracaru.. gde jedu taksisti . . .sve je naravno bilo prljavo, restoran je naravno u podzemlju, sve je zalepljeno selotejpom - i okacen je cak i isecak iz casopisa NAJJEFTINIJI RAMEN (ramen je inace moje omiljeno jelo koje ponkead uzasno kriziram - kao i danas) . . narucila sam Lady - set ma sta to znacilo :) valjda kao zene treba to da jedu... - mali ramen, gyoza (kineske raviole - jiaozi kod nas pise obicno), pirinac sa jajima, neka tursija zuta koju nisam bas obozavala LOL

posle smo Asami (ne ona asami - nego druga asami, koja ima 23 godine i genijalan je dizajner i super se slazemo i zajedno zavrsavamo mnogo brzo stvari) i ja spichile dva predloga za novi katalog za neku olovku za obrve sjaj za usne i maskaru... za jesen - zimu, sledecu naravno... i otisle tacno pred kraj radnog vremena (iako smo opet obe kasnile - kao i uvek).

u tokiju je trenutno trendi da se otvaraju sredjeni fensi trzni centri u okviru stanice metroa - znaci nisi izasao iz stanice, jos uvek imas kartu, ali imas ogroman broj radnji koje su sredjene i moderne i atraktivne.. npr echika (glupo ime ali se sastoji od japanske reci EKI 0 stanica i CHIKA - podzemlje - a kopirajteru inace mom kolegi kobayashiju to je zvucalo nekako evropski pa je odlucio da to tako nazove) http://www.tokyometro.jp/echika/whats/

tu je neki francuski fazon... mislim pokusaj :)

a nas dve smo bile u Shinagawi - shinagawa je inace stanica gde je i blizu nasa ambasada.. http://www.sitaara.com/diner/index.html cim smo ugledale tandoori, usle smo. svi kuvari i zaposleni su indusi i to me je nekako uverilo da cu ponovo probati onog dobrog indusa :) plsu pisalo je da je ovo severni fazon, sto i volim, jer juzna indija ima drugaciju hranu, druge zacine i nije mi nista spec.. naravno hrana je bila mnogo dobra, sve sam isprosipala kao svinja, od silnog uzbudjenja :) toliko smo bile gladne da smo grickale semenke iz ukrasne cinije (ko udje na sajt videce da na staklenoj polici stoje posude sa zacinima :) mali indus koji nas je sluzio se smeskao i pravio se da ne vidi sta radimo a dvojica indusa su jeli neki naljuci curry pored nas i znojili se...


kampanje za st valentine's day koji opet ne razumeju kao ni Xmas ali ga slave jer je eto zabavan ... su vec pocele. sve je u srcima i crvenoj i pink boji. pored restorana je bilo drvo sa granam od srca, i pored je stajala polichica sa papirima srcima u raznim bojama i flomasteri u 12 boja i pink i blue trachice sa kojima si kachio to na grane.. pise pored srca - upisite ljubavnu poruku.. ja napisala na srpskom da niko ne razume, i to cirilicom - a asami je prepisala :) krisom samo sto je obrnula cirilicno I i napisala latinicno N :D





ne mogu opet da spavam. ali moram


sutra idem sa malom asami u Disney Sea - novi deo diznilenda koji je sav u vodi... ne znam ne mogu da zamislim, ali valjda ce biti dobro :) idemo na prezentaciju u K. za katalog jesenji i onda pravo na voz :P


odoh

beauty sleep!

Drunk Japanese Salary men singing

ilustracija prethodnog teksta :p

japanci + alkohol

ovih dana sam ostajala bas do kasno, spremali smo prezentaciju za novu reklamu, i cesto se desavalo da idem skoro poslednjim vozom kuci, gde su svi osim mene pijani.. ne znam dal je nekom to poznato, ali vrlo cudan osecaj. kad su svi oko tebe mrtvi pijani, a ti trezan i gledas ih i nije ti jasno na kojoj su frekvenciji.. a kad bar malo popijes nekako ih ni ne primecujes :)

japanci su poznati po tome da su fini, kulturni... i da potisukuju sve sto misle, osecaju... a to sve izlazi na povrsinu kad popiju. a lako se napiju. ono odma se iskrive, pocrvene i brbljaju dok kotrljaju jezicima i jedva slazu recenice i ponavljaju se.. dok ih njihove kolege slusaju i klimaju glavom..

danas sam zavrsila oko 11 i nesto i krenula u el castellano, neki spanski restoran da se nadjem sa malisom, pravili su neku farewell zurku, to je kao prvi spanski restoran u japanu, u prenatrpanoj shibuyi - koju bas i ne volim, ne prija mi toliko ljudi.. i na ginza liniji prepunoj pijanih biznismena, pravila sam se da gledam printove u metrou - i naravno prisluskivala njihove razgovore :)

prvi lik, blizu shinbashi stanice blizu mog posla

oko 55 godina, otac dvoje dece (prica mladjem kolegi koji samo klima glavom - a sve vreme gleducka u mene pa u neki devojku pored mene)

- ej slusaj, ja volim svoju decu znas. ono abs ih volim. znas ona je probusila pupak ali ja sam ipak navikao na to. to su moderna deca. jebiga, naviknes se na sve.. i OPET je dovela nekog idiota. jebote NE PERSIRA MI. ja mu kazem alo mali, nemoj tako, a on umire od smeha.. al nema veze. mladi su, to je valjda normalno. okej... bolje nego da nema nikog. bas volim kad ponekad dodje kuci.. pa ono kao za novu godinu sto je svratila. ne mogu bre da joj zabranim s kim ce da se vidja... a i sin mi je doveo neku idiotkinju.. al nema veze, mladi su. nek imaju ta iskustva. kapiras me? kapiras me!?!?! znam bre da me kapiras...... (i sidje na stanicu i mase kolegi koji NISTA nije slusao)

drugi lik

mladji ruznjikav lik, radi neki smor posao u velikoj firmi - zali se kolegi slicnih godina koji cak ni ne klima glavom vec gleda kroz prozor

- ej ja znam da su mene uvek mrzeli.. i u skoli je bilo tako - ono znas kad osecas da nekom smetas i da te mrze.. ali ja sam tad bio ruzan i glup.. sad bar ono... znas, izgledam bolje.. i ne smrdim, ono trudim se da lepo izgledam.. bar ono maksimalno, kolko ja mogu... i radim bre stvarno radim, vse uradim kako treba.. A OPET IM NESTO SMETA! ja stvarno ne znam, znas obicno osecam kad nekom smetam, ali ja ovog puta ne osecam.. i trudim se, i sve, i onda cujem da im smetam.. stvarno ne znam sta vise da radim... jebote, tuzno je... znas, kapiras, usamljen sam....

i tako..

svi kukaju, ali to se sve zaboravi sutra ujutru - sutra sve po starom, svi svoje probleme drze u sebi, persiraju, klanjaju se.. i onda opet neko predlozi pijanku - i opet se raspadnu.. ali nepisano pravilo je da se sledecg dana to zaboravi :p

ja naravno to ne postujem pa mi se desilo da mi nesto pricaju vece pre, kao zale se

i onda kad im ja to ponovim sutradan.. gledaju okolo da vide dal neko slusa i prave se ludi..

zabavno je da ih tako zajebavam, ali cu ih pustiti na miru, posto ne mogu da ih promenim.

jedino sto me brine je sto nije jos ni februar - a vec ima mnogo ubistava - brat ubio sestru sa kojom je ziveo, odsekao joj sise i kosu, obukao njene gace i otisao kod druga da se hvali - jer ju je mrzeo godinama i ona mu je rekla nesto i on je puko i ubio je.. a drugi poznat slucaj je zena koja je ubila muza flasom, pa ga je iseckala u kadi i zakopala svuda pomalo po tokiju, nosila je glavu u metrou u rancu... znaci uzas.. trpela je godinama to sto ju je tukao - a cutala je jer je bio fensi biznismen i imala je pare... i prsla. znaci budu fini, cute.. i onda te iseckaju na delove :D

jezivo.

znaci zakljucak: svadjajte se, pricajte, da vas neko ne bi iseckao :)

uf vec je kasno, a sutra opet kod nasminkanih teta na prezentaciju :O

ajd

cao

pozerka

napokon se mozak aktivirao, tek nakon uzbudljivog vikenda na poslu... radila sam neki rad za konkurs .. neki ad-fest, dobijes brief u petak i predajes projekat u ponedeljak.. znaci cao vikend.. u subotu sam radila od 14h do ponoci a u nedelju od 11h do 2h ujutru.. jeeee i na kraju je ispalo bolje nego sto sam mislila, ali crkoh.. u ponedeljak me odma cekala prezentacija novih ideja za tv reklamu za onu kozmetiku... predlozili smo 6 primera.. i ne bih da se hvalim :P ali cu to uraditi - finalisti su bili broj 3 i 4, a moj rpedlog je btw broj 4 :))))) jeeeeeeeeeeeeeej pa to bi bila moja prva tv reklama! sutra moram da sredim image-board, na prosli image board su i pali! ha! za nas bozic.. kome sam pricala zna, imala sam TRAINSPOTTING u kuci... uff.. al i to se zavrsilo, navikla sam na takve filmske situacije, uskoro ce mi biti smesno... al dobro :) znaci tagovi bi bili: srbi, pivo, pilule, dileri, wc, kada. ma strasno :) R15. ma vise. a evo mojih pozerskih fotki to vece sto sam se slikala pre nego sto me je Sanja zvala da se nadjemo na Shibuya... kod psa, naravno, kod pusionice na cosku. hahah nisam odavno pisala, ali stvaaaaaaaaarno me mrzi. sad sam malo gledala na netu vesti iz srbije i smorila sam se. mislim da ce proci mnogo vremena dok mi beograd bude falio. ono stvarno. sad mi fale neki ljudi i mesta vezana za te ljude.. ali trenutno se osecam tako ispunjeno, da ne zelim nista da menjam.. ocu samo jos mnogo toga da vidim, osetim, prodjem, naucim, saznam... gladna sam za tim necim novim. predugo sam spavala u beogradu... uvek sam se u tom gradu osecala kao da nista nije moguce.. mozda jednostavno eto tako meni ne odgovara... ko zna.. ko sto mi se sad nosi zlato a pre sam ga mrzela. trazim neke velike hoops zlatne, ali pravo zlato da se castim i da ne budem cheap a i posto sam postala alergicna na te neke metale ostale.. organizam mi postaje fensi! LOL! serem! idem sad da spavam, pocela sam da kijam... u tokiju je hladno.. crni kaput - tirkizne rukavice - pink patike = trenutni hit soja mleko sa ukusom kafe mmmmm vietnamska hrana disney-sea - diznilend ali na vodi... idem sa malom asami sledeceg petka. mala asami sedi prekoputa mene. icice mozda i velika asami :) i jos poneko! izlecemo posle posla u peta i idemo tamo na nocne voznje! poslednji put sam bila u diznilendu pre 10-ak godina, tako da jedva cekam.. ajd! evo izvole slike! znam, pozerka sam! al eto kad mi ej dosadno... volim da se slikam (i gledam) :) opet serem! cao! p.s. ovo na kraju nisam ja... ali... :p





> > > suddenly i see
> > > nouvelle vague - ona pesma

skijanje

bila sam sa malisom na skijanju, jezero Nodjiri, kod Nagano-a, tu je bila neka olimpijada samo ne znam tacno kad...

nastavak teksta uskoro. zev...

za sad slike! :)

ciscenje pred novu godinu

ciscenje stana, odlazak kod lekara, bacanje nepotrebnih stvari, zaboravljanje suvisnih ljudi... a u negde dodje i nova frizura :)

kod lekara sam bila, sve je za sad dobro, stan... sredicemo, samo sto se malisa nesto zaljubio pa ga nema, a mene nema, eto... jer me nema, skitam vise nego ikad, svi misle da sam non stop na msn, ali dok se u srbiji spava ja non sto negde jurcam upijam...

znam da se ponavljam, ali mnogo mi prija ovde.. ima jedan casopis "metropolis", caspois za strance ovde, ima negde i na sajtu ali je sajt bas budjav... prosto ne verujem da neko dozivljava tokio tako.. kao sto neki tu pisu.. a pisu svi stranci, i uvek je prisutan onaj ton - "dooobro, tokio je grozan, tokio je drugaciji, svi su ludi, mi smo navikli na nase australije amerike i engleske, ali eto drzimo se zajedno, pljujmo ih ovde pa ce biti sve ok", mislim dobro, priznajem da preterujem, jeste pricaju oni sta sve ima sta je zabavno, ali oseca se ta neka nezadovoljnost...

ovih dana sam se primila na vijentamsku klopu, jana bi o-dle-pi-la, onako je blaga i ljuta, Pho supa sa piletinom, sa neprzenim prolecnim rolnicama sa rachicima...mmmmm i piletina u lemon grass-u...

evo divnih recepata ..google it..nisam ni ja nasla favorit

moji favoriti su Pho Ga - supa sa piletinom i rezancima, Ga Xao Xa Ot - piletina u lemon grass i chiliju, i spring rolls ali zive... kao upakovana salata.. i gomila gomila korijandera..

ah gladna sam a vec je pola 2... odoh!

sedi jedan

da, znam da nisam pisala, nije da nemam o cemu, nego nekako ne stizem :)

za vikend sam bila sa asami na moru, blizu njene kuce, isle smo njenim golfom po usamljenim jesenjim plazama.. volim more zimi na neki drugi nacin.. videle smo coveka-pandu koji oce da prepesaci ceo japan.. zlatno zutu zmiju... spavale smo jedan dan kod njenih, drugi dan u nekom hotelu u spansko japanskom stilu LOL.

zahladnelo je...

pisacu. za vikend.