lejzi * dejzi

opet sam lenja.

tako me uhvati pa sam lenja. okrecila bih tri stana iako me niko ne pita, samo da ne radim nesto sto moram. sutra je maraton, kad bi mi rekli da ne smem da trcim sigurno bih ga istrcala. budala.

mrzim kad me uhvati takav period, tad nisam ni za ljude.

danas je subota, a bila sam na snimanju. hair&mejkap devojka je bila bas slatka, sa crvenom strumf kapicom, farmerkama na tregere, i ogromnim sisama (tek se porodila bila) koje iskacu iz kardigana na pruge. rekla sam joj da pustam ovaj moj pank pokusaj kose (naravno meni sve odma brzo dosadi) i da ne znam sta da radim u medjuperiodu, kad je najgore, pa mi pokazala par trikova, eheh.

stilista je bio neki matori, u fendi cizmama i jaknici i prada kaisu, sa mohikanom i tetovazom zmaja na glavi i ruci, al u stvari nek dobrica. doveo je i svoje dve gigant pudle na snimanje. crna i bela.

ja ipak vise volim macke. mnogo mi fali macka u zivotu. vise nego neki ljudi.

iako je bila subota, bila sam hepi jer je trajalo do 16h iako je bilo planirano 20h. nije mi se NIGDE islo, mozda zato sto pokusavam sebe da sprecim da bar do plate (sreda!) ne trosim pare na ono sto ne treba, za sta sam profesionalac. ... a mozda zato sto mi se nista ne radi. samo mi se dremalo. valjda je ok da ima takvih perioda. ne samo da kafenisem. u stvari, i kafu sam smanjila na minimum. cak mi je i telo odbija. ujutru nema sanse da je popijem na prazan stomak, cak ne i posle dorucka. tek posle rucka sebi oprostim neku blaaagu verziju kafe (aka starbaks), mada bih ladno mogla i bez toga. od kad sam izbacila kafu i pljuge totalno iz zivota, osecam se tako cistije. cak mi i vise smeta. i ne stoji zenama nekako. i smrdi. i mogu da mazem milion krema i stavim gomilu maski i pakovanja, ne vredi kad sam iznutra pepeljara.

odlucila sam da se bolje organizujem, i vratim u normalu.

i da opet pocnem da citam.

sutra vec imam plan.

e da, danas je neka organizatorka pricala o tome kad su snimali madonu za promovise neke fensi 40-spratne luxury mansions.. licno je pozvala fotografa i rekla mu koje reflektore da koristi. i spustila mu slusalicu, a on nije hteo pre toga da ih koristi jer smatra da su to oni za operaciju. znaci sve bore nestaju. :) hit.

danasnje OTKRICE:

gledala sam "amadeus" director`s cut, i tek sad provalila da glumica koja igra mirandu u sex & the city igra spremacicu koju salijeri salje mocartu da bi ga spijunirao.

hit.

sinoc sam gledala "cashback". film o mladicu koji ume da zaustavi vreme.

opening theme: marija kalas. "casta diva".

slusa mi se opet klasicna muzika.

svira mi se opet klavir.

chopin. mocarta nikad nisam previse volela.

lenja sam, al pise mi se. jer me niko ne tera.

tvrdoglava.

odoh u krevet. :*

the police.

joj vratila sam se sa koncerta :)

police, uzivo.
ispunila mi se jedna veeeelika zelja ;)

skakala sam ko shiparica, sto bi rekla ana k.

dva francuza iza mene su skakala sa pivom u kartonskim casama, i vikali reci pesama sa francuskim naglaskom.

cika koji je odlucio da odsedi ceo koncert je otisao pred kraj. ha.

bila sam previse uzbudjena, da se nisam setila da slikam kako treba.
slikala sam samo dok jos nisu sve postavili, da se vidi koliko sam bila daleko.
kupila sam kartu u poslednjem casu.
joj! idem da probam da spavam.

bed's too big without you. nisu otpevali tu stvar :( al ajde.

★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★★
za kraj,
kako macka izgleda odozdo:

pogledaj samo te shape u puffy krznu :)
mala macka koja misli da je kokoska.

laku noc :*

alcohol.

samo pijem vino ovih dana. i placem. i od srece i og tuge i od besa.
vino izlazi na oci valjda.

bila sam kod sachiko za vikend.
nas dve i 5 chivava na 160 kvadrata.
pijemo vino grickamo sir i masline pa se vozimo tamnozelenim jaguarom.
pa gledamo as good as it gets i umiremo od smeha, zaspimo u trosedu isprepletane i probudi nas mala chivava u 3 ujutru.

pogledamo tv a ono demijan i film 666 na kablovskoj. argh!

sachiko sredjuje stan od kako joj je muz umro, gledale smo prastare slike. irena, 13 godina. uzas. debele obrve. hit.
nasle smo i sve VOGUE i ELLE i marie claire iz 80s i 90s.
supermodels.
prirodna lepota.

dala mi je i dva dzempera.

ja sam joj pravila rucak i dorucak.
dobro mi idu salate ovih dana.

: * : * :

cudna mi je ova 2008. ko da mi je sve jasnije, a onda odjednom mi nista nije jasno.

How to make a Irena

Ingredients: 1 part pride 3 parts humour 5 parts leadership

Method: Blend at a low speed for 30 seconds. Add wisdom to taste! Do not overindulge!

Username:

Personality cocktail
From Go-Quiz.com

feminizam?

juce sam se rasplakala od besa. ja sam ko kalimero. iznerviram se kad je napravda.
u japanu se mnogo obraca paznja na hijararhiju.
svi znaju svoju poziciju. eto ja ne znam. niti sam naucila da moram da znam.
mozda imam i predobro misljenje o sebi, mozda se samo ne bojim nicega ni nikoga.
ne znaci da nikog ne postujem, ali nikog ne postujem automatski.
kako mama kaze, pred tobom da se spusti i bog, ti bi bila isto tako bezobrazna ko sto si prema drugima.

pored te hijerarhije, koja se ne gleda po godinama, nego po godinama provedenim u toj firmi... postoji i velika razlika izmedju zena i muskaraca. japan je do skoro bio mesto gde se vise postuju muskarci. zene nisu radile, smele su samo da budu sekretarice, jer bolje nista nisu umele. kao. obicno nisu ni radile nego su cekale neverne muzeve kod kuce sa vecerom koja se hladi. tuga.
sad je kao super kako je bilo. ali ja nisam navikla na to.
ja i dalje mislim da je ovde uzrok skoro svih problema, kompleks malog kurca. moja teorija je, kad nemas cime da se kurcis, moras nesto da izmislis :)
i tako su smislili da oni budu bolji i pametniji. i da hodaju sa rukama u dzepovima. da se foliraju. zene su ovde jace, mnogo. ali se prave da su slabije. cak i danas, kad je kao equality prisutan, zene moraju da se trude 150% da bi ih neko prihvatio kao muskarce koji se trude 100%.
bili mi jednom kod klijenta, kanebo. 3 muskarca i 3 devojke. i krene pljusak. a mi u sandalicama, bilo prolece i naglo zahladnelo, onako za jaknu. i trcimo kad skveru gde vatamo taksi. i uvatimo jedan. otvaraju se automatska vrata, i trojica skotova ulecu i nestaju u kisi. ostajemo nas tri, na pljusku. ja zanemela. ne mogu da verujem, a ostale dve cekaju i dalje taksi. digle ruku. pokisle nam bluze. i tako smo bile na kisi 5 minuta jer nismo mogle da uvatimo taksi. i niko nista o tome.

i ovog puta slicno.

kolega me zamolio kao da ispomeram neke ramove teshke ko tuch. ja shvatim da me je zamolio jer su art direktori zaduzeni za te ramove gde stavljamo postere i ostale radove, i ja pozovem koleginicu da mi pomogne, jer naravno oni mrsavi muskarci kolege mislim da bi se slomili kad bi im dala jedan ram. ali to nije moj problem.
i posto je bilo teze nego sto sam mislila, (iako je maksimum tezina koju sam digla na krkache 110kg - malisin drug)plus sam bila u stiklama i suknji, ja kazem:
"ovajj, pa ja mislim da ovo nije posao za zensko, mozda da pitate nekog kolegu?"
i kreativni direktor kao:
"alo bre, nema musko zensko, ne znam sto si istripovala... ako te toliko mrzi ja cu sam!"
ja naravno popizdim i zavrsim preko kurca i odem da se zalim zeni zaduzenoj za neku organizaciju. i ona se zaprepasti i ode da ga izgrdi, a on popizdeo, pocrveneo, hteo da me tuzi :) zamisli. ne zna s kim ima posla. kao ja sam razmazena, kako mogu da budem art direktor, oni moraju da se naviknu da nose postere i ostale teske stvari.

tek kasnije sam saznala da taj lik nikada ne radi sa zenama. zenomrzac. da je uvek grdio devojke kako su razmazene. a mislim da ima cerku. znam sta ce biti. tako ce pokusavati da nam priredjuje ovakve scene, i onda ce se nesto jod gore destiti njegovoj cerki. i tek ce tad shvatiti.
tako to bude.
prestala sam da se svetim. nema smisla. i samoj sebi oduzimam dragocenu energiju.
okrenem se, i neko to gore sam sredi. sve. tako je bilo do sad. ponekad kasni sa kaznom, ali obavezno kazni. pravda.
zato se vie ne nerviram. ali eto da napisem.
dragi dnevnice. eto.
danas sam tog istog kolegu srela u liftu. nasmejala sam se i rekla dobro jutro. i on se nasmejao. sta da radim kad je glup. ne mogu da popravljam njegova stare traume od ko zna kad.

uvek sam zelela da promenim svet oko sebe. mislim da u evropi mogu dosta da nauce od azije. i azija od evrope. ja sam videla obe strane. ali na obe strane me napuse.

ej mala, nije ti ovo japan.
a ovde mi kazu:
ej mala nije ti ovo srbija.
jbg. sta da radim. ja cu pokusati, mozda nema nikakvog smisla. ali eto uspela sam jednu devojku da promenim. na bolje. mama je rekla da sam preterano ambiciozna. ali ako usepm da napravim milimetarsku promenu, bicu srecna.

ako vidim da ovde muskarci pocnu da budu nezni prema zenama, da im otvaraju vrata. da im ponesu stvari. sve te normalnosti koje niko ne radi. bicu hepi.
ja dam sam musko, ne bi mi bilo tesko.

uvek sam govorila kao mala da sam dechko-bata. mozda cu u sledecem zivotu biti musko. i necu biti skot. valjda :)

lennon. woman.

petak.

danas sam pobegla s posla i otisla u bioskop. bio je poslednji dan prikazivanja filma o mojoj omiljenoj pin-up devojci, betty page.

od jutros mi se nista nije radilo, naucila sam da takvim danima bolje nista ni da pokusavam, jer ce mi sve lose ici. zato sam povukla yoko sa sobom i zajedno smo pobegle u mali bioskop u shibuyi.
treba da dobijem, ali nisam nervozna. ponekad ima i takvih meseci. kad sam sasvim ok. nema pms-a, nema nervoze. nisam smirena, ali sam nekako sva srecna. ispunjena. dobila sam ovih dana neka lepa pisma. pisao mi je tata. pisala je Nao. kako bi volela da se zblizimo.
nao je moje godiste, udala se prosle godine, za decka 2 godine starijeg. i za novu godinu, dok su vecerali, njemu je samo stalo srce. umro je pred njenim ocima, za stolom. uzas. u 30. godini.
danas sam isla s njom na rucak, jeli smo neku fensi japansku hranu u restoranu blizu Ginze... sve u majusnim posudicama. zabavno, ali maaaalo. ali mnogo ukusno.
kad sam cula sta se desilo, poslala sam joj mejl na mob. napisala sam sve sto sam osetila, i rekla joj da ako joj treba zagrljaj, posto ih nio ne daje u japanu, da me zove, da je zagrlim.
i danas, kad smo se vracale iz restorana, u sred neke moje recenice mi je rekla da je zagrlim. mala mrsava ramena. ali nije pustila ni suzu. rekla je da je ovo sigurno neka lekcija od boga, i da je poenta da ojaca, ali da joj ne treba vise lekcija. ponekad i ja to pomislim. dosta shockova. previse sam oguglala na neke stvari, da se bojim da ne postanem kamen.
ali mnogo sam bolje, kad dobro razmislim.
kad sam bila u bg, prelistala sam sve dnevnike od ranije.
da, vodila sam dnevnike. ko blog, samo sto sam pisala u debele neke sveske. i samo sam ja citala. i ponekad drugarice. i ponekad krisom mama mozda.
kako sam samo bila zbunjena.
i mnogo se vise volim sad. mnogo.
ne zelim tudj zivot, zelim svoj. volim svoj. volim i sve ruzno sto mis e desilo, sto me napravilo irenom koja sad postoji.
pocela sam opet previse da filozofiram.
nema poente da mislim o svemu, ne zadrzavam se vise toliko. ne trcim napred, ne hodam ni polako, ali cupkam :) skip. i ne brinem vise toliko.

ne slusam iPod ovih dana. ne znam zasto.

sutra se farbam, i malo sredjujem frizuru.
obozavam da idem kod frizera, posebno sto u japanu nekako ti sve srede da se osecas kao princeza. pijes neke divne herb cajeve, masiraju te tokom pranja kose i pre (prvo kozhu glave pa ramena), i sve tako. pampering, pravi.

kisses :****

ZAKKA

ZAKKA: (from the Japanese 'zak-ka'（雑貨）or 'many things') is a fashion and design phenomenon that has spread from Japan throughout Asia. The term refers to everything and anything that improves your home, life and outlook. It is often based on household items from the West that are regarded as kitsch in their countries of origin. But can also be japanese goods from mainly fifties, sixties and seventies.

(WIKIPEDIA)

bila sam danas u mom starom kraju, djijugaoki. (JIYUGAOKA)
inace poznat kao "zakka town", jer je prepun radnjica sa sitnicama, namestajem i ostalim glupostima sto ti trebaju i ne trebaju (uglavnom ne trebaju :))
da kupim neke sitnice da malo sebi olaksam boravak u ovoj kuci. od kako smo sredili kucu, nekako je lepo, tamno braon brodski pod, beli zidovi.. ali nekako nije cozy :S
gore na slici su neke zakacaljke jer sam htela da drzim ogrlice nekako na zidu a ne u posudama.
bele povrsine sam morala da ubijem nekako sarenim ilustracijama sa proslogodisnjeg "kate spade" kalendara, koji je bio toliko lep da nisam mogla da ga bacim... (ovogodisnji visi u kuhinji)
posto je baba bila krojacica, i imala svoj butik (shila je gospodjama haljine za balove i prijeme)
ostavila mi je gomilu materijala iz italije (s kojim ne znam sta cu jer je previse fensi, pa se sve bojim da ga ne upropastim.. te ga cuvam za neki trenutak kad budem tacno znala sta cu s tim)
ostavila mi je i ovu crnu figuru (kako se bese to zove) na kojoj se pravila modele, koji mi sluzi za kacenje mindjusa i ogrlica i prsluka crnog omiljenog...
jos slika sa kalendara na ormaru..
pikaso i gej drugari. . .. . . .. cika vorhol koji telefonira... (od jordana)
polichica koju sam danas kupila, a odozgo shantell knjizica ilustracija i mala jagoda ... staklene posude u obliku ptice i jajeta za cvetice, stalak za svecu od jane u obliku diven zvezde *** * i l`occitanes solid parfem (magnolia)... jos cu na ovo ukucati par ekserchica s donje strane da okacim jos nesto..
prebacila sam mini-oltar sa precima ovde, bio je u susednoj sobi, u hladnom. tu je i kolekcija mackica za srecu :) mala duguljasta macka, lampa, omiljene disko mindjuse i ogledalo u obliku visibabe :D a uramljena ilustracija je mala diploma koju je mama dobila u osnovnoj skoli - pise " srecan rodjendan setsuko inumaru! vrlo si uredna devojcica i bices vrlo uspesna" LOL mala uredna mama, uvek je bila takva...

evo sve sam sredila, danas sam imala diiiivan dan, mama je dosla iz beograda (sva debela jer se najela pogacha i mesishta) - uzelela sam je se, priznajem. nekako se desilo par situacija gde sam bila zaista sama, i iako uvek mogu nekako da predjem preko toga jaka, ovoga puta mi je trebao neko. samo da je tu, u zemlji. u gradu istom. sad mi je nekako lakse.

cudno.

evo dve slike iz prevoza.
prva je baba. kul baba. ne farba se, ima neku kul frizuru i bele sjajne slusalice. kul garderobu, jednostavno ali bas onako kvalitetnu (jedna od lekcija koju je mama pokusavala da mi ugura u ganglije je - da ne kupujem gomilu jeftine odece - ponekad ne mogu da odolim.. - jer cu delovati jeftino, i da je bolje da imam par bas kvalitetnih stvari. vodila me je na buvljake, i sajmove antikviteta, i nista mi nije govorila, niti objasnjavala, ali mi je rekla samo da hodamo brzo po standovima, i da u toj brzini izvucem ono sto mislim da je vredno.. jer obicno tu izlazu i gomilu djubreta a samo ponekad se nadje nesto bas vredno.
nisam ni shvatila koliko je to bila bitna lekcija. toliko sam izostrila oko da mi sad sve vredno zasija prosto u celoj slici. kao kad odes u H&M ili zaru, te neke mass-production odecu, pa u gomili djubreta iz kine i turske nadjes nesto sto je bas lepo.
okej serem. ali stvarno mi je drago sto sam to naucila. korisno je.

anyway, baba je slusala neku muziku i non stop mahala glavom napred nazad. hehehe.
ovo nije isti dan, ovo je juce, neki lik, seo tacno ispred mene, i pise mu na grudima FSJ. nisam odolela i nasmejala sam se. gledao me cudno lik, izvadio sportski zurnal (tokijsku verziju) i krenuo da gleda neke sitne brojke. valjda se kladi na nesto.
posle sam trcala za njim (kad sam stigla na shibuyu) da mu slikam ledja. hehehe. mali japanac predstavlja jugoslaviju.



It's a beautiful day
The sun is shining
I feel good
And no-one's gonna stop me now

TVSHOW of the week: GREEK
kad sam videla na sta lice glavni likovi prevrtala sam ocima, ali navukla me shantell, kad sam bila pre neki dan kod nje kuci (gledale smo prvih 6 epizoda koje je skinula do trenutka kad smo zaspale), i eto skinula sam jos 4 epizode! aaaaaaaaaaaaaaaa! mrzim kad se navucem na tinejdz seriju! kao na nestasne godine (odatle mi nadimak MAY, jer sam tad imala istu frizuru ao kineskinja MAY HEM *mayhem hahah pa me marko prozvao tako (i dalje me neki sa faksa zovu MAY).

odoh. laku noc.

snezni tokio i nemacka.

jeeeeeeee! ja se probudila juce, nesto mi mnogo svetlo, kad ono sneg! jbt, izgleda da lose vreme ide gde i ja, cudno... mnogo je bre hladno, cim sam izasla iz kuce sam se okliznula i pala na dupe, srecom imam dobre air-bags pa nije bilo strasno.. :P

imam novi omiljeni blog. mnogo je dobar. uzivam gledajuci svaku stranu. kad me bas zanima, prevodim strane na babelfish sajtu da razumem taj francuski koji sam oduvek zelela da razumem. mislim uzivo kad ga cujem posle nekog vremena razumem.. ko sto sam razumela Saru, malisinu bivsu devojku. ali ovo citanje mi ne ide nikako.

na jednoj od strana (inace pregledala sam svih 50-ak) videla sam da devojka ima istu maramu ko ja. rusku. ja imam ovu crnu. i odlucila sam da se obucem retro. kao mama nekad. i marama je mamina. farmerke su moje, uniqlo, ali su retro. u beogradu su mi rekli da sam hipik kad sam ih obukla. pih.　rolka na pruge, crna ogrlica i ruska marama. i moje najomiljenije colehaan cizme koja sam kupila posle toliko sanjarenja o njima jos u NYC.
ne vidi se dobro, ali pada sneg. ovo je ginza. peta avenija tokija. autobus dole je za kineze koji dolaze u ogromnim kolicinama. i kupuju i kupuju, ne znam sta vise kupuju. ali su pomalo svinje.. mama je u burberry-ju, a sin i tata sede ispred i jedu neki junkfood i dovikuju mami sta da kupi.
e ja sam usla u nemacki restoran pored tog istog burberry-ja. jelo mi se eto nesto evropski.
neke zene su pored mene ogovarale poznate licnosti.
e, si videla kako se ona ugojila. e a faca joj se unistila. jeee ko ste vi da tako pricate. al ajde. valjda su frust. ceo dan peru ciste. sad su izasle malo na rucak.
neko meso i povrce i hleb i senf. taman ovako nesto mi je trebalo. od kad sam se ofarbala, svi me jos cudnije gledaju. stranac sam jos vise. izgovaraju sve jasnije kad ih nesto pitam. i hvale moj japanski. mnogo je smesno.

pojela sam. logo restorana. krcko orascic. i moja ruska marama, sa ruzama.



posle toga, ceo dan sam pakovala stvari. selim se. u okviru firme. svakih 6 meseci se selimo, ne znam tacno zasto, ali neko pametan je to smislio. pakujem kutije i lepim nalepnice sa imenom i prezimenom. kako cudno izgleda moje ime na japanskom. kao da nisam ja.
犬丸いれな
kao da je neka moja uloga.
u koju uletim cim udjem u firmu.
a na povratku kuci postanem opet Irena.


inace, proslo je godinu dana od mog poslednjeg ugovora.
ulazim u drugu godinu. moj omiljeni shef koji isto obozava sve sto je ukusno, i ceni sto sam dosadna kad je hrana u pitanju i mnooog o izbirljiva, vodio me je na moje najomiljenije konjsko meso. restoran se nalazi u naselju Morishita, i postoji odavno. blizu se nalazi sumo arena, pa cesto chiche dolaze posle sumo takmicenja da komentarisu kako je bilo.
tako je bilo i veceras.

s leva: sashimi (raw) od mesa ispod grive (tj. mast), u sredini sashimi od obicnog konjskog mesa, i desno lonac sa mesom i miso-om. to se umace u zivo jaje, kao sukiyaki.
mr. shimada, moj shef. stalno se mrsti, ali ga sam mu zabavna. brine o meni ko tata.naravno. pojela sam sve za sat vremena. cak smo i narucili jos mesa za lonac. stvarno sam svinja. uf. ali bilo je bas lepo. bio je pun mesec, malo su mi misli skretale tamo vamo, brinula sam o svemu sto treba i ne treba.. ali pricala sam dosta sa shefom, tj mojim tatom u firmi :) pricao je o ericu claptonu, pokazao mi je neke sveske koje je pravio od isecaka o claptonu, pokazao mi svoju iPod listu. sve je bio jazz blues i stare stvari. naterace sina da mi nareze sve to. hit.

dosla sam kuci, napunila kadu do vrha, sipala kupku sa mirisom mleka, da budem ko kleopatra :) i zaspala bolje nego ikad.

:*

pesma na koju me shef podsetio: (jedna od najomiljenijih)
sa albuma 461 Ocean Boulevard
LET IT GROW
(1974)

kupila sam taj disk u beogradu, davno jos... preporuka aninog tate.

odmor, napokon!

jeeeee kakva je bila frka.. danas, utorak, 17h je bio poslednji rok za 3 dizajn konkursa. znaci svi su odlucili da nas rastrce sa radovima odstampanim bas danas. vikend prosli nisam imala. fotografisala sam u subotu, radila u nedelju.. a u nedelju, sam bila toliko umorna.. znas ono kad si toliko umoran da ne mozes SEBI da verujes. ono uvek nekako sebi verujes i svojim culima ali kad si toliko umoran... i gledas u dimenzije koje treba da napravis. znaci npr 370 x 520mm. a ja napisem 278 x 540. ne znam odakle mi ali eto umor. i ubedjen si da si lepo prepisao. prepisivanje - kao jedan od najlaksih radnji za mozak.. a ja ni to nisam mogla. ostavila sam veci deo za ponedeljak i krenula kuci. u nedelju oko 22h.

i zaboravim ID karticu sa kojom izlazim iz zgrade. znaci ima skener koji moras da predjes da bi ti otvorio gejt. a ja izasla iz office-a i postala zatvorenik u hodnicima. gde nema ni wc. samo mogu do sutra da se vozikam liftom. aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. pakao!
sidjem za svaki slucaj da vidim dal su tu cuvari.
nema ih.
jeeeeeeeeeee. pokusavam da preskocim vrata ali nekako imam utisak da ce me uhapsiti. eh. bas japansko od mene. srecom naidje neki lik. neki sto radi mrezu valjda. i otovrio mi svojom karticom ulaz u office da uzmem karticu! spas!

i danas sam napokon predala sve radove za newspaper adverts. cak je snimala i kamera, mozda sam bila u vecernjim vestima, kao kreativci iz naselja shiodome, predaju poslednje radove...


phew. gotovo.


otisla sam do roppongija i nasla se sa malisom. zivimo zajedno a nisam ga videla 3 dana.
vodio me u nase omiljeno mesto.

YAKITORI kafana "dakichi"

chicha sa desne strane peche svo meso i povrce koje narucis na rostilju, a sinovi samo odnose hranu i sipaju pivo.
ja sam pila malo pivo a malisa sok.
"tsukune" - mlevena piletina u sosu. mm.
batachichi obavijeni "shiso" listom sa sosom od umeboshija. ovo smo dva puta narucili
plain bataci sa ljutim.

pored toga smo narucili rice ball koji se brchka u supi, salatu, i neke organe :) obozavam organe. grozno mozda mnogima, ali omiljeno meso mi je "sunagimo". ne znam eto ni koji je deo tela. evo sad cu da googlujem.

...

cuvena wikipedia (jebote manijak sam za google, sve moram da istrazim. oduvek sam takva. secam se kako sam u skoli sve morala da pitam. nije me zanimalo ono glavno, nego eto, pitala sam lika koji je imao dvadesetak godina. istraumiran. mladi ucitelj istorije. "ucitelju, a kako su se zene snalazile tokom menstruacije kad tad nije bilo ulozaka?" uzas.

anyway. GIZZARD. neki kao zeludac kod ptica. mmmm.
pre nego sto smo krenuli primetila sam male uramljene slichice ilustracije. neka deca su crtala chichu koji rostilja. mice.

our favourite yakitori place. kod zvezdice na slici. crveni lampioni.
roksen.



pesma za kraj. volim ovu pesmu.
YAMAGUCHI MOMOE. "ii hi tabidachi" (a good day to leave)
pesma koju je pustio chicha u kafani. narodnjak kao japanski.
ona je bila hit u japanu. japanska ceca :) ovo je njen poslednji koncert. udala se i prestala da peva.

lyrics:
Faraway island waves
Rust-colored ocean calm
Sepia clouds flow past – where could they be going?
I chased after a shadow-picture fox; my dreams from those days
inside my breast even now – going to the west

Oh, where in Japan
is the person waiting for me?
Departure on a fine day, inside the wind once more
I can hear them even now, the songs of those days traveling beside me

Is the fireflies’ light the bonfire from those faraway days?
And the scenery faintly seen a heat haze shimmering?
When I give up both meetings and partings to the twilight
I’ll go search for my own shadow – going to the west

Oh, where in Japan
is the person waiting for me?
Departure on a fine day, inside the wind’s morning colors
I can hear them even now, the songs of those days traveling beside me

Oh, where in Japan
is the person waiting for me?
Departure on a fine day
My yearning is inside the wind
I can hear them even now, the songs of those days traveling beside me

agenda i MIFFY

kupila sam novi schedule book. dobili smo neki ruzni na poslu sa sve logom firme. neka ona plava, ko uniforme one sto su se nosile za vreme tita u skoli. uzas. kupila sam bright orange sa zeleniom lastisom. nekako mi je legla u ruku cim sam je uzela, i unutra nije bilo preozbiljno ono da ti bude muka od svega. dok sam u tokyu hands-u trazila "THE ONE" neki par je prolazio pored mene (obozavam da prisluskujem!) . Ona je rekla "...ja bi neku roze svesku... a sta, tebi kao ne treba agenda?!" a On "ne duso, ja sam previse zauzet da bih imao vremena da upisujem sta cu raditi u agendu!" HIT. kakav debil. previse je zauzet. da, da. lazi nekog drugog.
usput sam uzela malu MIFFY mulipraktik olovku. patent olovka plus pink, crvena, plava, zelena i crna hemijska. i mali miffy na vrhu. miffy-ja obozavam, te knjizice su me cinile tako srecnom kad sam bila mala. sedim na noshi i oko mene gomila knjiga. uvek sam volela brzo da citam. data junkie. information junkie. open in new window.
pored kase se za 80 jena (40 dinara?) prodavala mali crveni bedz sa srcem. odma sam je uzela. ne znam ni sta ce mi ali nisam odolela.
nakon toga, posao. danas je neradni dan, ali sam morala da radim za neki konkurs. young lotus. preliminary za azijski ad-fest. ako pobedim idem na tajland. mmm tajland. tema je beijing 2008. trebale su mi neke fotke kineske hrane pa rekoh sto ne bi ja to narucila :) tako da smo moj kolega kopirajter (koji vec zna koliki sam kapacitet pa nije brinuo sto smo narucili za petoro) i ja pojeli svih 5 tanjira klope. u mom omiljenom jumbo-jiozi restoranu. viidiiiii koliko su jumbo. oko 14cm ima svaka.
rakovi u chili sosu. mmm.


nesto zeleno...
pirinac. a meso nisam prebacila na blog. al bilo je super. sa sve baby cornom :)

odradih ja taj plakat i vratim se brzo kuci. dosao je malisa koji je bio skoro mesec dana u brazilu i londonu. kaze smor :) haha. sve silikoni i lazne lepotice. london mu bio zanimljiviji.
napravila sam pastu laganu sa tikvicama patlidzanom cheery paradajzom cisto da pojede nesto sto nije avionska hrana, popili smo apropo caj koji mi je dala janchi... cela soba mirisala je na caj. divan je.

kasnije sam popila casu nekog amino napitka i otisla na trcanje. napolju je mnogo hladno nesto. zar je zima bila ovako duga?

za kraj. dve sirene sto mi cuvaju telefon.a od sutra. opet posao. al bice okej, sutra u 19h idem u neki restoran sa koreanskim rostiljem. hit. ne smem nista da jedem ceo dan. postacu svinja. ono nenormalno prezderavanje u beogradu me je umorilo. odvikla sam se. mislim i dalje mogu da pojedem nego bilo koje zensko... ali ipak. duff punjena 400g je moja proslost. hahhaha

MOVIE: "Juno". mislila sam da je smor, ali me je nekako zabavio. mala od 16 godina trudna.

SONG: (iz filma) "I'm sticking with you" (velvet underground) HIT :)

aaaajm stiking vid juuu :D

LINK: mala kineskinja. what i wore today.

laku noc :*

NOVA GODINA > > >

srecna nova godina svima sto checkiraju ovu stranu. eto, kao ajde da pocenem opet.
bila sam u beogradu, smrzla se. proslavila novu godinu. videla se sa svima (skoro) sa kojima sam htela, i sve vreme sam jedva cekala da se vratim.
ko bi reko da sam se tolliko navikla na tokio. odnosno navikla sam se na normalan zivot. na to da ti niko ne govori sta da obuces. kako ti frizura nije in. da mi se ne izivljavaju neki istraumirani ljudi. navikla sam da nema ljudi koji te napadaju jer eto bolje oni da te napadnu nego ti njih. a svaki slucaj. navikla sam da imam platu s kojom mogu da kupim sve sto zelim. setila sam se vremena kad sam radila za malu platu i od kuce radila neke tezge samo da bih prezivela. i jos uz to svi koji su me pritiskali psihicki, i nisu imali razumevanja da mi je bilo tesko. nego eto, njima je tesko, pa ajde eto irene.
da, od kad sam otisla u NY, postala sam njujorchanka :P imam svog shrinka, daniel-a seymour-a. polujapanac, pa mogu da mu kukam sta mi smeta ovde. ali od kad sam bila u beogradu, setila sam se svega sto mi je smetalo. svih razloga sto sam godinama zelela da odem NEGDE, samo da pobegnem jer sam se osecala kao stranac. kao rascvetani kraj kose koji stalno strchi. uvek sam mislila da sa mnom nije nesto u redu. ovde sam nekako imala vremena da budem sama sa sobom. i to mi je pomoglo da ojacam. i da se druzim sa sobom malo. da saznam ko je irena stvarno. i eto, zavolela sam se. sad cu lepo da kazem danielu kako sam bila u begradu samo da se setim zasto sam u stvari srecna i zasto je dobro sto sam u tokiju.
danas sam se napokon naspavala. spavala sam do 12 i 20. to je retkost za mene, oni koji me znaju, znaju da ustajem ko vampir i subotom i nedeljom, od GLADI :) eto nekako cak i kad sam mnogo umorna nikad nisam mogla da spavam bas bas dugo. ali ovoga puta sam bila zaista premorena, vratila sam se u tokio u ponedeljak, 7. i kad sam stigla na narita airport, poslala sam veliki kofer postom da mi stigne kuci sutra ujutru (vrlo korisno) i sa malim koferom koji vucaram kao stjuardesa sa se uputila pravo na poso! jeeee. irena, prava si japanka postala, reko bi neko :) ali morala sam. i tako cele nedelje. ne mogu da spavam od jet-lag-a i blejim do 3 ujtru a ustanem oko 7-8.
zato sam ustala danas u podne, spremila sebi rucak (fried rice sa mlevenom piletinom, zeleni deo repe, celer, shiitake pecurke i soja sos... salata - repa, krastavac, boranija, celer). bas mi se jelo nesto zeleno. DETOX. DETOX. pa mislim, poslednja klopa koju sam jela je u restoranu "malo korzo" hahahhaha uzas.
vidi, mamina braon retro haljina. ukrala sam joj kad sam bila sad u bg. bas mi se nose haljine. cujem da je otoplilo u bg, sad je isto ko ovde. ali danas je padala kisa. nadam se da nece sutra. posto idem u jiyugaoka da kupim agendu za ovu godinu. nisam jos.

:*